Zanimljivosti

KAKO je NASTAO NOVAC i moderno bankarstvo?

U ovom članku bavićemo se pitanjem i daćemo vam odgovor “Kako je nastao novac i moderno bankarstvo?” Naravno ako vas interesuje kako je novac nastao…Novac je jedan od najvažnijih i najsloženijih izumâ u ljudskoj istoriji. …

Olakšao je trgovinu i razmenu, doprineo razvoju ekonomije i oblikovao moderne društvene strukture. Razvoj novca i bankarstva bio je dug i fascinantan put, ispunjen inovacijama, preprekama i značajnim društvenim promenama.

U praistorijskim vremenima, ljudi su se koristili barternom trgovinom, razmenjujući robu i usluge direktno jedni sa drugima. Međutim, ovaj sistem je imao svojih ograničenja. Na primer, teško je bilo pronaći tačno odgovarajuću robu za razmenu, a vrednost robe se mogla vremenom menjati.

Prvi oblici novca pojavili su se oko 2000. godine pre nove ere u Asiriji, Indiji i Sumeru. Ovi rani oblici novca bili su poznati kao “žitni novac” i “novac u stoci”, koji su se koristili za barter oko 9000. godine pre nove ere.

Ove robe su se lakše koristile u trgovini i bile su lakše za skladištenje i transport.

S vremenom, kako bi se olakšala trgovina, uvedene su kovanice koje su predstavljale određenu vrednost. Ove kovanice su bile praktičnije za nošenje i razmenu od velikih i nezgrapnih predmeta koji su se prethodno koristili.

U 7. veku pre nove ere, Lidijci u Maloj Aziji su izmislili prve kovanice od zlata i srebra. Lidijci u Maloj Aziji su oko 685. godine pre nove ere izradili prve kovanice od zlata i srebra, standardizovane težine i vrednosti.

Dok su papirni novac izmisli u 7. veku nove ere, Kinezi, oni su počeli da koriste papirni novac kao zamenu za teške kovanice. Papirni novac je bio lakši za korišćenje i transport, a bio je i manje sklon krađi.

U to vreme kovanice su imale standardizovanu težinu i vrednost, što ih je činilo pogodnijim za trgovinu od roba. Ubrzo su se kovanice raširile i u druge delove sveta, postajući dominantni oblik novca u mnogim kulturama.

Bankarstvo je nastalo u srednjem veku kao način pohranjivanja i obezbeđivanja novca. Trgovci su polagali novac kod zlatara i drugih poverljivih osoba, koji su im u zamenu davali potvrde o deponovanom novcu.

Ove potvrde su se mogle koristiti kao oblik novca, što je olakšalo trgovinu i smanjilo potrebu za nošenjem velikih količina gotovine.

Moderni bankarski sistem ima svoje korijene u srednjovekovnoj i renesansnoj Italiji, posebno u bogatim gradovima poput Firence, Venecije i Genove. Ove banke su bile u vlasništvu bogatih porodica i služile su za čuvanje novca, davanje zajmova i obavljanje finansijskih transakcija.

Porodice Bardi i Peruzzi dominirale su bankarstvom u 14. veku u Firenci, osnivajući filijale u mnogim drugim delovima Evrope.

Najpoznatija italijanska banka bila je Mediči banka, koju je osnovao Đovani Mediči 1397. godine. Najstarija banka koja i dalje postoji je Banca Monte dei Paschi di Siena, sa sedištem u Sijeni u Italiji, koja neprekidno posluje od 1472. godine!

U 17. veku, sa razvojem trgovine i ekonomije, počele su se razvijati i bankarske inovacije. Jedna od najvažnijih inovacija bila je uvođenje bankovnih novčanica, koje su predstavljale obećanje banke da će isplatiti nosiocu određenu sumu novca. Ovo je omogućilo bankama da kreiraju više novca nego što su stvarno imale u zlatu ili srebru, što je poznato kao frakcijska rezerva.

S vremenom, bankarstvo se proširilo iz Italije u ostatak Evrope, a zatim i u svet. Razvoj telekomunikacija i računarstva u 20. veku doveo je do velikih promena u načinu rada banaka i omogućio im je da značajno povećaju svoju veličinu i geografski doseg.

Moderno bankarstvo se razvilo u 19. veku sa usponom nacionalnih banaka i centralnih banaka. Ove banke su imale zadatak da regulišu novčani sistem, održavaju stabilnost valute i pružaju kredite komercijalnim bankama.

U 20. veku, bankarstvo je doživelo značajne promene sa uvođenjem novih tehnologija, kao što su automatizirani bankomati i internet bankarstvo. Ove promene su olakšale ljudima pristup novcu i bankarskim uslugama.

Novac i bankarstvo su igrali ključnu ulogu u razvoju ljudske civilizacije. Olakšali su trgovinu i razmenu, doprineli razvoju ekonomije i oblikovali moderne društvene strukture.

Danas su novac i bankarstvo nezaobilazni deo našeg života, a njihova budućnost će verovatno biti obeležena daljim tehnološkim inovacijama i promenama u globalnoj ekonomiji.

izvor: Zanimljivostidana.com

Slične teme:kako je nastao novac moderno bankarstvo

Sledeće

Kako zalivati cvijeće na temperaturama višim od 30 stepeni

Ne propustite

Znate li koje su najstarije novine na svjetu?

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Zanimljivosti

Orao njivu i pronašao zakopanu veliku svotu novca

Kolumbijski farmer iz regiona Antiokija pronašao je 600 miliona dolara u gotovini zakopanih na svojoj farmi dok je obavljao poljoprivredne radove.

Kako prenose kolumbijski mediji, novac bi mogao da bude povezan sa pokojnim narko-bosom Pablom Eskobarom.

Farmer, koji je želeo da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga, otkrio je dok je obrađivao imanje, nekoliko zarđalih metalnih buradi zakopanih više od metra pod zemljom u kojima su bile stotine svežnjeva novčanica, uglavnom američkih dolara, koji su bili savršeno očuvani, prenosi španska “Marka”.

Kolumbijske vlasti su, nakon što su dobile obaveštenje o otkriću, pokrenule istragu kako bi utvrdile tačno poreklo novca.

Prema prvim pretpostavkama, novac bi mogao da bude deo skrivenih skladišta koja je kartel Medeljin koristio 1980-ih i 1990-ih za skladištenje velikih količina gotovine koje nije bilo moguće lako legalizovati ili premestiti.

Ovo nije bio prvi put da je pronađen novac Pabla Eskobara.

Na vrhuncu slave, sam narko-bos je imao velike sume novca skrivene na farmama i u džungli. Mnoge od tih zaliha su zaboravljene nakon njegove smrti 1993. godine.

Otkriće je ponovo pobudilo interesovanje za legendarno “blago Pabla Eskobara”, ali je takođe izazvalo zabrinutost za bezbednost farmera i njegove porodice.

Vlada Kolumbije razmatra da li da zapleni 600 miliona dolara ili da dodeli nagradu farmeru.

Magazin

Kako pripremiti kožu za sunčanje: Savjeti dermatologa za zdrav bronzani ten

Sa dolaskom ljeta, sunce postaje nezaobilazan dio svakodnevice, ali i potencijalna prijetnja zdravlju kože. Dermatolozi upozoravaju da nepripremljena koža lako može pretrpjeti oštećenja, poput crvenila, perutanja, pa čak i ozbiljnih dugoročnih posljedica. Zato je važno kožu pripremiti na pravilan način kako biste uživali u suncu bez brige.

1. Počnite s blagim pilingom

Piling uklanja mrtve ćelije sa površine kože i pomaže u postizanju ravnomjernog tena. Birajte blage pilinge na bazi šećera, zobi ili voćnih kiselina, i koristite ih 1–2 puta sedmično. Grubi piling može izazvati iritacije, posebno kod osjetljive kože.

2. Hidratacija iznutra i spolja

Pijte dovoljno tečnosti (najmanje 1.5–2 litra vode dnevno), a kožu njegujte hidratantnim kremama koje sadrže hijaluronsku kiselinu, glicerin ili aloe veru. Hidrirana koža bolje podnosi sunce i duže zadržava boju.

3. Postepeno izlaganje UV zracima

Ne izlažite se naglo jakom suncu. Prve dane provedite na jutarnjem ili kasnom popodnevnom suncu, u trajanju od 15–30 minuta. Izbjegavajte sunce između 11 i 16 sati.

4. Zaštita je obavezna

Koristite kreme sa zaštitnim faktorom (SPF) 30 ili više, čak i dok ste u pripremnoj fazi sunčanja. Nanosite je ravnomjerno i obnavljajte svaka 2 sata, posebno nakon plivanja ili znojenja.

5. Ishrana kao prirodna zaštita

Beta-karoten iz šargarepe, breskve, spanaća i kajsija pomaže koži da razvije postepen, zdrav ten. Vitamin C iz citrusa i paprike jača kožu protiv oštećenja. Dodajte ih svakodnevnoj ishrani.

6. Zaboravite solarijume

Solarijumi ne pripremaju kožu, već povećavaju rizik od raka kože. UV zraci u kabinama su često jači nego prirodni, a efekti oštećenja kumulativni.

Zaključak

Lijep i zdrav ten se ne postiže preko noći, već pažljivim pristupom i njegom. Pratite savjete dermatologa, zaštitite kožu i uživajte u suncu bez straha. Sunce može biti saveznik vaše ljepote, ali samo ako ga koristite pametno.

Zanimljivosti

Stručnjaci tvrde da grožđe sprečava razvoj teških bolesti

Grožđe pomaže u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, navode stručnjaci. Naime, kako stručnjaci tvrde, grožđe čini čuda za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Neki sastojci kojima obiluje poboljšavaju regulaciju krvnog pritiska i smanjuju upale izazvane oksidativnim stresom, odnosno disbalansom slobodnih radikala i oksidantata u tijelu, poboljšavaju cirkulaciju i štite vaskularni system, prenosi b92.

Ispostavilo se da prirodni fenol po imenu resveratrol, a kojim grožđe obiluje, u velikoj sprečava nastanak problema kardiovaskularnog sistema. Pored toga, voće koje je bogato antioksidantima, kao što je to slučaj s grožđem, preventivno djeluje kod određenih vrsta kancera, pokazale su brojne studije.

Zapravo, uloga antioksidanata jeste da štite ćelijski DNK, smanjuju oksidativni stres (disbalans slobodnih radikala i oksidanata) i ublažavaju procese u tijelu koji utiču na rast i razvoj tumora.

Nasuprot uvriježenom mišljenju da su kalorične, ove slatke bobice zapravo imaju nizak glikemijski indeks. Jedna šolja grožđa ima svega 100 kalorija.

Zahvaljujući prirodnom fenolu resveratrolu pokreću se određeni procesi u organizmu koji pospješuju metabolizam, a samim tim i smanjenje tjelesne težine.