fbpx
Connect with us

Priroda i društvo

Šta je lov danas?

Kroz civilizaciju čovek je naučio da lovi, ali kako mu priroda nije podarila jak njuh, brzinu kretanja, mogućnost letenja ili snažne kandže, čovek je morao da u lovu koristi i razvija svoj intelekt!
Takođe se civilizacijski menjala i svrha lova, u početku je čovek lovio zbog mesa, kako bi prehranio svoju porodicu, što je i danas prisutno u nerazvijenim društvenim zajednicama, kasnije je lov bio privilegija bogatih.

Dvadeseti vek je doneo čovečanstvu najveći napredak u svakom smislu, gde je opet čovek pronašao primenu tekovina civilizacije i u lovu. Međutim zec je zec! Retke su vrste divljih životinja koje su postigle neki vid unapređenja i prilagođavanja novim uslovima staništa. Divlje životinje se i dalje oslanjaju na urođene osobine.

Lov se danas svrstava u više kategorija, a samim tim i ljudi koji se bave lovom. Preciznu podelu je veoma teško napraviti, ali jedno je sigurno da je lov danas dostupan širokim narodnim masama. Pomenuo bih neke upečatljive karakteristike današnjih lovaca, gde je osnovna podela na lovce na krupnu i sitnu divljač, gde opet dosta lovaca podjednako voli da lovi prepelicu kao i kapitalnog vepra.

Neko u lov ide isključivo zbog druženja, neko zbog hrane i pića, jer uglavnom lovce prati priča da su hedonisti u hrani i piću, što se opet ne može generalizovati. Veliki broj lovaca su lovci u oktobru i novembru, kada se love zec i fazan, za njih lov ne postoji pre a ni posle ovog perioda. Za nekoga lov počinje kada padne sneg, jer tada ne može da obavlja svoje poslove koji su prioritet, a lov dođe kao razonoda.

Takođe postoje lovci, koji u lov idu zbog svojih pasa, njima je važnije uživanje u radu svojih ljubimaca, pa je sve ostalo u drugom planu. Verovali ili ne i danas deo lovaca lovi zbog mesa, proporcionalno svom ulaganju kroz kupovinu oružja, plaćanje članarine i ostalog, očekuju zauzvrat „refundiranje“ u vidu mesa divljači, pa je uglavnom njihova filozofija „cilj opravdava sredstvo“.

Suprotno ovoj pojavi su lovci na „statusni simbol“, gde je neko stekao određenu materijalnu sigurnost, njemu meso divljači nije neophodno, ali to nije dovoljno, potrebno je to materijalno ispoljiti na neki način. Pošto se uglavnom radi o ljudima sa dosta para i manjkom slobodnog vremena, lov se svodi na odstrel velikog broja životinja u kratkom vremenskom periodu, kako bi se nadoknadilo propušteno, ili lov na trofejna grla, čija cena više puta prelazi nečiju godišnju zaradu. Nezahvalno je iznositi neku procenu broja pripadnika određenoj kategoriji, ne čine većinu, a to je ono što je važno!

 Kada počinje lov?

Lov se nikad ne završava i ne počinje! Da krenemo od početka, a to je brojanje divljači (mislim na sitnu divljač) koje se obavlja u martu mesecu, u skladu sa tim se preve planska dokumenta, na osnovu kojih se planira unos divljači, a kasnije i odstrel, kod krupne divljači brojanje se vrši tokom cele godine. Do kraja marta se vrši obuka pasa ptičara, naravno ko čuva takve pse, posle marta psi miruju do avgusta.

Već od 15.aprila kreće lov trofejnih srndaća, to je lov uglavnom rezervisan za one sa dubljim džepom. Prosečan lovac ima priliku da odstreli svog srndaća do medalje tek u maju ili junu, a onda od jula kreće lov divlje svinje čekanjem, vepra i nazime je moguće loviti i ranije, ali je ipak sigurnije loviti kada je dozvoljeno odstreliti i krmaču.

Od avgusta kreće „prepeličija groznica“, većina divljači je završila svoj reproduktivni ciklus, sada je moguće koristiti pse u lovu. Lov traje kratko, pa je dobar za sticenje kondicija kod lovaca a i kod pasa. Od septembra kreće lov divlje plovke, dosta lovaca lov plovke smatra svojim omiljenim, jer zahteva dobru veštinu pucanja.

Pored plovke, počinje i lov divlje svinje sa psima, sve je više ljubitelja ovog lova, koje trese groznica pri samoj pomisli da će svoje ljubimce pustiti na trag divljači, krajem septembra kreće i rika jelena, ovaj lov sebi može da priušti tek mali broj lovaca. Sve tako do sredine oktobra, kada u većini lovačkih udruženja kreće lova fazana i zeca, za većinu lovaca „glavna sezona“, koja traje u zavisnosti od broja divljači u lovištu nekada i do januara meseca.

Strastveni lovci divlju svinju love do kraja januara, dok za lovce na plovku i gusku, pravi lov kreće sa prvim jakim mrazom. Pre tog prvog mraza i snežnih padavina, neophodno je napuniti hranilice namenjene divljači, vrlo važan segment lova, da ne kažem najvažniji!

Februar je rezervisan za lov predatora, kada se uglavnom organizuju masovni lovovi, gde je akcenat na druženju, sabiranju utisaka iz prethodne lovne sezone, ali padne i koji predator, koji se inače love uporedo sa svim navedenim vrstama divljači, tokom cele godine.Tako prođe godina i sve u krug…

Za nekoga je lov sport, drugima je hobi, dok je nekome život! Lovac se ne postaje lovac se rađa!

 

Izvor: lorist.co.rs

Reklama
Klikni da ostaviš komentar

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Priroda i društvo

Potpisan Sporazum o saradnji Univerziteta Crne Gore i Centralne banke Crne Gore u oblastima istraživanja i inovacija

vladimir božović

Rektor Univerziteta Crne Gore prof. dr Vladimir Božović i guvernerka Centralne banke Crne Gore dr Irena Radović potpisali su danas, u Rektoratu, Sporazum o saradnji. Ovaj sporazum predstavlja okvir za dugoročnu saradnju, sa fokusom na unapređenje obrazovanja, istraživanja i inovacija u oblastima od ključnog značaja za crnogorsku ekonomiju.

Rektor Božović je ukazao na značaj povezivanja akademske zajednice i vrhovne monetarne institucije u Crnoj Gori i naglasio da saradnja sa CBCG pruža izuzetnu priliku za unapređenje istraživačkih i obrazovnih kapacitete Univerziteta, naročito u oblastima koje su od strateškog značaja za ekonomski razvoj Crne Gore.

„Ovaj sporazum predstavlja više od formalnog okvira za saradnju – otvara vrata za konkretne projekte i inicijative koje će omogućiti našim studentima i istraživačima da aktivno učestvuju u razvoju novih znanja i rješavanju aktuelnih izazova, posebno u oblastima finanijskih tehnologija i zelene ekonomije“, kazao je Božović.

Guvernerka CBCG je istakla da potpisivanje sporazuma omogućava direktnu razmjenu znanja i inovacija između akademske zajednice i finansijskog sektora.

„Danas više nego ikad, finansijska pismenost i svijest o globalnim ekonomskim tokovima igraju ključnu ulogu u oblikovanju naše budućnosti, te stoga zajedno moramo raditi na obrazovanju novih generacija koje će razumijeti složenost savremenih finansijskih sistema i biti sposobne da aktivno doprinesu razvoju našeg društva kroz inovacije, istraživanja i odgovorno rukovođenje“, kazala je Radović i dodala da će, kroz ovaj sporazum, studenti imati priliku da se neposredno uključe u rad Centralne banke kroz programe stručne prakse i istraživačke projekte.

Uz navedeno, ovim sporazumom se i organizacija međunarodnih konferencija i simpozijuma, te izdavanje naučnih i stručnih publikacija koje će biti od značaja za akademsku zajednicu, ali i široku javnost. Poseban fokus biće na integraciji digitalnih tehnologija u oblasti finansija i ekonomije, te jačanju kapaciteta u obrazovnim programima koji odgovaraju potrebama tržišta rada. Očekuje se da će ova saradnja donijeti brojne benefite, kako na institucionalnom nivou, tako i za širu zajednicu, kroz unapređenje obrazovnog sistema, inovacija u finansijskom sektoru i podršku održivom razvoju Crne Gore.

Continue Reading

Priroda i društvo

Đaković: Kod pet grla u Zeti potvrđeno prisustvo antitijela na kju groznicu

Direktor Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove Vladimir Đaković saopštio je da je kod pet grla na dva gazdinstva u Zeti potvrđeno prisustvo antitijela na kju groznicu,ali kaže da se još ne može potvrditi da su krave zaražene.

Đaković je u Bojama jutra na Televiziji Vijesti kazao da će se to znati nakon dodatnih analiza, ali tvrdi da su mliječni proizvodi bezbjedni.

Continue Reading

Priroda i društvo

Lakić: Kju groznica na dvije farme u Zeti, veterinarska uprava ćuti

Sekretar Udruženja stočara Danilovgrad Vlado Lakić saopštio je Portalu RTCG da se kju groznica pojavila na dvije farme u Zeti, a da Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove ćuti o tome. Portal RTCG kontaktirao je i direktora Uprave Vladimira Đakovića ali odgovor nijesmo dobili.

„Testiranjem jednog dijela krava, potvrđeno je prisustvo specifičnih antitijela kju groznice. Veterinarska uprava o tome danima ćuti i ne izlazi u javnost sa tim informacijama. Po zakonu o veterinarstvu dužni su iste te farme staviti pod nadzor i odrediti karantin, uzorkovati krv i mlijeko od svih životinja na gazdinstvu gdje je došlo utvrđivanja prisustva specifičnih antitijela Q groznice. Veterinarska uprava to ne čini iz njima znanih razloga“, kazao je Lakić.

Kaže da je danas o tome razgovarao sa Đakovićem.

„U razgovoru koji sam imao danas sa direktorom Veterinarske uprave Vladimirom Đakovicem isti je odbio da potvrdi zarazu u Zeti, braneći se da on nema tu informaciju. Ove informacije su lako provjerljive, ne samo od navedenih institucija već i od samih farmera na terenu“, tvrdi Lakić.

Portal RTCG pitao je Đakovića da prokomentariše ove informacije, te da li su ta grla stavljena u karantin, ali odgovor nijesmo dobili. Upitali smo ih i kakve su posljedice kju grozncie po stočni fond do sada.

Continue Reading

Facebook

Istaknuto

Najnovije

Istaknuto