Politika

CEDEM: Za DPS bi glasalo 27,7%, Evropu sad 15,2%, DF 14,2%

Za vanredne parlamentarne izbore skoro trećina građana.

Ako bi se naredne sedmice održali izbori u Crnoj Gori, DPS bi glasalo 27,7% građana, Evropu sad 15,2%, DF 14,2%, Demokrate 13,1%, GP URA 4,9 i BS 4,1%, pokazalo je istraživanje “Političkog javnog mnjenja Crne Gore”, koje je uradio CEDEM.

Istraživanje koje je sprovedeno od 2. do 17. decembra, na uzorku od 1.019 ispitanika, pokazuje da bi Socijaldemokratska partija dobila podršku 3,3 odsto ispitnika, a Socijalistička narodna partija 3,2 odsto građana.

Istraživanje pokazuje da bi za Socijaldemokrate glasalo 2,9 odsto ispitanika, Demohrišćansku stranku 2,2 odsto, a DUA 1,7 odsto.

Albanska alternativa dobila bi 1,3 odsto glasova, Prava Crna Gora 1,1, Ujedinjena Crna Gora 0,9, a Forca 0,8 odsto glasova. Takvi rezultati, kako navodi CEDEM, bili bi na izlaznost od 75,5%.

Za Đukanovića na predsjedničkim izborima bi glasalo 24,4% ispitanika

Na pitanje – ukoliko bi se aktuelni predsjednik kandidovao na narednim predsjedničkim izborima, da bi glasali za Mila Đukanovića, kazalo je 24,4 odsto ispitanika.

“Glasao bih nekog od kandidata protiv Mila Đukanovića”, kazalo je 39 odsto građana.

Da ne zna za koga bi glasao te da bi morao da vidi ko su protivkandidati Milu Đukanoviću, kazalo je 12,2 odsto ispitanika.

Da Crna Gora ide pogrešnim putem smatra 42,6 odsto građana, dok njih 27,6 misli da smo na pravom putu, pokazalo je istraživanje.

Oko 29,7 % građana ne može da procijeni kojim putem se kreće država.

U drugom godišnjem istraživanju “Političko javno mnjenje Crne Gore”, navodi se da je učinkom Vlade Dritana Abazovića veoma nezadovoljno 28,9 odsto građana, uglavnom nezadovoljnih je 23,9 odsto, dok je 26,3 odsto njih uglavnom zadovoljno i 16,7 nema stav.

Samo je 4,2 odsto građana, veoma je zadovoljno učinkom 43. Vlade.

Istraživanje je pokazalo i da građani najviše povjerenja imaju u sistem obrazovanja, policiju, kako i u delegaciju EU i SPC.

Najmanje povjerenja, kako se navodi u istraživanju građani imaju u Skupštinu, Vladu, političke partije i CPC.

Spajić najbolje ocijenjen političar

Najbolju ocjenu među političarima dobio je jedan od lidera pokreta Evropa sad Milojko Spajić sa ocjenom 2,6, a slijedi drugi lider tog pokreta Jakov Milatović sa 2,51.

redsjednik Demokrata Aleksa Bečić prosječno je ocijenjen sa 2,41, lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović sa 2,35, predsjednika URA-e Dritan Abazović sa 2,19, a jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević 2,13.

Na popisu bi se 48,3% građana izjasnilo kao Crnogorci, 32,7% kao Srbi

Ukoliko bi popis bio održan naradne sedmice na njemu bi se 48,3 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, 32,7 građana izjasnilo kao Srbi, Bošnjaci 8,3, Albanci 4,5, a Muslimani 3,9%.

Za vanredne parlamentarne izbore skoro trećina građana

Na pitanje šta je rješenje političke krize – 31,8% građana kaže da je potrebno da se što prije održe vanredni parlamentarni izbori.

Da se održe parlamentarni izbori zajedno sa Predsjedničkim izborima u aprilu,maju iduće godine kaže 21,4%.

Za formiranje nove vlade koju bi čile takozvane partije pobjednici izbora iz 2020. godine (anti-DPS većina) je 22,1% ispitanika.

Samo 4,2 odsto ispitanika smatra da treba da ostane tehnička Vlada Dritana Abazovića do redovnih izbora 2024. godine

Sledeće

Lekić: Crna Gora ne treba da prihvati status neke kolonije

Ne propustite

Predsjednik Crne Gore podržao današnji protest ispred Skupštine

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Politika

Vlast se ne odriče službenih putovanja, radi veće socijale

Glasovima 50 poslanika vladajuće koalicije usvojen je rebalans budžeta. Izmjene zakona o budžetu, koje su tehničke prirode i koje neće dovesti do promjene budžetskog rezultata, predložene su u cilju tehničkog usaglašavanja, usljed donošenja i primjene nove uredbe o organizaciji i načinu rada državne uprave, odnosno formiranja novog resora Ministarstva javne uprave i spajanja u jedan resor energetike i rudarstva.

Rebalans budžeta će stupiti na snagu dan nakon dana objavljivanja u Službenom listu.

Predlogom zakona, primici u iznosu od 4,03 milijarde eura raspoređuju se na tekući budžet 1,5 milijardi eura, fondove 1,3 milijarde, kapitalni budžet 280 miliona, budžetsku rezervu 43 miliona i transakcije finansiranja 890 miliona. U odnosu na prvobitni zakon, došlo je do uvećanja ukupnog budžeta za svega sedam eura, usljed potrebe otvaranja pojedinih budžetskih pozicija neophodnih za adekvatnu evidenciju izdataka. U strukturi je došlo do uvećanja tekućeg budžeta za 409 hiljada eura. Za isti iznos umanjena su sredstva tekuće rezerve, dok su kapitalni i budžet državnih fondova, kao i transakcije finansiranja, ostali nepromijenjeni.

Sastavni dio budžeta nisu postali amandmani SD-a, koje je juče obrazlagao na Odboru za ekonomiju, a potom i na plenumu Boris Mugoša (SD). Opoziciona partija je predložila četiri amandmana, kojima bi se za ukupno 5,5 miliona umanjila službena putovanja, reprezentacija, konsultantske usluge, advokatske usluge i ugovori o djelu, zarad povećanja materijalnog obezbjeđenja, unapređenja konkurentnosti privrede, ostalih prava iz oblasti socijalne zaštite, direktnog otvaranja radnih mjesta i podsticaja za zapošljavanje nezaposlenih lica. Preciznije, predložili su da se smanje izdaci za službena putovanja za milion, reprezentacije za pola miliona, konsultantskih usluga za dva miliona, advokatske usluge i za ugovore o djelu po milion.

Amandmane na Odboru za ekonomiju nije prihvatio pomoćnik ministra finansija za budžet Bojan Paunović, njih nije podržala ni većina članova Odbora, kao ni većina poslanika vladajuće koalicije. Paunović je kazao da se ne mogu smanjiti izdvajnja za pomenute stavke, jer su ona već uračunata u planirane aktivnosti državnih funkcionera i državnih službi.

Poslanici vladajuće koalicije nisu imali sluha za smanjenje izdataka za beneficije funkcionera, na račun uvećanja socijalnih davanja i otvaranja novih radnih mjesta, ali jesu za zaključak uz rebalans koji je predložio Dejan Đurović (NSD). Đurovićev zaključak kojim se 50 hiljada iz sredstava budžetske rezerve daje za finansiranje rada Naučne ustanove Institut za srpsku kulturu Nikšić, podržala je većina poslanika, iako Paunović na Odboru nije podržao zaključak. Na Odboru zaključak nije podržala ni većina poslanika.

Poslanici vladajuće većine usvojili su i zaključak poslanika BS-a da se iz budžetske rezerve izdvoji 50 hiljada za podršku programu DENEYAP Fondacije T3 u saradnji sa opštinom Ulcinj.

Izvor: Dan

Politika

Božović: Dosljedno ka cilju – izbori objedinjeni, obećanja ispunjena

Socijalistička narodna partija Crne Gore pozdravlja odluku da se svi lokalni izbori u Crnoj Gori održe u jednom danu, 13. juna 2027. godine, jer se radi o još jednom važnom koraku ka jačanju političke stabilnosti i funkcionalnosti izbornog procesa, kazao je poslanik SNP CG Bogdan Božović.

Ovo je bila jedna od naših ključnih programskih odrednica i višegodišnja inicijativa za koju smo se dosljedno zalagali, i danas možemo reći da je još jedan cilj naše politike ispunjen, naveo je Božović.

“Zajednički datum lokalnih izbora doprinosi racionalizaciji troškova, većoj izlaznosti građana, boljoj kontroli izbornog procesa i smanjenju političkih tenzija koje su često potpirivane parcijalnim, razvučenim izbornim ciklusima. Ova promjena nije samo tehničko, već i suštinsko demokratsko unapređenje, koje donosi konkretnu korist svim građanima”, ističe Božović.

Nakon što su, kako je kazao, u prethodnom periodu realizovane dvije velike tačke iz našeg političkog programa – sprovođenje popisa stanovništva i potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom – ova odluka predstavlja treći važan uspjeh koji potvrđuje našu posvećenost datim obećanjima.

“Građani Crne Gore mogu biti sigurni da SNP ostaje dosljedan svojim principima i obećanjima. Ne mijenjamo stavove zarad političkih poena, već istrajno radimo na ostvarivanju onoga za šta smo se obavezali pred našim narodom”, poručuje Božović.

Politika

Svi lokalni izbori 13. juna 2027.

Prema načelnom dogovoru parlamentarne većine i opozicije, 13. juna 2027. godine bili bi održani objedinjeni lokalni izbori

Time bi se ispunila preporuka Evropske unije (EU) da se lokalni izbori održavaju u jednom danu.

Pošto je to termin redovnih parlamentarnih izbora, planirano je da tada budu održani i parlamentarni izbori zajedno sa lokalnim.

Ovaj dogovor tek treba da bude politički ozvaničen, saopšteno je Portalu RTCG.

Podsjetimo, parlamentarna većina i opozicija načelno su dogovorili da svi lokalni izbori u državi budu održani u jednom danu 2027. godine, te ostaje još da se utvrdi precizno kada u toku te godine.

Osim toga, razmatraće se i opcija da se istog dana kada se budu održavali lokalni, održe i parlamentarni izbori, ukoliko politički uslovi to dozvole, s obzirom da je 2027. godina redovan termin njihovog održavanja. O tome će se, kako se očekuje, razgovarati u okviru nastavka rada na izbornoj reformi.