Ekonomija

Za 11 mjeseci naplaćeno skoro dvije milijarde eura prihoda

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost.

Uprava prihoda i carina je od 1. januara do 30. novembra 2022.godine, ostvarila bruto naplatu prihoda u iznosu od 1.908,9 miliona eura, što je za 170 miliona eura ili 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 120 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na 2019.godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda u navedenom periodu za 163 miliona eura ili 9 odsto.

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 937 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 231 miliona eura ili 33 odsto, a u odnosu na 2019.godinu više je za 173 miliona eura ili 23 odsto.

“Po osnovu poreza na dobit pravnih lica naplaćeno je 86,3 miliona eura, i više je za 14,6 miliona eura ili 20odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019.godinu više za 19 miliona eura ili 28 odsto. Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosi 25 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 7,3 miliona eura ili 41 odsto, dok je za 7,7 miliona eura ili 44 odsto više od naplate u 2019. godini”, navodi se u saopštenju.

Takođe, rast naplate zabilježen je kod koncesionih naknada, pa je po tom osnovu naplaćeno 38 miliona eura, što je za 10 miliona eura ili 36odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Navodi se da je ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana iznosi 135,4 miliona eura, i manja je za 24,4 miliona ili 15 odsto nego prošle godine, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 20 miliona eura ili 13 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 398 miliona eura što je za 17 odsto manje od naplate u prošloj godini, dok je za 16 odsto manje u odnosu na 2019.godinu, imajući u vidu ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje od januara 2022. godine.

“Ostvarena naplata po osnovu akciza iznosila je 230,8 miliona eura, i manja je za 2,86 miliona eura ili 1,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,8 miliona eura veća u odnosu na isti period 2019. godine.

“Po osnovu carine (poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije) naplaćeno je 36,5 miliona eura, što je više za 10,6 miliona eura ili 41 odsto u odnosu na prošlu godinu, a 10,2 miliona eura ili 38 odsto više u odnosu na 2019. godinu, što je rezultat rasta uvoza”, kazali su iz UPC.

U novembru 11,8 miliona eura više

U novembru mjesecu ove godine ostvarena je bruto naplata prihoda od 178,1 miliona eura, što je za 11,8 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 23,4 miliona eura ili 15 odsto više u odnosu na 2019. godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda za novembar za 12 miliona ili 7 odsto, saošteno je iz UPC.

“Prema strukturi naplaćenih prihoda, ostvarena je naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 94,4 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 25,5 miliona eura ili 37 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 30 miliona eura ili 47 odsto”, piše u saopštenju.

Po osnovu poreza na dobit pravnih lica, kako se navodi, naplaćeno je 1,95 miliona eura, i više je za 1,3 miliona eura ili 195 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 926.742 eura ili 90 odsto.

“Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosila je 2,6 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 135.462 eura ili 5 odsto, dok je u odnosu na 2019.godinu povećana za 849.721,28 eura ili 49 odsto. Kod koncesionih naknada naplaćeno je 3,6 miliona eura i manje je za 8 odsto u odnosu na prošlu godinu, a za 59 odsto više u odnosu na 2019.godinu”, saopštila je UPC.

Ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana u novembru iznosi 12,5 miliona eura, i manja je za 3,5 miliona eura ili 22 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 2,9 miliona eura ili 19 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

“Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 41,6 miliona eura, što je za 12odsto manje od naplate u prošloj godini, imajući u vidu izmjenu poreskih propisa koji su na snazi od januara 2022. godine. Po osnovu akcize naplaćeno je 15,5 miliona eura, i manje je za 7,2 miliona, ili (32odsto) u odnosu na prošlu godinu, što je posljedica primjene Odluke o umanjenju iznosa akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja po kojoj je akciza na promet ovih proizvoda smanjena za 40odsto, a u cilju zaštite životnog standarda građana”, kazali su iz UPC.

Takođe, kako dodaju, ostvarena naplata po osnovu carine iznosila je 3,8 miliona eura, što je više za 1,45 miliona ili 60 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,75 miliona ili 82 odsto više u odnosu na 2019.godinu.

Sledeće

Damjanović: Narednih dana isplata “trinaeste penzije”

Ne propustite

Sredinom decembra javni poziv za “Solar 500+”

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Od sjutra skuplje gorivo, privremeni rast cijena uslovljen globalnim okolnostima

Od sjutra 1. jula 2025. godine cijene naftnih derivata će biti veće od dva do osam centi. U Ministarstvu energetike i rudarstva napominju da su nedavne tenzije na Bliskom istoku, posebno između Irana i Izraela, dovele do privremenog rasta cijena nafte na svjetskom tržištu, pa se ta promjena, očekivano, odrazila i na cijene naftnih derivata u Crnoj Gori. Naglašavaju da sigurnost snabdijevanja nije ugrožena i da svi lanci distribucije funkcionišu uredno i bez zastoja.

Euro super 98 koštaće 1.49 eura (+0.03 centra vupe nego u prethodnom periodu), euro super 95 1.45 eura (+0.02), eurodizel 1.38 (+0.08), a lož ulje 1.31 (+0.07).

“Ova situacija još jednom potvrđuje značaj uspostavljanja strateških rezervi naftnih derivata, koje bi u sličnim kriznim okolnostima omogućile ublažavanje naglih oscilacija i dodatnu zaštitu domaćeg tržišta. Podsjećamo da su cijene goriva u Crnoj Gori i dalje među najnižima u regionu. Prateći najnovije podatke sa svjetskog tržišta, očekujemo da bi u narednom periodu moglo doći do stabilizacije i postepenog pada cijena”, navode u saopštenju.

Naredni obračun će se obaviti 16. jula 2025. godine, a eventualno izmjenjene cijene naftnih derivata važiće od 17. jula.

Ekonomija

Bulatović: Besplatan prevoz na teritoriji opštine Zeta

Od početka juna cijena autobuske karte na relaciji Podgorica–Zeta skuplja je 30 centi. Dok su putnici nezadovoljni, predstavnici prevoznika kažu da su na povećanje cijene bili prinuđeni zbog uvećanih troškova, pogotovo tokom ljeta.

Na relaciji Podgorica–Zeta, od 1. juna, važi novi cjenovnik, kaže direktor firme koja vrši prevoz Janko Bulatović. Dodaje da su, uprkos nezadovoljstvu putnika, cijene morali povećati.

“Ona je osamostaljenjem Zete od Podgorice jedinstvena. Bila je 1 euro i 50 centi, sada je 1 euro i 80 centi“, naveo je Bulatović.

Bulatović kaže da je do korekcije cijena došlo zbog većih troškova, koji su posebno izraženi tokom ljeta.

“Obaveze i nameti su povećani i ovo je minimum neki koji smo mogli da povećamo da bi inače opstali, pogotovo tokom ljeta kada su troškovi malo veći, a prihod manji“, kazao je Bulatović.

Za razliku od putovanja iz Podgorice, lokalni prevoz unutar opštine Zeta je besplatan.

“Na teritoriji opštine Zete je besplatan prevoz, subvenciju daje opština Zeta u visini 8.250 eura što pokriva troškove mog preduzeća da izađe u susret. Malo smo mi tu popustili, malo je opština Zeta pojačala tu subvenciju i to sada funkcioniše“, istakao je Bulatović.

A kada je riječ o putnicima iz Podgorice, iz Opštine Zeta poručuju da je riječ o međugradskom prevozu za koji nijesu nadležni.

Izvor: gradski.me

Ekonomija

Radovi na obnovi pruge Golubovci – Bar ni na vidiku

Uprkos ranijim najavama Željezničke infrastrukture (ŽICG) da će rekonstrukcija pruge Golubovci – Bar otpočeti tokom 2025. godine radovi u ovoj godini ipak neće početi jer ključni preduslovi nijesu ispunjeni – potpisivanje finansijskog sporazuma sa finansijerima projekta Evropskom investicionom bankom (EIB) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), glavni projekat nije završen za koji je potrebna revizija, niti je raspisan tender za izvođača radova.

Kako navode iz ŽICG, očekuje se da će glavni projekat biti završen do kraja ove godine, dok bi tender za izvođača mogao biti raspisan krajem ove ili početkom naredne godine.

To znači da je početak konkretnih građevinskih radova pomjeren najranije za prvu polovinu 2026. godine, i to samo pod uslovom da se svi administrativni i tehnički koraci uspješno realizuju u međuvremenu. Imajući u vidu da je procijenjeno trajanje radova tri godine, rekonstrukcija ove željezničke dionice mogla bi potrajati najmanje do 2029. godine.

Crnoj Gori će za taj posao biti dostupno oko 224 miliona, od čega polovinu čine donacije Evropske komisije (EK), a ostatak krediti kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj

Ovaj projekat je dio proširenja koridora glavne trans-evropske mreže između susjednih zemalja, kako bi se Luka Bar bolje povezala sa tim koridorima i Srbijom, jer pruga trenutno ne zadovoljava uslove kao što su instalacije, brzina od 100 kilometara na čas i prijem teretnih vozova dužih od 750 metara.

Rekonstrukcija će obuhvatiti blizu 40 kilometara otvorene pruge od Bara do Golubovaca, 17 kilometara staničnog kolosijeka, kao i šest kilometara ranžirnih kolosijeka. Projektom je predviđena i rekonstrukcija gornjeg stroja pruge, zamjena signalno-sigurnosnih uređaja, elektrovučnih postrojenja, elemenata kontaktne mreže, a planirana je i sanacija tunela “Sozina” i klizišta Ratac.

“S obzirom na to da je za realizaciju projekta u planiranoj dinamici neophodno potpisivanje finansijskog sporazuma između države Crne Gore, EIB-a i EBRD-a, zatim definisanje konačnog obima radova od strane nadležnih institucija, kao i dobijanje pozitivnog izvještaja o reviziji glavnog projekta, u ovom trenutku nije moguće precizno odrediti vremenski okvir početka radova. Na osnovu informacija dobijenih od projektanta, očekuje se da će glavni projekat biti završen do kraja tekuće godine, dok se raspisivanje tendera za izbor izvođača radova predviđa za kraj ove ili početak naredne godine. Ako tenderski postupak rezultira izborom izvođača i zaključenjem ugovora, radovi bi trebalo da otpočnu u prvoj polovini 2026. godine”, rekli su u ŽICG-u.

Iz ove državne firme su pojasnili da se naredni koraci odnose na nastavak izrade glavnog projekta shodno instrukcijama datim u Elaboratu o procjeni uticaja na životnu sredinu, definisanje obima radova i finalno usaglašavanje tehničkih rješenja sa revidentom i relevantnim institucijama (Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Uprava za saobraćaj).

“Paralelno sa navedenim aktivnostima konsultant će raditi na pripremi tenderske dokumentacije. Kako bi se nastavilo s planiranom dinamikom realizacije projekta, neophodno je potpisivanje finansijskog sporazuma između Crne Gore, EIB-a i EBRD-a. Nakon što projektna rješenja predviđena glavnim projektom budu konačno usvojena i pozitivno ocijenjena od strane revidenta, u saradnji sa EIB-om i EBRD-om, a nakon potpisivanja Ugovora o kreditnom aranžmanu između EIB-a, EBRD-a i države Crne Gore, usaglasiće se procedura za raspisivanje tendera, kojom će biti definisan broj planiranih tenderskih postupaka. Po ispunjenu svih preduslova, planirano je da ŽICG sprovede kompletan tenderski postupak – shodno procedurama o nabavkama definisanim od strane EIB-a i EBRD-a”, kazali su iz ŽICG.

Ranije Ministarstvo kapitalnih investicija je u septembru 2023. zatražilo od EK bespovratnih 112,6 miliona eura za rekonstrukciju ovog dijela pruge. Kako su tada kazali, taj zahtjev predstavlja nastavak aktivnosti za podsticanje koridorskog razvoja od Bara preko granice sa Srbijom, do Beograda i dalje mreže trans-evopskih koridora, kako bi se Crna Gora djelimično repozicionirala na saobraćajnom tržištu i postala atraktivnija za ove tokove.

Ova dionica željezničke pruge puštena je u rad krajem novembra 1959. godine i koristi se za putnički i teretni saobraćaj. Po tadašnjem projektu, maksimalna projektovana brzina bila 100 kilometara na čas, ali se zbog trenutnog stanja pruge ta brzina ne može postići pa je najveća trenutno od 70 do 80 kilometara na čas.

Rekonstrukcija će trajati tri godine

Iz ŽICGsu kazali da se očekuje da će radovi biti finansirani kroz kreditna sredstava EIB-a, EBRD-a kao i grant iz WBIF-a, pri čemu bi 50 odsto vrijednosti radova bilo pokriveno grantom, a preostalih 50 odsto iz kreditnih sredstava.

“Procijenjena vrijednost radova na rekonstrukciji predmetne dionice iznosi oko 200 miliona eura, a očekuje se da će izvođenje radova trajati tri godine. Metodologija izvođenja radova, plan upravljanja saobraćajem, eventualne obustave saobraćaja i organizacija prevoza putnika tokom izvođenja radova biće poznati nakon usvajanja konačnog obima radova u okviru glavnog projekta i tenderske dokumentacije. Javnost će o svemu navedenom biti pravovremeno informisana”, naveli su iz ŽICG.

Izvor: Vijesti