Ekonomija

Zaduženje Crne Gore od 100 miliona eura izaziva zabrinutost

Zaduženje Crne Gore od 100 miliona eura kod Dojče banke po kamatnoj stopi 9,3 odsto najskuplje je u istoriji Crne Gore, smatraju naši sagovornici. Saglasni su da se država mogla zadužiti po povoljnijim uslovima na domaćem tržištu jer su uvjereni da će nam na naplatu zbog troškova kredita i očekivanog rasta euribora stizati uvećane rate.

Samo nekoliko dana od isplate većih zarada u javnom sektoru i penzija država se zadužila 100 miliona eura kod Dojče banke. Kredit ćemo otplaćivati tri godine, počev od 2024. kada ističe grejs period tokom kojeg plaćemo samo kamatu.

A, kamatna stopa trenutno je 9,2 odsto i nije fiksna jer je čini šestomjesečni euribor koji je od prošle godineu porastu. Zato oni koji poznaju ekonomske prilike kažu da ćemo ovaj kredit otplaćivati mnogo skuplje.

„Kamatna stopa od 9,2 posto je trenutnakamatna stopa,medjutim kada saberete sve ostale troškove i projekcijepotencijalnog rasta još procentnih poenakamatnih stopa tokom ove godine onda će ona preći sigurno 11,12 posto“, kazao je za TVCG ekonomski analitičar Oleg Filipović.

Da je kamatna stopa po kojoj smo se zadužili visoka ne spori ni ministar finansija, ali je juče kazao da država nije mogla ispregovarati bolje uslove kredita.

„Kamatnastopa i uslovi su posljedica globalnih dešavanja na koje država ne može da utiče ni malo. Ja bi volio da su uslovi mnogo bolji ali nijesu na žalost“, saopštio je ministar finansija Aleksandar Damjanović.

Ali, jesu na domaćem tržištu, kažu naši sagovornici. Smatraju da smo se mogli zadužiti jeftinije da su iskorišćeni depoziti u crnogorskim bankama koji su gotovo milijardu eura.

„Ne vjerujem da država može bankrotirati, ali sve ovo doživljavam kao jednu vrstu upozorenja za nekoga ko dolazi da mora potpuno revidirati stvari i potpuno drugačije napraviti koncept“, dodao je Filipović.

Zaduživanje od 100 miliona neće biti dovoljno da država za cijelu godinu izmiri sve obaveze. Budžetom za 2023. predviđeno je da se Crna Gora može zadužiti još 500 miliona eura.

Sledeće

Građani Crne Gore se bore sa rastom cijena hrane uprkos padu cijena na globalnom nivou

Ne propustite

Spajić: Najskuplji kredit u istoriji Crne Gore kod Dojče banke

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.