Svim građanima Crne Gore upućujem iskrene čestitke povodom predstojećeg Njegoševog dana, praznika koji ima posebno mjesto u istorijskom, kulturnom i duhovnom identitetu našeg društva i koji s punim pravom nosi status državnog praznika kulture – naveo je predsjednik Skupštine Andrija Mandić u čestitki.

On je istakao da su veličina Petra II Petrovića Njegoša i njegovo neprolazno djelo ostavili dubok i neizbrisiv pečat na kolektivno biće našeg naroda.

“Njegova misao i stvaralaštvo predstavljaju jedan od najčvršćih temelja naše kulture, pismenosti i duhovnog nasleđa. Njegoš je svojim životom i djelom svjedočio ideji narodnog jedinstva. Kao duhovni i svjetovni poglavar, težio je prevazilaženju podjela, učvršćivanju mira i izgradnji bratske sloge među svojim sunarodnicima. Njegovu misao u djelo su sprovele herojske generacije našeg naroda koje su svojom plemenitom borbom omogućile ispunjenje vjekovnog sna – ujedinjenja južnih Slovena u jednu državu”,  napisao je Mandić.

ЊЕГОШЕВО НАСЛЕЂЕ ТРАЈНО ЈЕ УТКАНО У ТЕМЕЉЕ НАШЕГ НАРОДА

Свим грађанима Црне Горе упућујем искрене честитке поводом предстојећег Његошевог дана, празника који има посебно мјесто у историјском, културном и духовном идентитету нашег друштва и који с пуним правом носи статус државног празника културе.

Величина Петра II Петровића Његоша и његово непролазно дјело оставили су дубок и неизбрисив печат на колективно биће нашег народа. Његова мисао и стваралаштво представљају један од најчвршћих темеља наше културе, писмености и духовног наслеђа.

Његош је својим животом и дјелом свједочио идеји народног јединства. Као духовни и свјетовни поглавар, тежио је превазилажењу подјела, учвршћивању мира и изградњи братске слоге међу својим сународницима. Његову мисао у дјело су спровеле херојске генерације нашег народа које су својом племенитом борбом омогућиле испуњење вјековног сна – уједињења јужних Словена у једну државу.

Наша је обавеза да његово наслеђе чувамо не само кроз сјећање и поштовање, већ и кроз дјела којима ћемо градити праведнију и бољу Црну Гору. Чувајући традицију и његујући међусобно разумијевање, толеранцију и заједништво, на најдостојнији начин одужујемо се једној од најзначајнијих личности наше историје. Само тако можемо изградити Црну Гору – земљу слободних, срећних и богатих људи.

— Андрија Мандић (@AndrijaMandicDF) November 12, 2026

On je dodao da je obaveza da se njegovo nasleđe čuva ne samo kroz sjećanje i poštovanje, već i kroz djela kojima će se graditi pravednija i bolja Crna Gora.

“Čuvajući tradiciju i njegujući međusobno razumijevanje, toleranciju i zajedništvo, na najdostojniji način odužujemo se jednoj od najznačajnijih ličnosti naše istorije. Samo tako možemo izgraditi Crnu Goru – zemlju slobodnih, srećnih i bogatih ljudi”,  poručio je on.

Kada su sadašnje opozicione partije bile na vlasti, poskupljenja su pravdali posledicom globalne krize. Sada kada su opozicija za poskupljenja su im isključivo odgovorni ekonomski programi koji uvećavaju zarade, iako je u nekim zemljama EU i regiona inflacija veća u odnosu na Crnu Goru, poručio je Boris Pejović, generalni sekretar Pokreta Evropa sad i potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„U međuvremenu iz opozicije niko nije u dilemi da li na postojeća globalna poskupljenja, pojedini domaći akteri dodatno vještački pumpaju inflaciju sa ciljem da se zaključi kako najava uvećanja zarada nije dobra odluka sadašnje Vlade“, naveo je Pejović u objavi na svom Facebook profilu.

Jedino, kako kaže Pejović, kada iz opozicije zahtjevaju, najave ili predstave uvećanje zarada, onda se u tom slučaju ne pominju argumenti o neodrživosti, kolapsu javnih finansija i tvrdnje da uvećanje zarada u Crnoj Gori izaziva inflaciju.

„Dakle, ako opozicija kritikuje Euromodel da nije dobar, jer će izazvati poskupljenja, kakvu svrhu onda imaju njihovi predlozi za uvećanja? Po toj logici moglo bi se zaključiti da inflacije neće biti jedino kada opozicija predloži uvećanja. Možda naša opozicija ima rješenje i za globalnu inflaciju?“, pita se Pejović.

Takođe, dodaje Pejović, sadašnje opozicione partije imaju mnogo populističkih predloga (istovremeno uvećanje svih primanja i smanjenje poreza) koje, kako kaže, nisu sprovodili, niti predlagali za vrijeme dok su bili na vlasti.

Pejović navodi da je DPS-u i sadašnjim konstitunetima Evropskog saveza trebao cijeli mandat od četiri godine (41. Vlada) da i uz uvećanje poreza i uvođenje novih taksi podignu prosječne penzije za svega dva eura.

Takođe, ističe da URA za skoro dvije godine (43. Vlada) nije podigla ni za euro minimalne zarade, iako je krajem 2022. godine inflacija bila rekordna (oko 17 odsto), dok je rast penzija bio isključivo efekat programa Evropa sad 1.

„Dok ste opozicija možete se baviti populizmom, ali za građane je jedino relevantno šta ste uradili kada ste bili na vlasti“, zaključio je Pejović.

Bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović poručio je sinoć na otvaranju Cetinjskog foruma da Crna Gora, nakon poraza Aleksandra Vučića, mora najveću pažnju pokloniti odnosima sa Srbijom zato što su oni najurušeniji. Upozorio je da ono što je te odnose narušavalo i dalje, kako tvrdi, ima duboke korijene i kontinuitet.

„Sa par kratkih intermeca srpskih liberala i Zorana Đinđića, ostalo je kontinuitet te politike. Zato i ove promjene koje su se dogodile, kod ozbiljnih ljudi ne proizvode nikakvu euforiju. Moramo naučiti da razlikujemo šta su dometi ovih promjena. Je li domet promjena režima ili je domet nagovještaj promjene politike? Ako je promjena režima, nema velike vajde od toga. Ako je promjena politike, onda će nam se to pokazati. Prvo pitanje je da li će Srbija sada dobiti Vladu Srbije ili će nastaviti da ima Vladu Srba u regionu“, pita Đukanović.

Ako je akcenat na stvaranju Vlade Srba u regionu, onda Vučićeva politika, ocjenjuje Đukanović, samo produžava kontinuitet.

„Tu se, sa jednom vrlo pogrešnom nacionalističkom tezom o ugroženosti Srba, uključujući i ugroženost u Crnoj Gori, pokušava legitimisati pravo državne politike Srbije da uređuje odnose u susjednim državama, da ruši suverenitet susjednih država i opasno ugrožava stabilnost regiona“, istakao je Đukanović na ceremoniji početka foruma u Vladinom domu na Cetinju.

Drugo pitanje, nakon pobjede Studentske liste i pada Vučiča tiče se, navodi bivši predsjednik, spoljne politika Srbije.

„Da li je ona i dalje zasnovana na čuvena četiri stuba EU-Rusija i Amerika-Kina? Ili će se Srbija opredijeliti da bude evropska država? Ako je odgovor pozitivan, podrazumijeva određene obaveze, počev od agresora (Rusije) prema Ukrajini. Veliko je pitanje na koje treba gledati otvorenim očima – ima li danas za to potencijala u Beogradu ili ne? Ako ima – divno. Svi ćemo se obradovati. Svako ko je razuman mora se obradovati da Srbija s obje noge stane na evropski kolosjek. Ali, zasad nije stala. To je realnost“, smatra Đukanović.

Govoreći o dešavanjima u Crnoj Gori, poručuje da ne može da žmuri na, kako ističe, stagnaciju u rukovođenju državom.

„Utisak o tome ne može popraviti ubrzanje evropskog puta. Radujem se što će Crna Gora uskoro biti članica EU, ali ni taj napredak mi ne dozvoljava da stavim povez preko očiju i da ne vidim stagnaciju. Mislim da je to rezultat lošeg upravljanja. Nemam riječ prigovora što je došlo do promjene vlasti. To je blagotvorno za društvo koje želi da bude demokratsko. Ali takav stav mi ne nameće imperativ da ne govorim o kvalitetu upravljanja. Moramo dobiti odgovornu vlast i tu nam niko nije kriv. Odgovornost je na nama“, poručio je Đukanović.

Na otvaranju petog Cetinjskog foruma, u organizaciji Fakulteta za crnogorski jezik i književnost i posvećenom dvadesetoj godišnjici obnove nezavisnosti, govorili su i bivši predsjednik države Filip Vujanović, specijalni izaslanik EU za crnogorski referendum 2006. Miroslav Lajčak i član crnogorskog tima za pregovore sa Srbijom i EU u predreferendumskom periodu Borislav Banović.

Glavni program Cetinjskog foruma tokom dva dana obuhvatiće panele o geopolitici, ljudskim pravima, bezbjednosti i evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana.

Izvor: RTCG