Ekonomija

Za 11 mjeseci naplaćeno skoro dvije milijarde eura prihoda

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost.

Uprava prihoda i carina je od 1. januara do 30. novembra 2022.godine, ostvarila bruto naplatu prihoda u iznosu od 1.908,9 miliona eura, što je za 170 miliona eura ili 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 120 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na 2019.godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda u navedenom periodu za 163 miliona eura ili 9 odsto.

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 937 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 231 miliona eura ili 33 odsto, a u odnosu na 2019.godinu više je za 173 miliona eura ili 23 odsto.

“Po osnovu poreza na dobit pravnih lica naplaćeno je 86,3 miliona eura, i više je za 14,6 miliona eura ili 20odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019.godinu više za 19 miliona eura ili 28 odsto. Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosi 25 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 7,3 miliona eura ili 41 odsto, dok je za 7,7 miliona eura ili 44 odsto više od naplate u 2019. godini”, navodi se u saopštenju.

Takođe, rast naplate zabilježen je kod koncesionih naknada, pa je po tom osnovu naplaćeno 38 miliona eura, što je za 10 miliona eura ili 36odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Navodi se da je ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana iznosi 135,4 miliona eura, i manja je za 24,4 miliona ili 15 odsto nego prošle godine, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 20 miliona eura ili 13 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 398 miliona eura što je za 17 odsto manje od naplate u prošloj godini, dok je za 16 odsto manje u odnosu na 2019.godinu, imajući u vidu ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje od januara 2022. godine.

“Ostvarena naplata po osnovu akciza iznosila je 230,8 miliona eura, i manja je za 2,86 miliona eura ili 1,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,8 miliona eura veća u odnosu na isti period 2019. godine.

“Po osnovu carine (poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije) naplaćeno je 36,5 miliona eura, što je više za 10,6 miliona eura ili 41 odsto u odnosu na prošlu godinu, a 10,2 miliona eura ili 38 odsto više u odnosu na 2019. godinu, što je rezultat rasta uvoza”, kazali su iz UPC.

U novembru 11,8 miliona eura više

U novembru mjesecu ove godine ostvarena je bruto naplata prihoda od 178,1 miliona eura, što je za 11,8 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 23,4 miliona eura ili 15 odsto više u odnosu na 2019. godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda za novembar za 12 miliona ili 7 odsto, saošteno je iz UPC.

“Prema strukturi naplaćenih prihoda, ostvarena je naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 94,4 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 25,5 miliona eura ili 37 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 30 miliona eura ili 47 odsto”, piše u saopštenju.

Po osnovu poreza na dobit pravnih lica, kako se navodi, naplaćeno je 1,95 miliona eura, i više je za 1,3 miliona eura ili 195 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 926.742 eura ili 90 odsto.

“Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosila je 2,6 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 135.462 eura ili 5 odsto, dok je u odnosu na 2019.godinu povećana za 849.721,28 eura ili 49 odsto. Kod koncesionih naknada naplaćeno je 3,6 miliona eura i manje je za 8 odsto u odnosu na prošlu godinu, a za 59 odsto više u odnosu na 2019.godinu”, saopštila je UPC.

Ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana u novembru iznosi 12,5 miliona eura, i manja je za 3,5 miliona eura ili 22 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 2,9 miliona eura ili 19 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

“Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 41,6 miliona eura, što je za 12odsto manje od naplate u prošloj godini, imajući u vidu izmjenu poreskih propisa koji su na snazi od januara 2022. godine. Po osnovu akcize naplaćeno je 15,5 miliona eura, i manje je za 7,2 miliona, ili (32odsto) u odnosu na prošlu godinu, što je posljedica primjene Odluke o umanjenju iznosa akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja po kojoj je akciza na promet ovih proizvoda smanjena za 40odsto, a u cilju zaštite životnog standarda građana”, kazali su iz UPC.

Takođe, kako dodaju, ostvarena naplata po osnovu carine iznosila je 3,8 miliona eura, što je više za 1,45 miliona ili 60 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,75 miliona ili 82 odsto više u odnosu na 2019.godinu.

Sledeće

Damjanović: Narednih dana isplata “trinaeste penzije”

Ne propustite

Sredinom decembra javni poziv za “Solar 500+”

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Wizz Air iz nove baze u Zeti uvodi 23 nove avio-linije

Počevši od marta 2026. godine, “Wizz Air” će postupno stacionirati dva moderna vazduhoplova “airbus A321neo” u Zeti i pokrenuti 14 novih avio-linija koje povezuju glavni grad Crne Gore sa ključnim evropskim gradovima, uključujući Bazel, Pariz, Baden Baden, Keln, Hamburg, Rim, Mastriht, Barselonu, Ljubljanu, Malme, Gdanjsk, Poznanj, Ržešov i Vroclav, saopšteno je iz Aerodroma Crne Gore.

“Wizz Air” će otvoriti svoju 36. bazu u Zeti, što prema saopštenju Aerodroma predstavlja značajan korak u daljem rastu u zemlji i prekretnicu u transformaciji za sektor vazdušnog saobraćaja i ekonomiju Crne Gore.

“Ovim potezom, ‘Wizz Air’ učvršćuje svoju ulogu kao broj 1 avio-kompanija na Aerodromu Podgorica i približava se poziciji broj 1 avio-prevoznika u Crnoj Gori. Očekuje se da će se otvaranjem baze kreirati 80 direktnih i 700 indirektnih radnih mjesta, čime se podstiče lokalno zapošljavanje i jačaju turizam, trgovina i povezanost”, navodi se u saopštenju.

Izvršni direktor “Wizz Aira” Jozef Varadi istakao je da je ta avio-kompanija duboko posvećena budućnosti Crne Gore kroz proširenje pristupačnih opcija putovanja za njene građane, podršku održivoj avijaciji modernim, štedljivim avionima, podsticanje rasta turizma i povezanih industrija, te jačanje uloge Podgorice kao regionalnog transportnog čvorišta.

Roko Tolić, izvršni direktor Aerodroma Crne Gore, poručio je da je je najava otvaranja baze “Wizz Aira” veliki dan za crnogorsku avijaciju.

“Posebno sam radostan jer je ovo jedna od vijesti koja će obradovati sve građane Crne Gore, ali i kompletnu privredu. Ipak, mi imamo ovaj jedan dan za slavlje jer je već od sjutra – pred Aerodromima Crne Gore nastavak važnih aktivnosti. Mi u kratkom roku, dakle – prije narednog proljeća, hitno moramo da unaprijedimo svoje infrastrukturne i operativne kapacitete, da uspješno organizujemo produženje radnog vremena i da obučimo novi kadar. Mi smo spremni za treću smjenu u Podgorici, a odlučni smo da razvijamo Aerodrome Crne Gore do razine koja prati potencijale ove jedinstvene zemlje“, istakao je on.

Sa ovom najavom, “Wizz Air” proširuje svoju ponudu, te iz Zete od naredne sezone nudi ukupno 23 avio-linije koje Crnu Goru povezuju sa 12 zemalja, zaključuje se u saopštenju.

Ekonomija

Sindikalne organizacije Aerodroma traže smjenu Jelene Maraš

Legitimni sindikati Aerodroma Crne Gore – Nezavisni sindikat ACG i Sindikat ACG – uputili su Vladi Crne Gore i premijeru Milojku Spajiću zahtjev za razrješenje predsjednice Upravnog odbora „Aerodroma Crne Gore“ AD Jelene Maraš, navodi se u njihovom saopštenju.

U zahtjevu se navodi da je Maraš zloupotrijebila službeni položaj, uskraćujući korišćenje stambenog fonda zaposlenih u cjelokupnom raspoloživom iznosu.

Kako sindikati tvrde, za raspodjelu pomoći zaposlenima ograničen je iznos na 500.000 eura, iako je na raspolaganju oko tri miliona eura namjenski izdvojenih za tu svrhu.

„Protiv Maraš smo podnijeli krivičnu prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu, jer je naložila raspisivanje oglasa za raspodjelu svega dijela raspoložive sume, i to na bazi nezakonito usvojenog Pravilnika o finansijskoj pomoći za rješavanje stambenih potreba i poboljšanje uslova stanovanja zaposlenih, iako je Inspekcija rada u svom Obavještenju br. UPIN 01-717/24 – 71/4 od dana 1. novembra 2024. već utvrdila da je taj Pravilnik protivzakonito usvojen, zbog čega je Aerodromima Crne Gore izdat prekršajni nalog i kažnjeni su od strane nadležnog inspektora“, navodi se u saopštenju.

Vladi su dostavili inicijativu za smjenu Jelene Maraš, kao i tekst krivične prijave sa pratećom dokumentacijom.

Ekonomija

Normalizovan željeznički saobraćaj, prekinuta blokada

Nakon pet dana postignut je dogovor oko deblokade željezničkog saobraćaja u Crnoj Gori. Predstavnik zaposlenih Andrej Kaluđerović kazao je da su radnici dobili garancije za povećanje zarada, i da su jutros svi vozovi krenuli da saobraćaju na teritoriji Crne Gore.

Petodnevna obustava rada zaposlenih u Željezničkoj infrastrukturi Crne Gore izazvala je oštru razmjenu optužbi između predstavnika radnika i rukovodstva, dok šteta za nacionalni željeznički sistem i privredu rapidno raste.

Predstavnik zaposlenih Andrej Kaluđerović odbacio je navode da je odbio pregovore ili ponuđeni kolektivni ugovor, naglasivši da se odluke donose isključivo zajednički sa kolegama.

On je za TVCG kazao da su jutros svi vozovi krenuli na teritoriji Crne Gore.

“Dobili smo garancije za naše zarade. Povećanje plata će biti nekih 300 eura kao i što smo i najavljivali, tako da će zarada iznositi oko 1.000 do 1.200 eura”, kazao je Kaluđerović.

Kaluđerović je istakao da su na probleme ukazivali odavno, ali da radnici nijesu bili shvaćeni na pravi način.

Naglasio je da su dobili garancije da će povećanje biti u najkraćem zakonskom roku.

“Riješili smo sve ovo u korist zaposlenih, a nadam se i u korist menadžmenta”, poručio je on.

Kaluđerović je uputio izvinjenje svim putnicima koji su pretrpjeli štetu zbog obustave željezničkog saobraćaja, i poručio da se nadaju da se ovako nešto neće ponoviti.