Ekonomija

Državna preduzeća duguju preko 40 miliona

Pedeset najvećih poreskih dužnika državi duguje preko 70 miliona eura, a na listi dominiraju državna preduzeća i institucije koje za poreze državi zbirno duguju preko 40 miliona eura.

To pokazuje ažurirana crna lista najvećih dužnika za 2023. godinu.

Kada je riječ o dugovanjima, najveći poreski dužnik su „Plantaže“, koje duguju 12.769.293 eura. Za njima slijede tri željeznička preduzeća, odnosno Željeznički prevoz (ŽPCG) sa dugom od 6.513.089, Željeznička infrastruktura (ŽICG) sa dugom od 4.799.706, te Održavanje željezničkih voznih sredstava (OŽVS) sa 4.350.476 eura. Ministarstvo saobraćaja i pomorstva predložilo je Vladi spajanje dvije željezničke kompanije, Održavanje željezničkih voznih sredstava i Željezničkog prevoza, jer je OŽVS na ivici bankrota. Za željezničkim preduzećima slijedi Institut „Dr Simo Milošević“ Igalo, čija dugovanja iznose 3.510.396 eura, pa Vektra „Boka“ koja državi duguje nešto preko 3,2 miliona eura. Akcionarsko društvo „Izbor“ Bar duguje 2.723.378 eura, dok cetinjski Vodovod duguje 2,4 miliona eura. Nešto niži, ali milionski dug ima i ulcinjski Vodovod, koji duguje nešto preko 2,2 miliona eura. U prvih 10 najvećih dužnika je i „Tehnoput“ sa dugom od 1,7 miliona eura. DOO „Work Finder“ državi duguje 1.667.937 eura, a „Nova Pobjeda“ oko milion i po. Agencija za izgradnju i razvoj Berana duguje 1,2 miliona, a približan iznos duguje i kompanija „Inpek“.

Dugove veće od milion eura imaju i još jedno željezničko preduzeće „Montekargo“ (1.039.304) te „TehnoputMNE“ (1.031.821). Rudnici Berane duguju 909.205 eura, a nepunih 900 hiljada eura iznosi dug „Servistransa“ iz Rožaja. Univerzitet Mediteran duguje 863.707 eura, a dug Sportskog centra Cetinje je nešto iznad 750 hiljada. Vodovod i kanalizacija Rožaje duguje 723.202 eura, a Lokalni putevi Pljevlja 689.036 eura. Fond za stambenu solidarnu izgradnju duguje više od 670 hiljada eura, a malo ispod tog iznosa je dug kompanije Tara Aerospejs iz Mojkovca. Društvo za inženjering, građevinarstvo i trgovinu „Lipa“ sa Cetinja duguje 635.353 eura, a „Eksport-Import Čelebić“ nepunih 630 hiljada eura. Lokalni javni emiter Berane duguje 600 hiljada eura, a Inteliz Mont iz Podgorice 582 hiljade eura. RTV Nikšić ima dugovanja od oko 520 hiljada eura, a Montenegro Premijer 518.571 euro. Autsorsing partners duguje 509 hiljada eura, a nešto preko preko 506 hiljada duguje kompanija Autsorsing. Oko pola miliona eura duguju i dva fizička lica. RTV Pljevlja duguje nešto preko 485 hiljada, a oko tog iznosa duguju i jedno fizičko lice, te AD „Brskovo“. Oko 450 hiljada eura duguje i Epsturs iz Budve, a RTV Cetinje 421.783 eura.

Mostogradnja Podgorica duguje 409 hiljada, a dug iznad 400.000 eura ima i Astek Budva. Port of Adrija duguje 397.603 eura, Notorno Podgorica 386 hiljada, a FK Sutjeska iz Nikšića 367.842 eura. Preko 350 hiljada eura duguju preduzeća Premijer Montenegro i „Turdag Japi“. „Žunjić kompani“ ima dugovanja od oko 338 hiljada eura, a oko 313 hiljada imaju Transpetrol i bolnica Kodra.

Slične teme:Crna gora dug firmi

Sledeće

Nakon tri mjeseca cijene u januaru opet porasle

Ne propustite

Transakcije karticama iznosile preko milijardu u prošloj godini

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.