Ekonomija

Minimalne penzije od januara 450 eura

Skupština je usvojila izmjene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO), čije je glavno obilježje januarsko povećanje minimalne penzije na 450 eura.

Glasalo je 48 poslanika, pri čemu su svi glasovi bili „za“. Poslanici su osim toga, usvojili i dopune Zakona o akcizama, o finansiranju lokalne samouprave…

Ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić najavila da će Vlada u naredna tri mjeseca raditi i na uvećanju srazmjernih penzija. Dodala je da niko od penzionera nije diskriminisan jer će sve penzije od 290 do 450 eura biti uvećane a da će one više od 450, ići na usklađivanje odnosno na tromjesečno uvećanje.

Opozicija traži analize

Poslanik Demokratske partije socijalista Andrija Nikolić je uputio kritike na vremenski rok za koji je Vlada isplanirala i donijela za uvećanje minimalnih penzija. On je naveo da nisu objavljene analize, niti ko ih je radio te da obrazloženje u predlogu budžeta 2024. čini svega nekoliko rečenica. On tvrdi da je sve urađeno prebrzo.

„Niko ne negira uvećanje penzija i plata, samo je pitanje jesmo li za to spremili uslove. Ono što mi vidimo je neodrživost a vi ne vidite kako se dolazi do održivosti“, istakao je Nikolić i dodao da je za prethodno uvećanje penzija bio potreban rebalans i zaduženje.

Iz Građanskog pokreta URA su naveli da podržavaju povećanje penzija ali da su ovim koracima diskriminisani oni koji primaju više od 450 eura kao i oni sa srazmjernim penzijama. Manjak objavljene analize i obrazloženje u predlogu budžeta za 2024. problematizovao je i poslanik ove partije Miloš Konatar.

Bošnjačka stranka podržava uvećanje ali smatraju da će Crna Gora doći u situaciju da oni koji su u Fondu PIO plaćali više tokom života, neće dobiti uvećanja kao oni koji su plaćali manje. Smatraju da to može dovesti do nepovjerenja u sistem ali i da su zaboravljeni oni sa srazmjernim penzijama.

Poseban klub poslanika saopštio je da neće dati podršku izmjenama.

Iz Socijaldemokrata su istakli da je povećanje minimalnih penzija neophodno, ali da je problematično to što uvećanje osnove ne dobijaju svi penzioneri. Istakli su i da se mora pronaći model za sistemsko uvećanje penzija, sa posebnim osvrtom na potrebu povećanja iznosa srazmjernih penzija.

Iz Hrvatske građanske inicijative tvrde da je odnos prema velikom broju penzionera, ovim izmjenama diskriminatoran ali da će dati podršku. Naglasili su da očekuju da se sprovedu sve obećane tvrdnje.

Da se mora početi od neke tačke, kazala je Jelena Nedović iz Pokreta Evropa sad, pri čemu je navela da stanje u državi, ne mogu da poprave za mjesec dana. Istakla je svi kritikuju program „Evropa sad“ ali da svakako ulažu amandmane i stvaraju dodatna novčana opterećenja.

Dejan Đurović iz poslaničkog kluba Nove srpske demokratije naglasio je da su prethodno predložili model koji smatraju da je najbolji ali da je skuplji, u odnosu na koji su predložili iz Pokreta Evropa sad.

„Naš predlog je da se sve penzije linearno povećaju za 15 odsto, za one penzionere kojima je visina penzije nakon povećanja i dalje niža od 450 eura i za korisnike srazmjernih penzija čija je ukupna penzija manja od 450 – isplaćivao bi se dodatak uz penziju do navedene visine, da bi imali 450“, kazao je on

Đurović je pojasnio da bi se to radilo dok njihova penzija ne dostigne minimalnu od 450 eura ali je bio skuplji pa nije dobio podršku.

Poslanik Demokratske narodne partije Milan Knežević dodao je da prihvataju i podržavaju uvećanje plata, program „Evropa sad“, ali da očekuju da se obećano ostvari.

Iz Demokrata su naglasili da za ovakav predlog mora postojati saglasnost te da im nije jasno ko predlog o uvećanju minimalnih penzija, neće podržati.

Slične teme:Crna gora minimalna penzije

Sledeće

Drecun: Bilo bi neodgovorno ne podržati program Evropa sad 2

Ne propustite

Mujović: Neće biti povećanja cijene struje

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.