Ekonomija

Državne firme ne poštuju odluku Vlade, dobit ne ide u budžet

Iako je Vlada zadužila odbore direktora u državnim preduzećima da 70 odsto dobiti iz 2022. godine uplate u budžet, njihov zaključak dio državnih preduzeća ne poštuje, već dobit ostavlja na računima firmi. Takav je slučaj sa Elektroprivredom (EPCG), „Sveti Stefan“ hotelima, „Budvanskom rivijerom“, Marinom Bar, Željezničkim prevozom (ŽPCG), Montekargom… Vlada je rebalansom računala na dodatnih 40 miliona od državnih preduzeća. Osim 70 odsto dobiti iz 2022. godine, zadužili su odbor direktora i akcionare da preusmjere u budžet i 30 odsto dobiti iz 2021. godine.

Prema informaciji Vlade, do 14. jula će Ministarstvo finansija informisati Vladu o realizaciji zaključaka. Sjednica Vlade će biti danas, a prema našim informacijama, na Komisiji za ekonomsku politiku Vlade nije bilo pomena o ovom problemu. Sudeći po tome, vjerovatno se danas na sjednici neće govoriti o tome zašto državne firme ne poštuju zaključke Vlade.

Tražili smo od Ministarstva finansija, na čijem čelu je Aleksandar Damjanović, da nam daju podatke koliko su do sada dobili novca od dobiti državnih preduzeća, te koja su preduzeća poštovala zaključke Vlade, a koja nisu.

„Zaključkom Vlade od 8. juna tekuće godine, definisana je obaveza Ministarstva finansija da do 14. jula izvijesti o postupanju po usvojenoj informaciji o uplati dobiti privrednih društava u većinskom vlasništvu države u budžet države. Ministarstvo finansija će pravovremeno informisati javnost i o ovoj temi, nakon objedinjavanja podataka i propratne analize“, kazali su za „Dan“ iz Ministarstva finansija.

Podsjetili su da je MF, rebalansom budžeta, po ovom osnovu, planiralo prihode u iznosu od 40 miliona eura, a na osnovu podataka koji su prikupljeni iz finansijskih iskaza koje su privredna društava u većinskom državnom vlasništvu predala Upravi prihoda i carina za finansijske godine 2021. i 2022.

„Predlogom zakona o izmjenama Zakona o budžetu Crne Gore za 2023. godinu, prihodi od kapitala planirani su u iznosu od 44,3 miliona eura i to je za 40 miliona više u odnosu na prvobitni plan i rezultat je očekivanih uplata po osnovu raspodjele dobiti od privrednih društava u većinskom državnom vlasništvu“, naveli su iz MF-a.

Prema podacima sa skupština akcionara održanih krajem juna, Elektroprivreda je 4,3 miliona prebacila u neraspoređenu dobit, „Sveti Stefan“ hoteli su isto uradili sa 465 hiljada… „Budvanska rivijera“ je imala 600 hiljada eura dobiti, ali je nije prebacila u državni budžet, s tim što su oni imali skupštinu akcionara prije 8. juna i informacije Vlade. Marina Bar nije prebacila ni euro u državni budžet a lani je imala 337 hiljada dobiti.

Vlada uvijek imenuje svoje predstavnike na skupštinama akcionara, koji glasaju ili ne glasaju za odluke koje predloži odbor direktora. Zanimljivo je da su i predstavnici Vlade, odnosno državnog kapitala, na skupštinama akcionara glasali za odluke koje je predložio odbor direktora, a koje su suprotne zaključcima Vlade. Suprotno zaključcima Vlade radili su i članovi odbora direkotra koje je upravo Vlada imenovala. Do sada, zbog nepoštovanja zaključaka Vlade, nijedan član odbora direktora nije snosio nikakvu odgovornost.

Slične teme:aleksandar damjanović ministarstvo finansija vlada crne gore

Sledeće

Uskoro prevoz od aerodroma do Zete i Podgorice

Ne propustite

Centralna banka u gubitku 39,5 miliona eura

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.