Digitalni svijet

Najveće zablude o kriptovalutama

Kada govorimo o kriptovalutama, često se javljaju i skeptični komentari. Razumna doza skepticizma uvek je poželjna, ali definitivno postoji i mnogo zabluda vezanih za kriptovalute, a ove zablude mogu odvratiti ljude od istraživanja jednog uzbudljivog i inovativnog prostora. Pored skeptika, zabludama su podložni i entuzijasti – često precenjujući potencijal kriptovaluta na kratak rok.

U ovom tekstu osvrćemo se na pet čestih zabluda koje se mogu čuti u raspravama.

Zabluda 1: Kriptovalute se koriste za pranje novca i nelegalne aktivnosti

Jedan od glavnih argumenata skeptika je da se kriptovalute, zbog anonimnosti učesnika transakcija i mogućnosti trgovine bez posrednika koriste za pranje novca. Ovu teoriju obaraju podaci, ali na to ćemo se vratiti kasnije.

Prvo bi trebalo objasniti osnovni mehanizam pranja novca, jer ponekad nije jasno da li ga i sami kritičari razumeju. Pranje novca znači pretvaranje novca stečenog nelegalnim aktivnostima u legalan novac koji je teško povezati sa načinom na koji je stečen. Tako se stvara maska i nelegalno stečeni novac spolja deluje kao da je stečen legalnim aktivnostima.

Ovaj proces ima tri osnovna koraka: stavljanje “prljavog” novca u legalne finansijske institucije, zatim korišćenje računovodstvenih trikova i većeg broja transakcija kako bi se zamaskirao izvor novca, i na kraju integracija tog novca, kada stigne na bankarski račun koji na prvi pogled ne deluje ni malo sumnjivo niti ima diskutabilnu istoriju transakcija i odakle ga ovlašćeno lice može podići ili slati dalje bez mnogo objašnjavanja.

S obzirom da u kriptovalutama ima više anonimnosti korisnika nego u standardnim finansijskim transakcijama, a da je istovremeno kriptovalute vrlo jednostavno pretvoriti u keš (i obrnuto), na prvi pogled se teza o korišćenju za pranje novca čini smislenom.

Za potrebe rasprave, recimo da je ova teza tačna i da se kriptovalute zaista masovno koriste za pranje novca. Da li ih to čini različitim od bilo koje zvanične svetske valute koju inače koriste kriminalci? Da li se blokčein zbog toga razlikuje od bankarskog sistema, koji se takođe koristi za pranje novca i koji takođe koriste kriminalci? Odgovor se sam nameće – tehnologija je sredstvo, i postoje oni koji je koriste za legitimne svrhe, ali i oni koji tehnologiju koriste za nelegitimne svrhe.

Ali ne moramo toliko brinuti. Kriptovalute se za pranje novca i nelegalne svrhe koriste mnogo manje nego što se misli. Prema izveštaju Chainalysis-a,svega 0,34% transakcija vezanih za kriptovalute u 2020. godini se povezuje sa nelegalnim aktivnostima. A ovo je pad u odnosu na 2019. kada je udeo bio 2.1%. Pri tom, ovo su ukupne nelegalne aktivnosti, a na pranje novca odlazi tek jedan deo.

Kada smo već kod pranja novca, hajde da prozborimo koju i o standardnom, “legitimnom” bankarskom sistemu i tzv. pravilima za sprečavanje pranja novca (AML pravilima – Anti-Money Laundering). Pored sve povike države na kriptovalute, nadzora silnih institucija nad globalnim bankarskim sistemom, silnih pravila i formulara koje svaki klijent popunjava, a banke zatim obrađuju i čuvaju uz velike troškove – države otkriju manje od 1% pokušaja pranja novca. Odnosno, kriminalci koriste bankarski sistem sa 99% uspeha, i zadržavaju 99% svog novca. A to nije čak ni jedini način na koji peru pare.

Zabluda 2: Kripto je piramidalna šema

U javnim diskusijama o kriptovalutama povremeno se čuje argument da je kripto piramidalna šema. U Srbiji, nije iznenađujuće što postoje komentari koji kriptovalute porede sa Jezdom i Dafinom. Koga su zmije ujedale i guštera se plaši.

Nije sporno da u svetu kriptovaluta postoje realne piramidalne šeme, ali i mnoge druge prevare. Čak i kada nema prevare, pohlepa, histerija i manjak iskustva špekulanata i investitora mogu kreirati finansijski poguban miks i voditi gubitku novca.

Ali velika većina projekata, naročito onih ozbiljnih, nema osnovne elemente piramidalne šeme. To jesu novi projekti, čija realna vrednost možda još nije poznata, i čiji potencijal nije uvek lako predvideti, ali svakako ne možemo reći da imaju odlike piramidalne šeme.

Piramidalne šeme odlikuje obećanje velike zarade uz minimalan rizik, konzistentan profit u kratkom roku, nedostatak transparentnosti u poslovanju, i slične sumnjive karakteristike.

Ozbiljni projekti u svetu kriptovaluta ne samo da ne obećavaju veliki profit, već su fokusirani na pravljenje proizvoda i rešenja baziranih na blokčeinu, a njihove javne komunikacije uopšte nisu zasnovane na bilo kakvim obećanjima profita. Čak i profit nije konzistentan u kratkom roku. Cene kriptovaluta rastu i padaju jako brzo, a mnoge kriptovalute, Bitkoin na prvom mestu, su profitabilne tek na širem vremenskom horizontu. Ako govorimo o transparentnosti, sama činjenica da govorimo o blokčeinu ukazuje da je transparentnost bilo kog ozbiljnog projekta baziranog na blokčeinu daleko veća i dostupnija nego ako govorimo o nekim drugim vrstama biznisa.

Piramidalne šeme postoje, i treba ih se paziti, kako na blokčejnu tako i van njega, ali to ne znači da zbog toga treba odbaciti celu jednu industriju, sa hiljadama interesantnih, potencijalno revolucionih projakata.

Zabluda 3: Kriptovalute su loše za životnu sredinu

Ukratko, uticaj kriptovaluta na životnu sredinu zavisi od toga koji se izvori energije koriste za rudarenje, i da li u određenoj valuti uopšte postoji rudarenje, tj. koji se mehanizam konsenzusa koristi.

Sve više rudarenja kriptovaluta se zasniva na čistijim izvorima energije, dok veliki broj kriptovaluta koristi konsenzus mehanizme koji imaju minimalne emisije CO2.

Ne zaboravimo ni to da svaka nova tehnologija podrazumeva korišćenje energije. Poenta nije sputavati inovaciju, već inovirati i u oblasti proizvodnje energije, kako bi proizvodnja energije bila jeftinija i čistija.

Zabluda 4: Kriptovalute će zameniti novac

Većina kriptovaluta ne pretenduje na to da zameni standardni novac. Naravno, scenario u kome neka kriptovaluta, poput Bitkoina, zaista uspeva da zameni novac nije isključen, ali za veliku većinu kriptovaluta zamena novca nije poenta niti zamisao.

Tačno je da u jednu ruku mogu biti posmatrane kao novac – one omogućuju transakcije na blokčejnu, ili razmenu vrednosti bez posrednika između dve ili više strana. Ali ovaj kriterijum nije dovoljan za tezu da će po definiciji zameniti novac.

Čak i ako se pokažu boljim sredstvom razmene od državnog novca, za očekivati je da će država hteti da zadrži svoj monopol nad novcem.

Novac se koristi vekovima, pa i milenijumima. Centralne banke u današnjem obliku postoje oko 100 godina. Najstarija kriptovaluta postoji 13 godina. Ostaje da se vidi kako će se kriptovalute razvijati, ali tvrditi da će državni novac u potpunosti biti zamenjen za sada zvuči ambiciozno.

Ipak, kriptovalute već sada značajno olakšavaju razmenu između ljudi, a njihov potencijal za dalju decentralizaciju finansijskog sistema, ili kreiranje sasvim novih finansijskih proizvoda, svakako je veliki.

Zabluda 5: Kriptovalute donose brzu zaradu

Svakako je moguće da su kriptovalute nekome donele brzu zaradu. Ali se verovatno radi o izuzecima.

Cene kriptovaluta rastu rapidno kada rastu, ali i brzo padaju kada padaju. Između se dešavaju periodi stagnacije, koji mogu trajati i po više godina. Većina ljudi koji su zaradili veliki novac su u kriptovalute ili ušli jako rano (i ostali sve vreme) ili su ušli sa velikim količinama novca u startu. Postoje i oni koji su sa malim početnim kapitalom za relativno kratko vreme zaradili veliki novac, ali takvih ljudi svakako nije mnogo.

Od 300 miliona ljudi u svetu koji su bar jednom kupili kriptovalute, svakako nisu svih 300 miliona bogataši ili milioneri.

Slične teme:

Sledeće

Šta je NFT?

Ne propustite

Četrdeset godina emotikona

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Digitalni svijet

Pametni satovi prate svaki vaš pokret

Naučnici su sproveli istraživanje tokom kojeg su uspjeli da zabilježe 25 najčešćih pokreta rukama korisnika, od pranja ruku do kucanja ili skrolovanja po ekranu telefona.

Pametni satovi postaju sve popularniji, jer je već odavno prevaziđena činjenica da se sat koristi samo da bi saznali koliko je sati. Osim tačnog vremena, pametni satovi mogu da nam daju i podatke o našem kretanju, sjedenju, spavanju ili bavljenju fizičkim aktivnostima. Većina ovih satova opremljena je senzorima koji mjere kako se mijenja naš način kretanja u toku dana, to jest da li u datom trenutku šetamo, trčimo ili vozimo bicikl.

Naučnici sa Univerziteta Karnegi Melon pronašli su način kako da senzore za pokrete iskoriste za mjerenje svega što naše ruke rade dok nosimo pametni sat, prenose elektronski mediji.

U izvještaju koji je predstavljen na godišnjoj konferenciji o tehnologiji u Glazgovu predstavili su nova saznanja kako elektronika može da saznaje i uči o svojim korisnicima preko senzora koji su ugrađeni u većinu današnjih pametnih telefona, pametnih satova i drugih sličnih uređaja.

Naučnici su u eksperimentu pratili pokrete ruku 50 učesnika ogleda koji su bilježili šta rade s rukama u periodu od skoro hiljadu sati kako bi stvorili bazu podataka. Dobijeni podaci bili su dovoljni da se napravi algoritam koji je u 95,2 odsto slučajeva mogao tačno da predvidi 25 najčešćih pokreta, uključujući pranje ruku, skrolovanje po ekranu telefona, pranje posuđa, korišćenje daljinskog upravljača ili kucanje po tastaturi.

Da bi uspjeli da zabilježe ovaj tip pokreta ruku, naučnici su u satove ugradili veoma brze senzore preko kojih su uspjeli da odrede položaj ruku, najčešće pokrete, pa čak i informacije o akustici, odnosno mikrovibracije koje stvaraju ruke ispitanika.

Kris Harison, glavni istraživač grupe „Fjučer interfejsis” (Future Interfaces) sa Univerziteta Karnegi Melon, kaže da je ovaj način istraživanja sličan kao kad držite stetoskop u ruci. Uređaj je, uz pomoć algoritma, uspio da zabilježi razne vrste pokreta.

Ova tehnologija predstavlja novi prodor u razvoju nauke, jer su naučnici uspjeli da urade nešto što je do danas bilo nemoguće, istakao je Harison.

On je objasnio da je sada moguće da vaš sat preko aplikacije prati koliko vremena trošite za jelo i koliko ste kalorija unijeli. Isto tako, vaš sat bi mogao da vas opominje tokom dana ukoliko niste unijeli dovoljno tečnosti u organizam.

Razvojem novih tehnologija dobijaju se i nove mogućnosti u njihovoj primjeni u svakodnevnom životu, ali treba se zapitati kako ona utiče na zaštitu ili eventualnu zloupotrebu podataka korisnika.

Na primjer, ukoliko bi ovaj sistem zabilješke o pokretima ugradili u satove kompanija „Epl” ili „Samsung” ili neke druge firme, korisnici satova bi ih automatski snabdijevali svim podacima sa svojih pametnih satova koji se odnose na kretanje. Ipak, koautor studije Džirad Lupit vjeruje da bi svi podaci trebalo da ostaju isključivo na pametnim satovima, bez mogućnosti povezivanja na internet, čime bi se spriječila eventualna zloupotreba.

Najbitnija činjenica jeste da je ovo istraživanje pokazalo kako čak i najmanji senzor, kao što je senzor pokreta, može da pruži dosta informacija o tome kako ljudi provode svoje vrijeme.

Digitalni svijet

Digitalni euro nužan za sigurnost?

Brojni ekonomisti pozvali su Evropski parlament da podrži uvođenje digitalnog eura, upozoravajući da bi eurozona mogla izgubiti kontrolu nad sopstvenim novcem i postati još zavisnija od američkih kompanija. Slaven Popović, izvršni direktor Montenegro berze, ističe da su ti argumenti donekle opravdani, jer se u brojnim zemljama eurozone sistem oslanja na američke kartične šeme poput Vise, Mastercarda i PayPala, te da je digitalni euro samo jedan od alata, ali ne i jedina linija odbrane Evropske unije od zavisnosti od kartičnih giganata, kaže Popović.

Više od 60 ekonomista u otvorenom pismu pozvalo je evropske poslanike da podrže uvođenje digitalnog eura. Evropski savjet već je podržao plan Evropske centralne banke da od 2029. godine uvede elektronski ekvivalent gotovine, ali ostaje pitanje da li će taj predlog na ključnom glasanju dobiti potrebnu većinu u Evropskom parlamentu.

Ekonomisti upozoravaju da bi eurozona mogla izgubiti kontrolu nad sopstvenim novcem i postati još zavisnija od američkih kompanija.

Popović navodi da su pozivi i argumenti ekonomista djelimično opravdani, jer u brojnim zemljama eurozone ne postoji nijedna domaća digitalna platna opcija, pa se sistem oslanja na američke kartične šeme – Vizu, Mastercard i PayPal.

“Ovakva zavisnost nosi određene rizike, poput geopolitičkih pritisaka, stranih komercijalnih interesa i sistemskih rizika koji su izvan evropske kontrole”, rekao je Popović.

Njemački odbor za bankarsku industriju ocijenio je planove Evropske centralne banke kao previše složene i preskupe,

“Ni evrospke banke nijesu u potpunosti saglasne sa projektom uvođenja digitalnog eura u obliku koji je predložen Evropskom parlamentu. U praksi, prema tim planovima, građani bi mogli da drže do 3.000 eura u digitalnom novčaniku kod ECB-a, što bi predstavljalo siguran javni novac i, što je važno, bio bi izvan bilansa privatnih banaka”, kazao je Popović.

Banke, naravno, strahuju od gubitka dijela depozita koji trenutno služe kao relativno jeftin izvor finansiranja, dodao je on.

Ipak, Popović naglašava da je digitalni euro samo jedan od alata, ali ne i jedina linija odbrane Evropske unije od zavisnosti od kartičnih giganata, te ocjenjuje da strah nije u potpunosti opravdan.

“Evropska centralna banka dizajnira digitalni euro isključivo kao platno sredstvo, a ne kao investicionu imovinu, što znači da se uvode limiti po korisniku, u iznosu od nekoliko hiljada eura, te da ne postoje kamate na digitalni euro. Takođe, kontrola novca i kontrola platne infrastrukture nijesu isto. Euro kao valuta ostaje pod punom jurisdikcijom Evropske centralne banke, bez obzira na to da li građani plaćaju karticama američkih platnih šema ili putem evropskih aplikacija”, rekao je Popović.

S druge strane, kaže Popović, već postoje evropske inicijative poput SEPA platne šeme, koja se u Crnoj Gori operativno koristi od kraja oktobra prošle godine.

Popović smatra da je evidentna politika slabog dolara, navodeći da je američka valuta dostigla neke od najnižih nivoa u odnosu na euro.

Prema njegovim riječima, već je jasno da postoji politika slabog dolara za koju se opredijelila američka administracija, te da se u narednom periodu može očekivati veoma dinamičan odnos između dvije valute.

Digitalni svijet

Halucinacije vještačke inteligencije

U Belgiji je nedavno pokrenuta debata o upotrebi vještačke inteligencije, nakon što je Petra de Suter (Sutter), rektorka Univerziteta u Gentu, koristila vještačku inteligenciju da napiše svoj uvodni govor za akademsku godinu prošlog septembra. Međutim, njen tekst je sadržao greške i dva izmišljena citata – što je poznato kao „halucinacija“, prenio je belgijski javni servis RTBF.

Prema Petri de Suter, Albert Ajnštajn (Einstein) je navodno rekao: „Dogma je neprijatelj napretka“. Međutim, naučnik nikada nije izgovorio ovu rečenicu. Stoga se radi o halucinaciji – lažnoj informaciji koju vještačka inteligencija predstavlja kao istinitu.

Zamislite da za pisanje govora koristite ChatGPT i tražite da uključi citat Alberta Ajnštajna na temu napretka. Moguća su dva scenarija: ili će vam ponuditi pravi citat, ili će proizvesti vjerovatan citat – nešto što Ajnštajn nikada nije rekao, ali je mogao.

Ig Bersini (Hugues), profesor i direktor laboratorije za vještačku inteligenciju na belgijskom univerzitetu, objasnio je ovaj fenomen.

„Vještačka inteligencija je kombinovala Ajnštajnove citate kako bi stvorila novi koji ima smisla. Statistički gledano, Ajnštajn je to mogao reći. ChatGPT kombinuje riječi koje su često bile povezivane zajedno. Ali, naravno, ovaj citat je lažan jer ga Ajnštajn nikada nije izgovorio“, rekao je Bersini.

Kada kažemo da citat ima smisla, to znači da je riječ o statističkoj konstrukciji. Ona spaja različite riječi koje su dio citata određene osobe, ali redoslijed tih riječi zapravo ne postoji. Ajnštajn nikada nije rekao: „Dogma je neprijatelj napretka“.

U slučaju citata, to je fatalna greška, smatra Bersini.

„To je očigledno nešto što apsolutno mora biti provjereno. A ako ste rektor univerziteta, svakako morate da se pridržavate određenog etičkog kodeksa kada je riječ o znanju. Kada su u pitanju citati, njihova vjerodostojnost se mora provjeriti“, istakao je on, dodajući da je uz nekoliko klikova na pretraživaču moguće dokazati grešku.

Giganti vještačke inteligencije pokušavaju da smanje ove halucinacije.

U pojedinim oblastima one praktično ne postoje.

„Kada ima manje riječi, kao u programiranju i matematici, rječnik je ograničeniji za egzaktne nauke i vještačka inteligencija tada funkcioniše veoma dobro. Komplikovanije je kada je koristite za romane, eseje, filozofske tekstove ili govore. Riječi su raznovrsnije i mogu imati višestruka značenja“, rekao je Bersini, dodajući da je u tim oblastima potreban dodatni oprez.

Nesrećno iskustvo Petre de Suter služi kao podsjetnik.

Vještačka inteligencija nas može prevariti. I ona pravi lapsuse, jer je apsorbovala sve tekstove koji su joj dati. To je svojstveno i ljudskoj prirodi, s tom razlikom što ljudi razumiju koncept istine i laži, za razliku od vještačke inteligencije. Ona ne provjerava svoje izvore.

„Zato je na vama da pažljivo obradite informacije koje prikupite i da u svakom trenutku vježbate svoje kritičko razmišljanje“, zaključio je Bersini.