fbpx
Connect with us

Zanimljivosti

Frizure koje su u trendu ove jeseni

Ove frizure će biti najtraženije za jesenju sezonu 2022. godine, a na cijeni su tople nijanse, prirodne teksture i luksuzan izgled.

Ukoliko pratite modne i beauty trendove, onda sigurno želite da budete u toku i kada je frizura u pitanju. Ove jeseni popularne će biti frizure oko kojih se nećete previše truditi da bi izgledale lepo. Stručnjaci za kosu su već izdvojili frizure i boje koje će vladati ove jeseni i zime, a bez obzira volite li kratku, srednju dužinu ili dugu kosu možete pronaći nešto za sebe.

Šiške

Šiške su odličan način da ublažite grube konture lica i istaknete ono najlepše na njemu. Na vama je samo da izaberete oblik koji vam najviše odgovara i koji možete najlakše da stilizujete u skladu sa svojim tipom kose.

Duži paž

Dugi paž na savršen način će izdužiti okruglo lice i učiniti ga vitkijim. Kako biste postigli što bolji efekat, izaberite dužinu koja je deset centimetara ispod brade, najbolje u visini ključne kosti.

Kovrdže

Čini se da kovrdže nikada ne izlaze iz mode. One uvek izgledaju dobro, razigrano i sveže, bez obzira da li je reč o zimskoj ili letnjoj sezoni. Dok se talasi mogu postići stajlerom ili uvijačem, meke lokne su odlične izbor za kratku kosu. Ukoliko, pak, imate dugu kosu, mogućnosti za eskperimentisanje su neograničene.

Stepenasto

Ako želite da imate nešto dužu kosu, odlučite se za frizuru sa više slojeva. Ona će stvoriti iluziju bujnije kose i tanjeg lica. Jedino na šta treba da obratite pažnju je da napravite volumen na krajevima kako bi vaše lice izgledalo skladno i proporcionalno. U zavisnosti od teksture vaše kose, ova frizura može da se nosi ravno, ali odlično izgleda i sa blagim talasima.

Klasičan paž

Klasičan paž je uvek dobar izbor. On nežno uokviruje lice čineći da izgledate mlađe. Osim toga, vrlo lako se oblikuje, pa ga možete nositi na više načina – ravno isfeniran, uz nežne talase ili čak uz pomenute kovrdže. Odlično izglead i sa i bez šiški – na vama je samo da izaberete stil koji vama najbolje pristaje i koji vam se lično najviše sviđa.

Reklama turizam danilovgrad
Klikni da ostaviš komentar

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zanimljivosti

KAKO je NASTAO NOVAC i moderno bankarstvo?

kako je nastao novac

U ovom članku bavićemo se pitanjem i daćemo vam odgovor “Kako je nastao novac i moderno bankarstvo?” Naravno ako vas interesuje kako je novac nastao…Novac je jedan od najvažnijih i najsloženijih izumâ u ljudskoj istoriji. …

Olakšao je trgovinu i razmenu, doprineo razvoju ekonomije i oblikovao moderne društvene strukture. Razvoj novca i bankarstva bio je dug i fascinantan put, ispunjen inovacijama, preprekama i značajnim društvenim promenama.

U praistorijskim vremenima, ljudi su se koristili barternom trgovinom, razmenjujući robu i usluge direktno jedni sa drugima. Međutim, ovaj sistem je imao svojih ograničenja. Na primer, teško je bilo pronaći tačno odgovarajuću robu za razmenu, a vrednost robe se mogla vremenom menjati.

Prvi oblici novca pojavili su se oko 2000. godine pre nove ere u Asiriji, Indiji i Sumeru. Ovi rani oblici novca bili su poznati kao “žitni novac” i “novac u stoci”, koji su se koristili za barter oko 9000. godine pre nove ere.

Ove robe su se lakše koristile u trgovini i bile su lakše za skladištenje i transport.

S vremenom, kako bi se olakšala trgovina, uvedene su kovanice koje su predstavljale određenu vrednost. Ove kovanice su bile praktičnije za nošenje i razmenu od velikih i nezgrapnih predmeta koji su se prethodno koristili.

U 7. veku pre nove ere, Lidijci u Maloj Aziji su izmislili prve kovanice od zlata i srebra. Lidijci u Maloj Aziji su oko 685. godine pre nove ere izradili prve kovanice od zlata i srebra, standardizovane težine i vrednosti.

Dok su papirni novac izmisli u 7. veku nove ere, Kinezi, oni su počeli da koriste papirni novac kao zamenu za teške kovanice. Papirni novac je bio lakši za korišćenje i transport, a bio je i manje sklon krađi.

U to vreme kovanice su imale standardizovanu težinu i vrednost, što ih je činilo pogodnijim za trgovinu od roba. Ubrzo su se kovanice raširile i u druge delove sveta, postajući dominantni oblik novca u mnogim kulturama.

Bankarstvo je nastalo u srednjem veku kao način pohranjivanja i obezbeđivanja novca. Trgovci su polagali novac kod zlatara i drugih poverljivih osoba, koji su im u zamenu davali potvrde o deponovanom novcu.

Ove potvrde su se mogle koristiti kao oblik novca, što je olakšalo trgovinu i smanjilo potrebu za nošenjem velikih količina gotovine.

Moderni bankarski sistem ima svoje korijene u srednjovekovnoj i renesansnoj Italiji, posebno u bogatim gradovima poput Firence, Venecije i Genove. Ove banke su bile u vlasništvu bogatih porodica i služile su za čuvanje novca, davanje zajmova i obavljanje finansijskih transakcija.

Porodice Bardi i Peruzzi dominirale su bankarstvom u 14. veku u Firenci, osnivajući filijale u mnogim drugim delovima Evrope.

Najpoznatija italijanska banka bila je Mediči banka, koju je osnovao Đovani Mediči 1397. godine. Najstarija banka koja i dalje postoji je Banca Monte dei Paschi di Siena, sa sedištem u Sijeni u Italiji, koja neprekidno posluje od 1472. godine!

U 17. veku, sa razvojem trgovine i ekonomije, počele su se razvijati i bankarske inovacije. Jedna od najvažnijih inovacija bila je uvođenje bankovnih novčanica, koje su predstavljale obećanje banke da će isplatiti nosiocu određenu sumu novca. Ovo je omogućilo bankama da kreiraju više novca nego što su stvarno imale u zlatu ili srebru, što je poznato kao frakcijska rezerva.

S vremenom, bankarstvo se proširilo iz Italije u ostatak Evrope, a zatim i u svet. Razvoj telekomunikacija i računarstva u 20. veku doveo je do velikih promena u načinu rada banaka i omogućio im je da značajno povećaju svoju veličinu i geografski doseg.

Moderno bankarstvo se razvilo u 19. veku sa usponom nacionalnih banaka i centralnih banaka. Ove banke su imale zadatak da regulišu novčani sistem, održavaju stabilnost valute i pružaju kredite komercijalnim bankama.

U 20. veku, bankarstvo je doživelo značajne promene sa uvođenjem novih tehnologija, kao što su automatizirani bankomati i internet bankarstvo. Ove promene su olakšale ljudima pristup novcu i bankarskim uslugama.

Novac i bankarstvo su igrali ključnu ulogu u razvoju ljudske civilizacije. Olakšali su trgovinu i razmenu, doprineli razvoju ekonomije i oblikovali moderne društvene strukture.

Danas su novac i bankarstvo nezaobilazni deo našeg života, a njihova budućnost će verovatno biti obeležena daljim tehnološkim inovacijama i promenama u globalnoj ekonomiji.

 

izvor: Zanimljivostidana.com

Continue Reading

Zanimljivosti

Znate li koje su najstarije novine na svjetu?

najstarije novine na vijetu

Najstarije novine na svjetu koje još uvek postoje nose naziv Post-och Inrikes Tidingar odnosno “Poštanska i domaća pitanja”.

Postoje neprekidno od 1645. godine i izdaju se u Švedskoj.

U poslednjih desetak godina postoji samo online izdanje ovih novina. A najstariji list  koje se još uvek štampa je čuveni “New York  Post” čiji je prvi broj objavljen još daleke 1803. godine

Continue Reading

Zanimljivosti

Koliko Maraja Keri svake godine zaradi od pjesme “All I Want for Christmas Is You”

maraja keri

Rijetko šta ukazuje na prazničnu sezonu više od hita Maraje Keri “All I Want for Christmas Is You”. Za Maraju Keri, pjesma je dar koji ne prestaje da pruža. “Billboard” procjenjuje da je pjevačica prošle godine od pjesme dobila 1,86 miliona dolara, dok prema studiji “The Economista” iz 2016, Keri svake godine zarađuje prosječno 2,5 miliona dolara od hita. Pjesma objavljena 1994. mogla bi da premaši 100 miliona dolara ukupne zarade u 2023, tvrdi izvještaj “Associated Pressa”.

“All I Want for Christmas Is You” dosegla je milijardu strimova na Spotifyju u decembru 2021. i bila je broj 1 na Billboardovoj listi Hot 100 posljednje četiri godine zaredom. Keri je tokom godina zaradila milione dolara zahvaljujući svojoj uspješnoj muzičkoj karijeri, turnejama i sponzorima, a pjevačica ima procijenjenu neto vrijednost od 350 miliona dolara, prema Celebrity Net Worth.

“All I Want For Christmas Is You” postavila je tri Ginisova svjetska rekorda 2019, među kojima je i naslov najstrimovanije pjesme na Spotifyju u 24 sata. U jednom danu u decembru 2018. strimovana je više od 10,8 miliona puta, a ponovno je oborila rekord 2022. s 21,3 miliona strimovanih slušanja, prenosi “Index”.

Continue Reading

Facebook

Istaknuto

Najnovije

Istaknuto