Digitalni svijet

Šta je NFT?

Zamislite da nasledite zlatni prsten ili ga jednostavno dobijete na poklon. Verovatno biste voleli da znate vrednost tog prstena, zar ne?

Ono za čime obično posežemo je Google pretraga kako bismo pronasli najbližu zlataru i saznali koliko prsten vredi.

Samom procenom se ova priča ne završava. Ukoliko se radi o venčanom prstenu vaše bake, njegova vrednost je veća. Nijedan zlatar ne može proceniti koliko on vama vredi zato što je jedinstven. Ne može se porediti sa drugim prstenovima zbog unikatnog nasleđa.

Prstenovi bez sentimentalne ili unikatne vrednosti su zamenjivi. Sama reč ‘zamenjiv’ potiče od engleske reči ‘fungible’ što u pravnom žargonu znači ‘generički, zamenjiv sa nečim identičnih karakteristika’.

Prsten vaše bake nije zamenjiv. Porodično nasleđe je ono što ga čini jedinstvenim.

Kriptovalute i tokeni su uglavnom zamenjivi. Jedan Ether koin je isti kao i bilo koji drugi. Međutim, neki tokeni su povezani sa jedinstvenim predmetima iz stvarnog sveta – na primer, sa umetničkim remek-delima.

Kada kupite tokene, kupujete delimično ili potpuno vlasništvo nad tim jedinstvenim umetničkim delom. To vlasništvo je predstavljeno kao NFT, što znači „nezamenjivi token“. NFT tokeni funkcionišu kao serijski brojevi: imaju jedinstven odnos sa onlajn ili oflajn robom sa kojom su povezani.

Svaki zamenjivi token ima identičnu vrednost, dok nezamenjivi tokeni imaju jedinstvenu vrednost koja zavisi od odnosa NFT-a sa osnovnim predmetom. To znači da se NFT tokeni kupuju i prodaju u skladu sa tržišnim faktorima, uključujući retkost, inherentnu vrednost, potencijal ulaganja i značaj povezane imovine.

Koliko je veliko NFT tržište?

Postoji podatak da su samo tri projekta – NFT tržište Opensea, Cryptopunks kolekcionarski NFT mimovi i likovi iz crtaća, NFT zasnovani na sportu kompanije Axie Infinity ostvarila više od 8,5 milijardi evra u prodaji. Nije ni čudo što bogati, oni koji su blizu da to postanu ili oni koji to žele, hrle da prihvate NFT tehnologiju.

Za šta je NFT dobar?

NFT tokeni mogu da se koriste potencijalno na više načina. Jedna od najistaknutijih aplikacija za NFT kripto koine je gejming na blockchain-u, posebno u vizuelnim okruženjima nalik metaverzumu. NFT takođe stiče popularnost u svetu likovne umetnosti i u vidu kolekcionarskih investicija.

NFT u Gejmingu

Gejmerima se dopada pomisao posedovanja jedinstvenog oružja, vozila, odeće, nekretnine, likova, i još mnogo toga drugog u igri – stvari koje bi bile njihove i isključivo njihove. Vremenom, igrači razvijaju jake veze sa svojim resursima u igri. NFT je sjajan način da se oni predstave.

Onog trenutka kada kreirate ili kupite NFT gejming resurs, možete ga koristiti za više igara što vam omogućava da prelazite iz jedne igre u drugu sa istim prilagođenim avatarom ili magičnim mačem.

Na primer, Decentraland gejming platforma koristi NFT-ove da prikaže jedinstvene resurse igrača. Ona omogućava igračima tržište gde oni mogu da prodaju i kupuju NFT-ove.

Neki NFT-ovi se zaradjuju kroz dostignuća u igri. Do drugih dolazite preko kutija sa blagom ili ih kupujete na NFT tržištu.

NFT je dobar za igrače. Još bolji je za tvorce koji mogu da sa nestrpljenjem očekuju značajne nagrade ukoliko se njihov NFT pokaže kao popularan medju igračima.

Jedan od najpoznatijih NFT influensera na svetu je reper Snoop Dogg koji okuplja fanove na zabavi pored bazena u virtuelnoj verziji svoje vile iz stvarnog života a koju je kreirao unutar gejming platforme koja se zove The Sandbox. Fanovi mogu da pogledaju njegovu umetničku kolekciju, automobile, nameštaj, a mogu i da kupe karte za dogadjaje i kolekcionarske NFT-ove u okviru igre.

Revolucija u NFT umetnosti

Kada pomislite na NFT, mozda je prva stvar koja vam padne na pamet umetnost. NFT tehnologija je pronašla svoj put u popularnoj umetnosti, a čak i u svetu likovne umetnosti.

Jedan od prvih i najozloglašenijih primera NFT umetnosti bio je digitalni kolaž pod nazivom Everydays – The First 5000 days. NFT je prodat na aukciji u aukcijskoj kuci Christie’s, gde je doneo skoro 60 miliona evra.

Od tog trenutka, mnoge aukcijske kuće eksperimentisale su sa prodajom NFT-a, i delimičnim vlasništvom nad umetničkim delima koja ostaju u muzejima ili galerijama. U julu 2021. godine, švajcarska aukcijska kuća Artemundi udružila se sa bankom specijalizovanom za digitalne fondove kako bi prodala na aukciji 4,000 deonica Pikasove slike iz 1964. godine pod nazivom Fillette au béret. Slika ostaje u klimatizovanom trezoru daleko od očiju javnosti – a i onih koji kupuju NFT-ove i poseduju njen deo. Početne ponude za NFT bile su više od 5,000 evra.

Kada se umetničko delo proda ili kupi na aukciji kao NFT, vlasništvo može biti jedinstveno ili prenosivo. Može se preprodati po višoj ceni. Međutim, to obično ne uključuje fizičko vlasništvo nad umetničkim delom ili pak prava intelektualne svojine poput autorskih prava. Aspekti vlasništva mogu se prodati zajedno sa NFT-ovima, ali to nije čest slučaj.

Kolekcionarski NFT

Medju najpopularnijim NFT-ovima su kolekcionarski predmeti. To su obično male jpeg datoteke napravljene kao deo neke kolekcije – CryptoPunks i Bored Apes su primeri toga.

Datoteka sa slikom ima minimalnu suštinsku vrednost za sve, izuzev za kolekcionare. Budući da je svaka slika jedinstvena, ljubitelji koji žele da upotpune svoju kolekciju plaćaju hiljade evra za jednostavan NFT.

Neki kolekcionari pronalaze zadovoljstvo u samoj činjenici što poseduju popularni NFT ili kompletnu seriju. Drugi se nadaju da će iskoristiti rast cena i u nekom trenutku prodati svoje kolekcije.

NFT za slavne ličnosti i sport

Na brojnim platformama, sportski klubovi i zabavljači kreirali su NFT za fanove. Kupovinom NFT-ova, navijači podržavaju slavne ličnosti, a zauzvrat postaju bliži njima.

Na primer, vlasnici NFT-ova fudbalskog kluba mogu dobiti priliku da glasaju koja maskota kluba će se pojaviti na zidu u svlačionici ili koja pesma će se čuti na stadionu kada tim izlazi na teren.

Ostali benefiti mogu biti karte sa popustom, posebna mesta na utakmicama, prilika da upoznate sportske zvezde i poznate ličnosti, ili popusti na ekskluzivnu brendiranu robu.

NFT kao investicija

Ukoliko se stvarno umetničko delo ne povezuje sa NFT-jem, ili ukoliko je NFT samo zapravo jpeg fajl koji se lako umnožava, razumljivo je pitati se kako to da NFT ima vrednost.

Ono što daje vrednost NFT-ju je njegova jedinstvena priroda. Svaki NFT je unikatno digitalno sredstvo, a onima koji su popularni trguje se po visokim cenama na NFT tržištima. Mnogi NFT-jevi uključuju odredbe da njihovi prvobitni vlasnici dobiju procenat od cene transakcije kad god se oni prodaju u budućnosti. Odjednom, platiti par stotina evra za NFT koji bi mogao da se proda za hiljade u roku od nekoliko meseci deluje kao pametna investicija.

NFT-jevima se na tržištu trguje kao sportskim sličicama ili kolekcionarskim lutkama. Oni imaju unikatnu vrednost prvenstveno drugim kolekcionarima. Vrednost nekog popularnog NFT-ja moze da dostigne hiljade, pa čak i milione funti.

Slične teme:

Sledeće

Mask predstavio humanoidnog robota

Ne propustite

Najveće zablude o kriptovalutama

Portal Zeta

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

You must be logged in to post a comment Login

Digitalni svijet

Nova verzija aplikacije MyTurn sada prilagođena za cijelu porodicu

Crnogorski startup MyTurn lansirao je novu, besplatnu verziju aplikacije za porodice u Crnoj Gori, koja sada prati porodicu kroz različite faze odrastanja djece i donosi sadržaje i iskustva prilagođena različitim uzrastima, kao i nove pogodnosti za cijelu porodicu.

Nova verzija prvi put je predstavljena na konferenciji „Djeca za 21. vijek“, koju je MyTurn, uz podršku kompanija MTEL, Efel Motors – Toyota i Hipotekarna banka, organizovao 9. oktobra u Naučno-tehnološkom parku Crne Gore.

Iza njenog razvoja stoji više od godinu dana rada, kao i iskustvo koje je MyTurn tim tokom prethodnih godina stekao kroz razgovore sa djecom, roditeljima i stručnjacima. Aplikacija je prvobitno nastala sa idejom da kroz igru pomogne djeci da razvijaju zdrave navike, samostalnost i osjećaj odgovornosti, a sada tu ideju proširuje na različite faze odrastanja.

„MyTurn smo od početka gradili slušajući porodice koje ga koriste. Kako su djeca rasla, mijenjale su se njihove potrebe, ali i izazovi sa kojima se roditelji susrijeću. Zato smo željeli da napravimo MyTurn koji neće biti aplikacija samo za jedan uzrast, već alat koji može da raste zajedno sa porodicom i bude joj koristan kroz različite faze odrastanja“, kazala je Milica Matović, suosnivačica MyTurn-a.

Jedna od najvećih novina je proširenje MyTurn iskustva na različite uzraste. Roditeljima djece mlađe od pet godina od sada su dostupni sadržaji i savjeti prilagođeni razvojnim fazama djeteta, kreirani uz podršku stručnjaka iz vrtića Bambi i pedijatrijskog centra Doktorica Mica.

Za djecu od 5 do 12 godina razvijeno je potpuno novo gejmifikovano okruženje, koje na novi način donosi ono što je od početka u srcu MyTurn-a – pretvaranje svakodnevnih obaveza i izgradnje navika u igru. Tinejdžeri, sa druge strane, dobijaju jednostavnije i njihovom uzrastu prilagođeno iskustvo, koje MyTurn približava načinu na koji organizuju svoje svakodnevne obaveze.

Porodice će u novom MyTurn-u upoznati i žirafu Điđija, novi lik MyTurn svijeta koji će ih pratiti kroz korišćenje aplikacije.

Nova verzija donosi i partnerske benefite, kroz koje MyTurn porodicama, pored sadržaja i funkcionalnosti u aplikaciji, omogućava da ostvare posebne pogodnosti i otključavaju nagrade.

Među prvim partnerima novog programa su MTEL, Double L, Kotor Cable Car, SmartMed i SportVision, a cilj MyTurn-a je da mrežu partnera i pogodnosti za porodice nastavi da širi u narednom periodu.

Uz novi dizajn i iskustva prilagođena uzrastu, nova verzija donosi i unaprijeđene funkcionalnosti za organizaciju porodice, zadataka i nagrada, sa ciljem da roditeljima olakša svakodnevicu, a djeci pruži više prostora da postepeno preuzimaju odgovornost.

„Ne želimo da tehnologija zamijeni roditelja, već da mu bude koristan alat. Ako već znamo da će tehnologija biti dio odrastanja naše djece, onda želimo da pokažemo da ona može da se koristi i tako da podstiče samostalnost, odgovornost i kvalitetnije porodične navike. To je pravac u kojem želimo da nastavimo da razvijamo MyTurn“, dodala je Matović.

MyTurn danas ima više od 8.000 registrovanih korisnika iz preko 80 zemalja, a aplikacija je do sada dobila i međunarodna priznanja, među kojima su WSA 2025 Top 15 European Young Innovators i posebno priznanje Savjeta za regionalnu saradnju (RCC) za doprinos rodnoj ravnopravnosti.

Nova verzija MyTurn aplikacije dostupna je na iOS i Android uređajima, a za korisnike u Crnoj Gori je besplatna.

Digitalni svijet

OpenAI zaustavio obuku novih modela nakon nepredviđenog ponašanja AI agenata

OpenAI je privremeno zaustavio obuku svojih najnovijih modela vještačke inteligencije nakon ljetnjih incidenata u kojima su agenti neočekivano postupali na stranicama američkih federalnih institucija.

Kompanija je saopštila da će razvoj nastaviti „tek kada budemo sigurni da imamo dodatne zaštitne mjere“, uz napomenu da će vjerovatno morati ponovo da pravi pauze kako se vještačka inteligencija bude razvijala i budu se pojavljivali novi problemi.

Odluka je uslijedila nekoliko sati nakon što je OpenAI objavio da razmatra više slučajeva iz ljeta.

U jednom incidentu agenti su, pretražujući federalne stranice radi prikupljanja i distribucije informacija, djelovali na načine koji su izlazili izvan datih uputstava. Kompanija je navela da u tim slučajevima nije bilo otkrivanja nejavnih podataka, ali da je situacija bila dovoljno ozbiljna da upozori pogođene agencije.

Posebnu pažnju izazvao je slučaj u američkom Ministarstvu obrazovanja, gdje su agenti pronašli API „developer keys“ za pristup državnim podacima, iako su na kraju prikupljene samo javno dostupne informacije. U odvojenom incidentu vezanom za Komisiju za hartije od vrijednosti i berzu, agenti su pronašli informacije dostupne svima, a zatim ih objavili na drugom mjestu na internetu, što je prevazilazilo zadate instrukcije.

Portparol SEC-a Kurt Hopfenspirger rekao je da „nije pristupljeno nijednoj informaciji koja nije javna“, dok je Ministarstvo obrazovanja ranije saopštilo da „nema dokaza o bilo kakvom uticaju na našu veb-stranicu ili baze podataka“.

Dodatni pritisak dolazi nakon tvrdnji evaluatora vještačke inteligencije Transluce da su agenti koji su izgledali kao da dolaze iz OpenAI-ja bezuspješno pokušali da upadnu na stranicu Ministarstva obrazovanja, što OpenAI nije potvrdio.

Ovo je drugi prekid razvoja u tri mjeseca, nakon julskog zastoja izazvanog objavom sajber napada na startup Hugging Face. OpenAI je ranije objavio još šest izvještaja o „neočekivanom ili zabrinjavajućem“ ponašanju modela i predstavio okvir za praćenje, ispitivanje i objavljivanje takvih slučajeva.

Digitalni svijet

Pametni satovi prate svaki vaš pokret

Naučnici su sproveli istraživanje tokom kojeg su uspjeli da zabilježe 25 najčešćih pokreta rukama korisnika, od pranja ruku do kucanja ili skrolovanja po ekranu telefona.

Pametni satovi postaju sve popularniji, jer je već odavno prevaziđena činjenica da se sat koristi samo da bi saznali koliko je sati. Osim tačnog vremena, pametni satovi mogu da nam daju i podatke o našem kretanju, sjedenju, spavanju ili bavljenju fizičkim aktivnostima. Većina ovih satova opremljena je senzorima koji mjere kako se mijenja naš način kretanja u toku dana, to jest da li u datom trenutku šetamo, trčimo ili vozimo bicikl.

Naučnici sa Univerziteta Karnegi Melon pronašli su način kako da senzore za pokrete iskoriste za mjerenje svega što naše ruke rade dok nosimo pametni sat, prenose elektronski mediji.

U izvještaju koji je predstavljen na godišnjoj konferenciji o tehnologiji u Glazgovu predstavili su nova saznanja kako elektronika može da saznaje i uči o svojim korisnicima preko senzora koji su ugrađeni u većinu današnjih pametnih telefona, pametnih satova i drugih sličnih uređaja.

Naučnici su u eksperimentu pratili pokrete ruku 50 učesnika ogleda koji su bilježili šta rade s rukama u periodu od skoro hiljadu sati kako bi stvorili bazu podataka. Dobijeni podaci bili su dovoljni da se napravi algoritam koji je u 95,2 odsto slučajeva mogao tačno da predvidi 25 najčešćih pokreta, uključujući pranje ruku, skrolovanje po ekranu telefona, pranje posuđa, korišćenje daljinskog upravljača ili kucanje po tastaturi.

Da bi uspjeli da zabilježe ovaj tip pokreta ruku, naučnici su u satove ugradili veoma brze senzore preko kojih su uspjeli da odrede položaj ruku, najčešće pokrete, pa čak i informacije o akustici, odnosno mikrovibracije koje stvaraju ruke ispitanika.

Kris Harison, glavni istraživač grupe „Fjučer interfejsis” (Future Interfaces) sa Univerziteta Karnegi Melon, kaže da je ovaj način istraživanja sličan kao kad držite stetoskop u ruci. Uređaj je, uz pomoć algoritma, uspio da zabilježi razne vrste pokreta.

Ova tehnologija predstavlja novi prodor u razvoju nauke, jer su naučnici uspjeli da urade nešto što je do danas bilo nemoguće, istakao je Harison.

On je objasnio da je sada moguće da vaš sat preko aplikacije prati koliko vremena trošite za jelo i koliko ste kalorija unijeli. Isto tako, vaš sat bi mogao da vas opominje tokom dana ukoliko niste unijeli dovoljno tečnosti u organizam.

Razvojem novih tehnologija dobijaju se i nove mogućnosti u njihovoj primjeni u svakodnevnom životu, ali treba se zapitati kako ona utiče na zaštitu ili eventualnu zloupotrebu podataka korisnika.

Na primjer, ukoliko bi ovaj sistem zabilješke o pokretima ugradili u satove kompanija „Epl” ili „Samsung” ili neke druge firme, korisnici satova bi ih automatski snabdijevali svim podacima sa svojih pametnih satova koji se odnose na kretanje. Ipak, koautor studije Džirad Lupit vjeruje da bi svi podaci trebalo da ostaju isključivo na pametnim satovima, bez mogućnosti povezivanja na internet, čime bi se spriječila eventualna zloupotreba.

Najbitnija činjenica jeste da je ovo istraživanje pokazalo kako čak i najmanji senzor, kao što je senzor pokreta, može da pruži dosta informacija o tome kako ljudi provode svoje vrijeme.