Ekonomija

Za 11 mjeseci naplaćeno skoro dvije milijarde eura prihoda

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost.

Uprava prihoda i carina je od 1. januara do 30. novembra 2022.godine, ostvarila bruto naplatu prihoda u iznosu od 1.908,9 miliona eura, što je za 170 miliona eura ili 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 120 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na 2019.godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda u navedenom periodu za 163 miliona eura ili 9 odsto.

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 937 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 231 miliona eura ili 33 odsto, a u odnosu na 2019.godinu više je za 173 miliona eura ili 23 odsto.

„Po osnovu poreza na dobit pravnih lica naplaćeno je 86,3 miliona eura, i više je za 14,6 miliona eura ili 20odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019.godinu više za 19 miliona eura ili 28 odsto. Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosi 25 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 7,3 miliona eura ili 41 odsto, dok je za 7,7 miliona eura ili 44 odsto više od naplate u 2019. godini“, navodi se u saopštenju.

Takođe, rast naplate zabilježen je kod koncesionih naknada, pa je po tom osnovu naplaćeno 38 miliona eura, što je za 10 miliona eura ili 36odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Navodi se da je ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana iznosi 135,4 miliona eura, i manja je za 24,4 miliona ili 15 odsto nego prošle godine, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 20 miliona eura ili 13 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 398 miliona eura što je za 17 odsto manje od naplate u prošloj godini, dok je za 16 odsto manje u odnosu na 2019.godinu, imajući u vidu ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje od januara 2022. godine.

„Ostvarena naplata po osnovu akciza iznosila je 230,8 miliona eura, i manja je za 2,86 miliona eura ili 1,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,8 miliona eura veća u odnosu na isti period 2019. godine.

„Po osnovu carine (poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije) naplaćeno je 36,5 miliona eura, što je više za 10,6 miliona eura ili 41 odsto u odnosu na prošlu godinu, a 10,2 miliona eura ili 38 odsto više u odnosu na 2019. godinu, što je rezultat rasta uvoza“, kazali su iz UPC.

U novembru 11,8 miliona eura više

U novembru mjesecu ove godine ostvarena je bruto naplata prihoda od 178,1 miliona eura, što je za 11,8 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 23,4 miliona eura ili 15 odsto više u odnosu na 2019. godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda za novembar za 12 miliona ili 7 odsto, saošteno je iz UPC.

„Prema strukturi naplaćenih prihoda, ostvarena je naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 94,4 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 25,5 miliona eura ili 37 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 30 miliona eura ili 47 odsto“, piše u saopštenju.

Po osnovu poreza na dobit pravnih lica, kako se navodi, naplaćeno je 1,95 miliona eura, i više je za 1,3 miliona eura ili 195 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 926.742 eura ili 90 odsto.

„Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosila je 2,6 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 135.462 eura ili 5 odsto, dok je u odnosu na 2019.godinu povećana za 849.721,28 eura ili 49 odsto. Kod koncesionih naknada naplaćeno je 3,6 miliona eura i manje je za 8 odsto u odnosu na prošlu godinu, a za 59 odsto više u odnosu na 2019.godinu“, saopštila je UPC.

Ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana u novembru iznosi 12,5 miliona eura, i manja je za 3,5 miliona eura ili 22 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 2,9 miliona eura ili 19 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

„Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 41,6 miliona eura, što je za 12odsto manje od naplate u prošloj godini, imajući u vidu izmjenu poreskih propisa koji su na snazi od januara 2022. godine. Po osnovu akcize naplaćeno je 15,5 miliona eura, i manje je za 7,2 miliona, ili (32odsto) u odnosu na prošlu godinu, što je posljedica primjene Odluke o umanjenju iznosa akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja po kojoj je akciza na promet ovih proizvoda smanjena za 40odsto, a u cilju zaštite životnog standarda građana“, kazali su iz UPC.

Takođe, kako dodaju, ostvarena naplata po osnovu carine iznosila je 3,8 miliona eura, što je više za 1,45 miliona ili 60 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,75 miliona ili 82 odsto više u odnosu na 2019.godinu.

Sledeće

Damjanović: Narednih dana isplata “trinaeste penzije”

Ne propustite

Sredinom decembra javni poziv za „Solar 500+“

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.