Politika

Za Ustavni sud ni “euro po euro” nije bio sporan, 15 miliona niko nije vratio

Oni koji se danas najbučnije predstavljaju kao branioci Ustava Crne Gore, godinama su ga tokom svoje vladavine otvoreno kršili, dok se sam Ustavni sud kod znatnog dijela građana jako dugo percipira kao politički, saopštili su iz Akcije za socijalnu pravdu (ASP).

Iz ASP kažu da je paradoksalna situacija da „slovo“ o poštovanju prava, Ustava i zakona danas pokušavaju da drže oni koji su, kako su naveli, daleko od najpozvanijih za to, jer tokom decenijskih upravljanja državom nijesu stvorili institucije, već su ih, kako kaže, gazili „političkom čizmom“, pa danas imamo značajno urušen ukupni državni sistem, uključujući i pravosudni.

Oni su kazali da su urušene institucije istovremeno i poraz svih nas, građana ove države, jer “zemlja ni danas ne uspijeva da izađe iz političkih rovova, a „(ne) tajanstvena ruka politike“ i dalje povlači brojne konce u zemlji”, umjesto da institucijama upravljaju profesionalci, koji, kaže, neće dozvoljavati upliv politike.

“Ipak, građane ne treba podsjećati na brojne sporne odluke, koje su se našle pred Ustavnim sudom i oglašavane su neustavnim, ili one koje je on donosio i nije ih oglasio neustavnim, a značajan dio pravne struke je smatrao da jesu bile neustavne. Mnoge takve odluke građani su plaćali iz svojih džepova. Tako je godine 2015. tadašnja DPS vlast donijela uredbu za maloprodajne naftne derivate u koju je kao jedan od elemenata za obračun tada uključila naknadu za izgradnju autoputa i reprezentativnog sporta od 0,7 eura”, saopštila je za RTCG Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu.

Uredba je, kaže ona, nedugo potom bila proglašena neustavnom od Ustavnog suda (nakon inicijative tadašnjih opozicionih poslanika), ali je do tog časa protivpravno građanstvu i privredi uzeto oko deset miliona eura.

“Nije poznato da je ikada bar postavljeno pitanje bilo čije odgovornosti zbog milionske štete za građane i privredu, koja nikada nije mogla da im bude vraćena. Građani dobro pamte i da je 2012. godine Ustavni sud presudio da je indikativni Zakon o taksama ustavan. Tim zakonom, ograničenog vremenskog trajanja, tadašnja DPS vlast je iz džepova građana i privrede za takse za brojila, mobilne telefone… uzela preko 15 miliona eura. Brojna pravna i stručna javnost smatrala je tu odluku Ustavnog suda krajnje kontroverznom i donijetom za potrebe tadašnje Vlade”, ističe Mrdović.

Poručuje da je građanima potrebna pravda i da Ustavni sud bude brana za Ustav i zakone, a ne da ga “dobar dio građana doživljava kao politički sud”.

“Sve dok Ustavni sud (i ne samo on) stvarno ne postane “hram pravde” za sve, građani će imati pravo da sumnjaju. Stoga se stiče utisak da je zahtjev opozicije za vraćanjem sudijice Đuranović, koja je nesporno po Ustavu ispunila uslove za penzionisanje i koja je javno obznanila privrženost DPS-u, prevashodno zahtjev za vraćanjem DPS sudije”, zaključuje Mrdović.

Slične teme:akcija za socijalnu pravdu ines mrdović porez euro po euro ustavni sud

Sledeće

MSS: Novinari i novinarstvo ugroženi kao nikada do sada

Ne propustite

Poslanice PES, NSD, Demokrata, DNP, SNP, CIVIS: Adžić ponovo demonstrirao svoje nevaspitanje

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Politika

Vlast se ne odriče službenih putovanja, radi veće socijale

Glasovima 50 poslanika vladajuće koalicije usvojen je rebalans budžeta. Izmjene zakona o budžetu, koje su tehničke prirode i koje neće dovesti do promjene budžetskog rezultata, predložene su u cilju tehničkog usaglašavanja, usljed donošenja i primjene nove uredbe o organizaciji i načinu rada državne uprave, odnosno formiranja novog resora Ministarstva javne uprave i spajanja u jedan resor energetike i rudarstva.

Rebalans budžeta će stupiti na snagu dan nakon dana objavljivanja u Službenom listu.

Predlogom zakona, primici u iznosu od 4,03 milijarde eura raspoređuju se na tekući budžet 1,5 milijardi eura, fondove 1,3 milijarde, kapitalni budžet 280 miliona, budžetsku rezervu 43 miliona i transakcije finansiranja 890 miliona. U odnosu na prvobitni zakon, došlo je do uvećanja ukupnog budžeta za svega sedam eura, usljed potrebe otvaranja pojedinih budžetskih pozicija neophodnih za adekvatnu evidenciju izdataka. U strukturi je došlo do uvećanja tekućeg budžeta za 409 hiljada eura. Za isti iznos umanjena su sredstva tekuće rezerve, dok su kapitalni i budžet državnih fondova, kao i transakcije finansiranja, ostali nepromijenjeni.

Sastavni dio budžeta nisu postali amandmani SD-a, koje je juče obrazlagao na Odboru za ekonomiju, a potom i na plenumu Boris Mugoša (SD). Opoziciona partija je predložila četiri amandmana, kojima bi se za ukupno 5,5 miliona umanjila službena putovanja, reprezentacija, konsultantske usluge, advokatske usluge i ugovori o djelu, zarad povećanja materijalnog obezbjeđenja, unapređenja konkurentnosti privrede, ostalih prava iz oblasti socijalne zaštite, direktnog otvaranja radnih mjesta i podsticaja za zapošljavanje nezaposlenih lica. Preciznije, predložili su da se smanje izdaci za službena putovanja za milion, reprezentacije za pola miliona, konsultantskih usluga za dva miliona, advokatske usluge i za ugovore o djelu po milion.

Amandmane na Odboru za ekonomiju nije prihvatio pomoćnik ministra finansija za budžet Bojan Paunović, njih nije podržala ni većina članova Odbora, kao ni većina poslanika vladajuće koalicije. Paunović je kazao da se ne mogu smanjiti izdvajnja za pomenute stavke, jer su ona već uračunata u planirane aktivnosti državnih funkcionera i državnih službi.

Poslanici vladajuće koalicije nisu imali sluha za smanjenje izdataka za beneficije funkcionera, na račun uvećanja socijalnih davanja i otvaranja novih radnih mjesta, ali jesu za zaključak uz rebalans koji je predložio Dejan Đurović (NSD). Đurovićev zaključak kojim se 50 hiljada iz sredstava budžetske rezerve daje za finansiranje rada Naučne ustanove Institut za srpsku kulturu Nikšić, podržala je većina poslanika, iako Paunović na Odboru nije podržao zaključak. Na Odboru zaključak nije podržala ni većina poslanika.

Poslanici vladajuće većine usvojili su i zaključak poslanika BS-a da se iz budžetske rezerve izdvoji 50 hiljada za podršku programu DENEYAP Fondacije T3 u saradnji sa opštinom Ulcinj.

Izvor: Dan

Politika

Božović: Dosljedno ka cilju – izbori objedinjeni, obećanja ispunjena

Socijalistička narodna partija Crne Gore pozdravlja odluku da se svi lokalni izbori u Crnoj Gori održe u jednom danu, 13. juna 2027. godine, jer se radi o još jednom važnom koraku ka jačanju političke stabilnosti i funkcionalnosti izbornog procesa, kazao je poslanik SNP CG Bogdan Božović.

Ovo je bila jedna od naših ključnih programskih odrednica i višegodišnja inicijativa za koju smo se dosljedno zalagali, i danas možemo reći da je još jedan cilj naše politike ispunjen, naveo je Božović.

“Zajednički datum lokalnih izbora doprinosi racionalizaciji troškova, većoj izlaznosti građana, boljoj kontroli izbornog procesa i smanjenju političkih tenzija koje su često potpirivane parcijalnim, razvučenim izbornim ciklusima. Ova promjena nije samo tehničko, već i suštinsko demokratsko unapređenje, koje donosi konkretnu korist svim građanima”, ističe Božović.

Nakon što su, kako je kazao, u prethodnom periodu realizovane dvije velike tačke iz našeg političkog programa – sprovođenje popisa stanovništva i potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom – ova odluka predstavlja treći važan uspjeh koji potvrđuje našu posvećenost datim obećanjima.

“Građani Crne Gore mogu biti sigurni da SNP ostaje dosljedan svojim principima i obećanjima. Ne mijenjamo stavove zarad političkih poena, već istrajno radimo na ostvarivanju onoga za šta smo se obavezali pred našim narodom”, poručuje Božović.

Politika

Svi lokalni izbori 13. juna 2027.

Prema načelnom dogovoru parlamentarne većine i opozicije, 13. juna 2027. godine bili bi održani objedinjeni lokalni izbori

Time bi se ispunila preporuka Evropske unije (EU) da se lokalni izbori održavaju u jednom danu.

Pošto je to termin redovnih parlamentarnih izbora, planirano je da tada budu održani i parlamentarni izbori zajedno sa lokalnim.

Ovaj dogovor tek treba da bude politički ozvaničen, saopšteno je Portalu RTCG.

Podsjetimo, parlamentarna većina i opozicija načelno su dogovorili da svi lokalni izbori u državi budu održani u jednom danu 2027. godine, te ostaje još da se utvrdi precizno kada u toku te godine.

Osim toga, razmatraće se i opcija da se istog dana kada se budu održavali lokalni, održe i parlamentarni izbori, ukoliko politički uslovi to dozvole, s obzirom da je 2027. godina redovan termin njihovog održavanja. O tome će se, kako se očekuje, razgovarati u okviru nastavka rada na izbornoj reformi.