Za poljoprivredu se može reći da je industrija pod vedrim nebom koja u najvećoj meri zavisi od prirodnih, vremenskih uslova. Koliko god da poljoprivredni proizvođači ulože znanja, volje i truda u proizvodnju, usled samo jednog padanja grada, poplave ili oluje mogu ostati bez očekivanih prinosa.

To se direktno održava i na njihov profit, s obzirom na to da u takvim situacijama vrednost preostalih proizvedenih dobara teško prekriva uloženi kapital. Ovo je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg se poljoprivrednicima savjetuje da ulože u poljoprivredno osiguranje i tako sebe zaštite gubitaka usled prirodnih ili drugih katastrofa koje mogu da ih zadese.

U nastavku teksta saznajte zbog čega je neophodno da poljoprivrednici ulože u poljoprivredno osiguranje, na koje načine ovaj vid zaštite može da pomogne poljoprivrednim proizvođačima, kao i koliko je osiguranje u poljoprivredi zastupljeno u našoj zemlji.

Šta sve podrazumeva osiguranje u poljoprivredi

Paketi za osiguranje poljoprivrednog gazdinstva pružaju zaštitu od velikog broja rizika i opasnosti kojima su biljke i životinje u jednom gazdinstvu svakodnevno izložene. Na poljoprivrednicima je da, shodno svojim potrebama, odluče šta i od kojih rizika je neophodno da zaštite svoju imovinu.

• osiguranje imovine od požara
• osiguranje useva i plodova
• osiguranje životinja
• auto kasko osiguranje vozila i radnih mašina
• osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode

Osiguranje imovine i gazdinstava

Osiguranje poljoprivrednih gazdinstava, placeva i njiva, predstavlja najbolju zaštitu od rizika koji u trenu mogu upropastiti višegodišnji, ako ne i višedecenijski, trud uložen u proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Rizici koji se mogu pokriti se dele na osnovne i dopunske. 

Osnovni su zaštita od požar i udara groma, eksplozije, oluje, grada, udara motornog vozila i pokretne radne mašine u osigurani objekat, pad letelice… U dopunske se ubrajaju poplave, bujice i visoke vode, izlivanje vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, provalne krađe i razbojništva, lom stakla i zemljotres. 

Osiguranjem svih objekata, mehanizacije, skladišnih i prerađivačkih kapaciteta, đubriva, semena i svega bitnog u okviru jednog gazdinstva obezbeđuje se nesmetan nastavak proizvodnje i opstanak samog poljoprivrednika u poslu ukoliko se gazdinstvo nađe pod udarom osiguranih rizika.

Osiguranje usjeva i prinosa

Osiguranje useva i plodova obuhvata osiguranje žitarica, kao i osiguranje vinove loze i osiguranje određenih kultura povrća. Kod osiguranja useva pravilo je da se osiguraju sve površine pod istom kulturom. Gubitak prinosa i roda osigurava se od opasnosti kao što su grad, požar, udar groma ili oluja koje mogu da umanje kvalitet biljnih zasada. 

U zavisnosti od vrste proizvoda čijim se uzgojom poljoprivrednici bave, moguće je u određenom vremenskom periodu rasta i razvoja tog proizvoda isti osigurati i obezbediti se od prethodno pomenutih rizika sve do žetve/berbe, što je garancija da uložena sredstva i trud u proizvodnji neće biti uzaludni ukoliko dođe do osiguranog slučaja.

Vrednost na koju se osiguravaju usevi i plodovi obračunava se na osnovu vrednosti koju određuju očekivani prinos te kulture u kilogramima po hektaru i procenjena tržišna cijena na veliko. 

Osiguranje životinja

Osiguranje životinja pruža finansijsku zaštitu od različitih rizika koji su karakteristični za sam uzgoj životinja. U smislu osiguranja, pod životinjama se podrazumevaju brojne vrste domaćih životinja (goveda, ovce, koze, svinje, konji i sl.), živina (kokoške, patke, ćurke, guske i sl.), pčele, riba u uzgajalištima, psi… 

Uslov je da su životinje zdrave i sposobne za određenu namenu i da su propisno obeležene u skladu sa važećim zakonskim propisima radi identifikacije. 

Na taj način se životinje mogu zaštititi od uginuća, prinudnog klanja ili prinudnog ubijanja usled nesrećnog slučaja ili bolesti. Takođe, mogu se osigurati i od krađa ili nestanka životinje, gubitka priplodne sposobnosti, posledice porođaja i gubitka potomstva. 

Svijest poljoprivrednika o potrebi u važnosti koju ima poljoprivredno osiguranje  je niska, a problem je i neinformisanost proizvođača koji često ne znaju koje osiguranje bi im bilo potrebno kako bi se zaštitili na najbolji način. 

Na poljoprivrednicima ostaje da shvate i odluče se da osiguraju svoje biljne i životinjske vrste, kako bi zaštitili sebe i svoj imetak, a na osiguravajućim kućama je da svoju ponudu prilagode njihovim potrebama.