Crna Gora nikad pripremljenija nije dočekivala turističku sezonu, saopštio je premijer Milojko Spajić i dodao da će uprkos krizi na Bliskom istoku, biti bolje snabdjevena avio-gorivom nego mnoge članice EU ili zapadne zemlje.

Predsjednik parlamenta Andrija Mandić istakao je na današnjem Premijerskom satu da Evropa sad postavlja prvo pitanje.

Poslanik Pokreta Evropa sad PES Vasilije Čarapić pitao je šta je urađeno na pripremi predstojeće turističke sezone.

“Želimo svi da ova sezona bude od prošle, kakvu jedna od najljepših država Evrope zaslužuje. Vjerujem da svi možemo doprinijeti da ovo bude sezona za pamćenje”, rekao je Čarapić.

“Nikad spremniji za turističku sezonu”

Spajić je rekao da ćemo ove godine imati skoro pa duplo više putnika nego 2022. godine. Istakao je da je to dobar pokazatelj napretka, a naglasio je da smo dobili šest gradova EU sa kojima će biti uspostavljene avio-linije.

“Do Pariza imate osim Transavia i VizAir i Er Montenergro. Letove za Tivat potvrdio je i Britiš Airvejs. Imamo 21 novu liniju. To su sjajne stvari. Ove godine je izdvojeno oko pet miliona za marketinšku pomoć onim aviokompanijama koje otvaraju nova tržišta”, rekao je Spajić.

On je kazao da je posebno Poljska važno tržište.

“Biće još radova, ali sve četiri trake na bulevaru Tivat Jaz su pod asfaltom. Imamo prvi put Exit festival u Crnoj Gori, uz brojne goste. Po prvi put, metro u Parizu je oblijepljen slikama naše zemlje. Svuda je vidljiva Crna Gora, doveli smo influensere, dobili smo promociju kakvu nijesmo mogli da zamislimo prije par godina. Ovo je samo djelić stvari koje se dešavaju”, saopštio je premijer.

Pohvalio je rad inspekcije i bolju naplatu prihoda.

“Nikada pripremljeniji ne dočekujemo sezonu”, rekao je premijer.

Ukazao je da je nabavka kerozina važan podsticaj da se omogući snažnija aviopovezanost. Pojasnio je da se kerozin uvozi iz Grčke a ne zalivskih zemalja, i Crna Gora će biti snabdjevena bolje nego neke članice EU.

Predsjednik Demokratske partije socijalista DPS Danijel Živković od premijera je tražio odgovor na pitanje o održivosti penzionog sistema. On je kazao da je premijerova ekonomska politika uništila životni standard građamna.

“To građani najbolje vide kada odu do trgovine i vide kakve su cijene. Posebno kada vide da ne mogu da riješe stambeno pitanje jer su astronomske cijene nekretnina. Obećavali ste Švajcarsku na Balkanu a dobili smo uništen životni standard”, kazao je Živković.

On je naveo da je prosječna penzija sada 560 eura, uz uzaludna obećanja o povećanju. Kazao je da je premijer šampion neispunjenih obećanja.

Rekao je da premijer treba da odgovori na pitanje kako ocjenjuje održivost Fonda PIO i životni standard penzionera u Crnoj Gori.

Spajić je rekao da je DPS u kampanji 2023. godine obećavao penziju od 350 eura, a sada se žale kako je 450 nedovoljno. Premijer je rekao da je Vlada kao prvu ekonomsku mjeru imala povećanje penzija, u cilju zaštite dostojanstva ljudi.

“Je li bolje nego što je bilo? Bolje je”, rekao je Spajić.

Kada je u pitanju inflacija, rekao je, treba imati u vidu ratove i globalna dešavanja, ali je Vlada uradila sve da amortizuje efekte inflacije.

“Kada je Fond PIO u pitanju, vi ste ga 2009. godine ukinuli. Obesmislili ga. Jer doprinosi ne idu u Fond nego trezor, a time je fond postao jedna od 99 ili 98 potrošačkih jedinica Crne Gore. Besmislena je priča o održivosti, kada imate potrošačke jedinice a ne sopstvene prihode. Možete li pričati o održivosti Ministarstva odbrane ili Uprave za nekretnine”, rekao je Spajić.

“DPS je uništio ekonomiju”

Kazao je da je fiskalna održivost Crne Gore najbolja ikad.

“Bez obveznice, neto dug je 2020. godine bio preko 80 odsto, a sada je 55 odsto. I vi govorite o fiskalnoj održivosti. Uništili su ekonomiju, Fond PIO, Fond zdravstva, pravili razne namete privredi i građanima. Mislim da ovdje nema potrebe za nekim posebnim komentarima. Uradili smo u ovim okolnostima koliko smo mogli,  a evropska budućnost granatuje dalji rast i razvoj”, kazao je Spajić.

Živković je rekao da premijer penzionere očito smatra fiskalnim teretom Crne Gore.

“Penzioneri će cijeniti ovakav odnos prema njima na narednim izborima”, rekao je Živković.

Spajić je rekao da DPS nastavlja sa manipulacijama.

On je kazao da opozicija nije podržala ustavne promjene i izgubili smo 4,6 miliona eura iz Plana rasta EU.

“Većina i Vlada su uradili sve što je trebalo, imali smo nedavno tranšu od 44 miliona. Kada je došlo do opozicije, vi nijeste ništa uradili i izgubili smo 4,6 miliona eura. To objasnite penzionerima, gdje su te pare. Ja Vas znam, znam da ste proevropski orjentisani. Recite da li stojite iza izjave jednog od predstavnika vaše partije koji je nedavno rekao da je EU namještala duvansku aferu. Evropska priča vam ne pristoji, da jeste, ne bismo izgubili 4,6 miliona eura. Posebno kroz ucjene da nam treba koncentraciona vlada, što je pričao Šehović. Evropski savez je zapravo Sovjetski savez na kub, vi treba da se ogrnete sovjetskom zastavom. Ako hoćete evropsku budućnost ove zemlje, dođite i dajte da se dogovorimo oko ustavnih promjena”, rekao je Spajić.

Živković je rekao da premijer očito bježi od ekonomskih tema, jer su mu bolne.

“Vi ste došli na vlast na temeljima obećanja o boljem životu građana i penzionera. Obmanuli ste, to je neodgovorna politka. Premijer nema odgovore ni na jedno od životnih pitanja”, kazao je Živković.

Reagovao je Boris Mugoša (SD), ističući da je iznio neistine.

“Koordinisane kampanje protiv političkih protivnika”

Predsjednik Kluba poslanika Nove srpske demokratije Dejan  Đurović pitao je premijera o detaljima nedavno usvojenog Master plan razvoja investicija za period od 2026. do 2030. godine.

“Koje ekonomske efekte Vlada očekuje od realizacije Master plana kada je riječ o unapređenju kvaliteta života građana, privlačenju investicija i rastu domaće privrede u narednim godinama“, naveo je Đurović.

Spajić je rekao da je Vlada usvojila dokument po kome ide 945 miliona eura za kapitalne investicije do 2030. godine. Da smo imali pripremljenije papire, rekao je, imali bi budžet od preko deset milijardi.

“Master plan predviđa 945 miliona eura godišnje kapitalnih ulaganja. Kroz Plan rasta EU trebalo je da se kupe dodatni skeneri i sagrade bolnice, ali je opozicija odlučila da ne dođemo do 4,6 miliona. Opozicija nije glasala za ustavne promjene. Samo opozicija koja ne želi evropski put mogla je da to ne izglasa. Apelujem na mlađe kolege iz opozicije, da ne slušaju one starije, oni vas vuku na dno, u ambis. Možda ustavne reforme izglasamo sa URA ili nezavisnim poslanicima”, rekao je premijer.

On je kazao da opozicija maše zastavama EU, veliki su evropejci, a onda ne glasaju za evropske zakone.

Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović tražio je pojašnjenje u vezi sa procesom davanja aerodroma pod koncesiju.

“Zašto ste na Vladi prihvatili koncesionu cijenu za dva aerodroma u Podgorici i Tivtu iz davne 2018. godine i kojim interesom ste se vodili, ako znamo da je samo vrijednost imovine aerodroma u ovom međuperiodu povećana najmanje dva puta“, pita Abazović.

Ako premijer nema ideje i rješenja za probleme, podvukao je, treba da se povuče i podnese ostavku.

Šef poslaničkog kluba Demokrata Boris Bogdanović traži ocjenu Vlade o posljedicama političkih podjela koje su obilježile prethodne godine.

“Da li Vlada Crne Gore smatra da su takve pojave ostavile ozbiljne posljedice po demokratsku kulturu, politički dijalog i povjerenje građana u institucije države“, naveo je Bogdanović, uz pitanje da li država ima obavezu da spriječi ponavljanje, kako tvrdi, koordinisanih kampanja protiv političkih protivnika, zasnovanih na lažnim identitetima, prijetnjama i govoru prezira.

Poslanik Bošnjačke stranke Adel Omeragić od premijera očekuje odgovor o odnosu države prema dijaspori i planovima Vlade za unapređenje prava iseljenika.

„Kako ocjenjujete trenutni odnos države prema iseljenicima i koje konkretne mjere će Vlada preduzeti da unaprijedi njihova Ustavom zagarantovana prava, ojača njihovu vezu sa domovinom i omogući im aktivnije učešće u društvenom i ekonomskom razvoju Crne Gore?“, pita Omeragić.

Šef Kluba poslanika Evropskog saveza Boris Mugoša pitaće o životnom standardu građana.

„Kako komentarišete činjenicu da je u posljednjoj godini rast cijena veći od rasta zarada, što znači da je velikom broju građana opala kupovna moć?“, navodi Mugoša.