Ekonomija

Damjanović: Ukidanje zdravstvenog osiguranja provjeriti na Ustavnom sudu

Da u Vladi ozbiljno razmatraju vraćanje zdravstvenih doprinosa ranije je saopštio ministar zdravlja Dragoslav Šćekić.

Vlada trenutno ne razmatra vraćanje doprinosa za zdravstvo, kazao je za Televiziju Crne Gore ministar finansija Aleksandar Damjanović.

Damjanović ipak tvrdi da će se prije bilo kakve odluke konsultovati Ustavni sud, te da će, ukoliko i vrate obavezno zdravstveno osiguranje, tu stavku plaćati samo oni sa zaradama višestruko većim od prosječne.

Kako god, moraće da se razgovara sa socijalnim partnerima, koji tvde da novca za zdravstveni sistem ima.

Nema sumnje da je odluka o ukidanju obaveznih zdravstvenih doprinosa bila loša. Sada je došla na naplatu – budžet je, kaže ministar finansija Aleksandar Damjanović oprećen za oko 200 miliona eura, a održivost javnog zdravlja pod znakom pitanja.

“Ispred mene je Ustav Crne Gore, član 67 koji govori o socijalnom osiguranju – glasi da je socijalno osiguranje zaposlenih obavezno. I po meni je to neupitno ustavna kategorija”, kaže Damjanović za TVCG.

A ustavnost Zakona o ukidanju obaveznog zdravstvenog osiguranja sada nije moguće provjeriti.

I samo to je razlog zbog kojeg će u Vladi još malo sačekati s odlukom o eventualnom vraćanju obaveznog zdravstvenog osiguranja.

“Ne razmišljamo, da budem precizan u ovom trenutku o toj opciji, dok ne provjerimo zakonitost odluke da se ukine doprinos od strane prethodne administracije. Nadam se da će se Ustavni sud brzo kompletirati da provjerimo tu ustavnost”, naveo je ministar finansija.

Odluku o ukidanju zdravstvenog osiguranja Unija slobodnih sindikata pozdravila je, jer su tada kažu, dobili garancije da zbog povećanja zarada u javnom sektoru zdravstvo neće trpjeti, te da novca u budžetu ima.

“Ako se krene u proces ponovnog uvođenja doprinosa, taj neko će morati i insistiraćemo da nam objasni zbog čega to radi, a nije pokušao da sa prohodne strane obezbijedi ta sredstva. Mi odgovorno tvrdimo da ta sredstva mogu da se se obezbijede iz budžeta. Tako da pozivam donosioce odluka da više razgovaramo o prihodnoj strani budžeta. Primjera radi, da se uvede sistem odgovornosti na svim nivoima, da se racionalno troše buđetska sredstva što sad trenutno nije situacija”, naveo je generalni sekretar USSCG Srđa Keković.

Da u Vladi ozbiljno razmatraju vraćanje zdravstvenih doprinosa ranije je saopštio ministar zdravlja Dragoslav Šćekić. Kako god da odluče, moraju konsultovati socijalne partnere, jasan je Keković.

“Ostajem pri ideji da je u najmanju ruku pravedno da visoke zarade, preko 1000, 1500 eura negdje moraju da budu u tom nekom spektru gdje bi se doprinosi zdravstveni plaćali makar minimalno, 3 do 5 procenata”, naveo je damjanović.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje ukinuti su krajem 2020. godine, a iako je bilo planirano da se nedostajuća sredstva nadomjeste s prihodne strane budžeta, praksa je pokazala da zdravstveni sistem trpi, te da se dugovi Ministartva zdravlja i Fonda zdravstva samo gomilaju.

Slične teme:aleksandar damjanović Crna gora ministarstvo finansija

Sledeće

Spoljno trgovinska razmjena Crne Gore 3,52 milijarde

Ne propustite

U budžetu 30 miliona manje za poljoprivredu

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.