Ekonomija

Za 11 mjeseci naplaćeno skoro dvije milijarde eura prihoda

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost.

Uprava prihoda i carina je od 1. januara do 30. novembra 2022.godine, ostvarila bruto naplatu prihoda u iznosu od 1.908,9 miliona eura, što je za 170 miliona eura ili 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 120 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na 2019.godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda u navedenom periodu za 163 miliona eura ili 9 odsto.

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 937 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 231 miliona eura ili 33 odsto, a u odnosu na 2019.godinu više je za 173 miliona eura ili 23 odsto.

“Po osnovu poreza na dobit pravnih lica naplaćeno je 86,3 miliona eura, i više je za 14,6 miliona eura ili 20odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019.godinu više za 19 miliona eura ili 28 odsto. Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosi 25 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 7,3 miliona eura ili 41 odsto, dok je za 7,7 miliona eura ili 44 odsto više od naplate u 2019. godini”, navodi se u saopštenju.

Takođe, rast naplate zabilježen je kod koncesionih naknada, pa je po tom osnovu naplaćeno 38 miliona eura, što je za 10 miliona eura ili 36odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Navodi se da je ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana iznosi 135,4 miliona eura, i manja je za 24,4 miliona ili 15 odsto nego prošle godine, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 20 miliona eura ili 13 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 398 miliona eura što je za 17 odsto manje od naplate u prošloj godini, dok je za 16 odsto manje u odnosu na 2019.godinu, imajući u vidu ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje od januara 2022. godine.

“Ostvarena naplata po osnovu akciza iznosila je 230,8 miliona eura, i manja je za 2,86 miliona eura ili 1,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,8 miliona eura veća u odnosu na isti period 2019. godine.

“Po osnovu carine (poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije) naplaćeno je 36,5 miliona eura, što je više za 10,6 miliona eura ili 41 odsto u odnosu na prošlu godinu, a 10,2 miliona eura ili 38 odsto više u odnosu na 2019. godinu, što je rezultat rasta uvoza”, kazali su iz UPC.

U novembru 11,8 miliona eura više

U novembru mjesecu ove godine ostvarena je bruto naplata prihoda od 178,1 miliona eura, što je za 11,8 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 23,4 miliona eura ili 15 odsto više u odnosu na 2019. godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda za novembar za 12 miliona ili 7 odsto, saošteno je iz UPC.

“Prema strukturi naplaćenih prihoda, ostvarena je naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 94,4 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 25,5 miliona eura ili 37 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 30 miliona eura ili 47 odsto”, piše u saopštenju.

Po osnovu poreza na dobit pravnih lica, kako se navodi, naplaćeno je 1,95 miliona eura, i više je za 1,3 miliona eura ili 195 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 926.742 eura ili 90 odsto.

“Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosila je 2,6 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 135.462 eura ili 5 odsto, dok je u odnosu na 2019.godinu povećana za 849.721,28 eura ili 49 odsto. Kod koncesionih naknada naplaćeno je 3,6 miliona eura i manje je za 8 odsto u odnosu na prošlu godinu, a za 59 odsto više u odnosu na 2019.godinu”, saopštila je UPC.

Ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana u novembru iznosi 12,5 miliona eura, i manja je za 3,5 miliona eura ili 22 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 2,9 miliona eura ili 19 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

“Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 41,6 miliona eura, što je za 12odsto manje od naplate u prošloj godini, imajući u vidu izmjenu poreskih propisa koji su na snazi od januara 2022. godine. Po osnovu akcize naplaćeno je 15,5 miliona eura, i manje je za 7,2 miliona, ili (32odsto) u odnosu na prošlu godinu, što je posljedica primjene Odluke o umanjenju iznosa akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja po kojoj je akciza na promet ovih proizvoda smanjena za 40odsto, a u cilju zaštite životnog standarda građana”, kazali su iz UPC.

Takođe, kako dodaju, ostvarena naplata po osnovu carine iznosila je 3,8 miliona eura, što je više za 1,45 miliona ili 60 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,75 miliona ili 82 odsto više u odnosu na 2019.godinu.

Sledeće

Damjanović: Narednih dana isplata “trinaeste penzije”

Ne propustite

Sredinom decembra javni poziv za “Solar 500+”

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Normalizovan željeznički saobraćaj, prekinuta blokada

Nakon pet dana postignut je dogovor oko deblokade željezničkog saobraćaja u Crnoj Gori. Predstavnik zaposlenih Andrej Kaluđerović kazao je da su radnici dobili garancije za povećanje zarada, i da su jutros svi vozovi krenuli da saobraćaju na teritoriji Crne Gore.

Petodnevna obustava rada zaposlenih u Željezničkoj infrastrukturi Crne Gore izazvala je oštru razmjenu optužbi između predstavnika radnika i rukovodstva, dok šteta za nacionalni željeznički sistem i privredu rapidno raste.

Predstavnik zaposlenih Andrej Kaluđerović odbacio je navode da je odbio pregovore ili ponuđeni kolektivni ugovor, naglasivši da se odluke donose isključivo zajednički sa kolegama.

On je za TVCG kazao da su jutros svi vozovi krenuli na teritoriji Crne Gore.

“Dobili smo garancije za naše zarade. Povećanje plata će biti nekih 300 eura kao i što smo i najavljivali, tako da će zarada iznositi oko 1.000 do 1.200 eura”, kazao je Kaluđerović.

Kaluđerović je istakao da su na probleme ukazivali odavno, ali da radnici nijesu bili shvaćeni na pravi način.

Naglasio je da su dobili garancije da će povećanje biti u najkraćem zakonskom roku.

“Riješili smo sve ovo u korist zaposlenih, a nadam se i u korist menadžmenta”, poručio je on.

Kaluđerović je uputio izvinjenje svim putnicima koji su pretrpjeli štetu zbog obustave željezničkog saobraćaja, i poručio da se nadaju da se ovako nešto neće ponoviti.

Ekonomija

ŽICG: Željezničkog saobraćaja neće biti do daljnjeg

Željeznička infrastruktura Crne Gore (ŽICG) saopštila je da je zaposleni u tom preduzeću Andrej Kaluđerović u ime zaposlenih koji su obustavili rad, odbio da uđe u razgovore sa izvršnim menadžmentom preduzeća, kao i Odborom direktora, iako su mu u više navrata ponuđeni, kako bi se pronašlo rješenje u interesu zaposlenih i omogućilo normalno funkcionisanje saobraćaja.

“Sada je potpuno jasno da se ne radi o sindikalnoj ili radničkoj inicijativi, već o politički instruiranoj opstrukciji kojom se pokušava ugroziti rad željeznice i prouzrokovati direktna šteta putnicima i privredi. Kaluđeroviću je dobro poznato da zahtjevi koje postavlja ne mogu biti ispunjeni na način na koji to očekuje, jer za svaku odluku o povećanju zarada i izmjenama kolektivnog ugovora neophodno je učešće i odobrenje Ministarstva finansija, kao i saglasnost reprezentativnih sindikata”, navode iz ŽICG.

Ističu da Kaluđerović uporno odbija razgovore sa menadžmentom i insistira na ispunjenju svojih ultimatuma kao uslovu da vozovi normalno saobraćaju.

“Željeznička infrastruktura Crne Gore još jednom poziva sve zaposlene da ostanu posvećeni zakonitom i odgovornom radu, a relevantne institucije da adekvatno reaguju na očiglednu opstrukciju kojom se nanosi ozbiljna šteta javnom interesu i bezbjednosti saobraćaja. Takođe, obavještavamo građane, operatere putničkog i teretnog saobraćaja da do daljnjeg neće biti željezničkog saobraćaja”, zaključuju u saopštenju.

Ministarstvo saobraćaja: Blokada željeznice prouzrokovala veliku materijalnu štetu

Obustava rada od strane dijela zaposlenih u ŽICG je nezakonita i prouzrokovala je veliku materijalnu štetu, kao i ozbiljne posljedice po odvijanje saobraćaja, saopštili su iz Ministarstva saobraćaja.

Posebno zabrinjava činjenica da je blokadom pruge zaustavljen međunarodni voz, na kojem se i dalje nalazi imovina stranih državljana, uključujući automobile putnika, navode iz ministarstva.

Ističu da je Ministarstvo saobraćaja u kontinuitetu podržavalo poboljšanje uslova rada zaposlenih, a kroz rebalans budžeta obezbijedili smo dodatnih 2,5 miliona eura za funkcionisanje Željezničke infrastrukture Crne Gore.

“Uprkos tome, današnja akcija dijela zaposlenih izvedena je na ultimativan način, do sada nezabilježen u Crnoj Gori. Radi se o potezu kojim su radnici odbili svaku mogućnost dogovora sa menadžmentom i odbijali razgovor čak i sa reprezentativnim sindikatima, koji su jedini ovlašćeni da pregovaraju o kolektivnom ugovoru u skladu sa zakonom”, navode u saopštenju.

Srbijavoz: Umjesto noćnih barskih vozova autobus na relaciji Bar-Prijepolje-Bar

Za putnike koji putuju večeras međunarodnim vozom broj 432 sa polaskom u 20.10 časova iz Bara za Zemun kao i vozom 433 sa polaskom u 19.40 časova iz Zemuna za Bar, obezbjeđen je autobuski prevoz na relaciji Bar-Prijepolje teretna-Bar, saopštio je Srbijavoz.

U saopštenju se navodi da je privremena izmjena u organizaciji noćnih barskih vozova uvedena zbog prekida željezničkog saobraćaja u Crnoj Gori izazvanog obustavom rada grupe zaposlenih Železničke infrastrukture Crne Gore.

Tokom trajanja ove izmijenjene organizacije, zbog autobuskog prevoza putnika na pomenutoj relaciji, u noćne vozove se neće uvrštavati kola za prevoz automobila.

Ekonomija

Regionalni vodovod – od gubitka do rekorda

Regionalni vodovod Crnogorsko primorje je u periodu od juna 2021. do juna 2025. godine prošao transformaciju od preduzeća opterećenog višemilionskim dugovima do finansijski stabilne kompanije sa rekordnom dobiti, saopšteno je iz ovog državnog preduzeća.

Na 57. sjednici Odbora direktora usvojena je završna informacija o poslovanju za pomenuti period, a iz Regionalnog vodovoda poručuju da „ostvareni rezultati nedvosmisleno potvrđuju transformaciju preduzeća, koje je od gubitaka i nelikvidnosti 2020. godine, za svega četiri godine postalo jedan od najupečatljivijih primjera uspješnog i odgovornog upravljanja u crnogorskom javnom sektoru“.

Kako navode, ključ uspjeha bio je „profesionalan, stručan i principijelan odnos članova Odbora direktora prema misiji i viziji preduzeća“.

U saopštenju se podsjeća da je „od juna 2021. godine, kada je Zoran Lakušić preuzeo upravljačku funkciju predsjednika Odbora direktora, Regionalni vodovod bio opterećen višemilionskim dugovima i poslovao je sa gubitkom“. Četiri godine kasnije, bilježi se „gotovo tri miliona eura neto dobiti“, dok je „od gubitka iz 2020. godine, koji je iznosio skoro 200 hiljada eura, Regionalni vodovod dostigao stabilnu i održivu profitabilnost“.

Rast prihoda, kako tvrde, ostvaren je „uz očuvanje stabilnosti cijena vode“. Korekcija cijena bila je „pažljivo odmjerena, bez većih negativnih efekata po krajnje korisnike, a u funkciji dugoročne održivosti sistema“.

Posebno se izdvaja podatak da je „otplaćeno više od 21,3 miliona eura naslijeđenih obaveza, čime je Regionalni vodovod značajno oslobođen dugogodišnjih kreditnih aranžmana“. Uz to, „iz dobiti je uplatio iznos od skoro pola miliona eura Vladi Crne Gore u državni budžet, po prvi put u svom poslovanju“.

U saopštenju se naglašava i da predsjednik Odbora direktora „tokom cijelog mandata nije koristio pravo na dnevnice, posebne naknade za rad u komisijama i radnim tijelima, niti karticu za reprezentaciju“.

Politika zapošljavanja, kako navode, bila je „temeljena isključivo na stvarnim potrebama radnog procesa, u skladu sa tehnološkim i organizacionim zahtjevima, bez kadrovskog uvećanja koje bi izlazilo iz okvira racionalnog i odgovornog upravljanja“.

Iz Regionalnog vodovoda poručuju da njihovi rezultati „pokazuju da državna preduzeća mogu poslovati profesionalno, odgovorno i sa milionskom dobiti“.

Dodaju i da su „upravljanje i postignuća Regionalnog vodovoda i predsjednika Odbora direktora Zorana Lakušića više puta pohvaljena na sjednicama Vlade Crne Gore“.

Kako ističu, „ostvareni rezultati i rekordne isporuke vode ne bi bili mogući bez istorijskog iskoraka – zaustavljanja nelegalne eksploatacije pijeska i šljunka iz korita rijeke Morače, u drugoj zoni sanitarne zaštite izvorišta Bolje Sestre“, čime je, navode, poslana snažna poruka da se „odlučnom i odgovornom akcijom mogu zaštititi ključni prirodni resursi i obezbijediti održiv razvoj“.