Ekonomija

Za 11 mjeseci naplaćeno skoro dvije milijarde eura prihoda

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost.

Uprava prihoda i carina je od 1. januara do 30. novembra 2022.godine, ostvarila bruto naplatu prihoda u iznosu od 1.908,9 miliona eura, što je za 170 miliona eura ili 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 120 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na 2019.godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda u navedenom periodu za 163 miliona eura ili 9 odsto.

Kako je saopštila Uprava prihoda i carina, prema strukturi naplaćenih prihoda dominira naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 937 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 231 miliona eura ili 33 odsto, a u odnosu na 2019.godinu više je za 173 miliona eura ili 23 odsto.

“Po osnovu poreza na dobit pravnih lica naplaćeno je 86,3 miliona eura, i više je za 14,6 miliona eura ili 20odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019.godinu više za 19 miliona eura ili 28 odsto. Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosi 25 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 7,3 miliona eura ili 41 odsto, dok je za 7,7 miliona eura ili 44 odsto više od naplate u 2019. godini”, navodi se u saopštenju.

Takođe, rast naplate zabilježen je kod koncesionih naknada, pa je po tom osnovu naplaćeno 38 miliona eura, što je za 10 miliona eura ili 36odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Navodi se da je ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana iznosi 135,4 miliona eura, i manja je za 24,4 miliona ili 15 odsto nego prošle godine, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 20 miliona eura ili 13 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 398 miliona eura što je za 17 odsto manje od naplate u prošloj godini, dok je za 16 odsto manje u odnosu na 2019.godinu, imajući u vidu ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje od januara 2022. godine.

“Ostvarena naplata po osnovu akciza iznosila je 230,8 miliona eura, i manja je za 2,86 miliona eura ili 1,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,8 miliona eura veća u odnosu na isti period 2019. godine.

“Po osnovu carine (poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije) naplaćeno je 36,5 miliona eura, što je više za 10,6 miliona eura ili 41 odsto u odnosu na prošlu godinu, a 10,2 miliona eura ili 38 odsto više u odnosu na 2019. godinu, što je rezultat rasta uvoza”, kazali su iz UPC.

U novembru 11,8 miliona eura više

U novembru mjesecu ove godine ostvarena je bruto naplata prihoda od 178,1 miliona eura, što je za 11,8 miliona eura ili 7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a za 23,4 miliona eura ili 15 odsto više u odnosu na 2019. godinu. Ostvarena naplata je iznad plana prihoda za novembar za 12 miliona ili 7 odsto, saošteno je iz UPC.

“Prema strukturi naplaćenih prihoda, ostvarena je naplata poreza na dodatu vrijednost u iznosu od 94,4 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 25,5 miliona eura ili 37 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 30 miliona eura ili 47 odsto”, piše u saopštenju.

Po osnovu poreza na dobit pravnih lica, kako se navodi, naplaćeno je 1,95 miliona eura, i više je za 1,3 miliona eura ili 195 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019. godinu više za 926.742 eura ili 90 odsto.

“Naplata poreza na promet nepokretnosti iznosila je 2,6 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 135.462 eura ili 5 odsto, dok je u odnosu na 2019.godinu povećana za 849.721,28 eura ili 49 odsto. Kod koncesionih naknada naplaćeno je 3,6 miliona eura i manje je za 8 odsto u odnosu na prošlu godinu, a za 59 odsto više u odnosu na 2019.godinu”, saopštila je UPC.

Ostvarena naplata po osnovu poreza na dohodak građana u novembru iznosi 12,5 miliona eura, i manja je za 3,5 miliona eura ili 22 odsto, dok je u odnosu na 2019. godinu manja za 2,9 miliona eura ili 19 odsto, usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade.

“Naplata doprinosa za navedeni period iznosi 41,6 miliona eura, što je za 12odsto manje od naplate u prošloj godini, imajući u vidu izmjenu poreskih propisa koji su na snazi od januara 2022. godine. Po osnovu akcize naplaćeno je 15,5 miliona eura, i manje je za 7,2 miliona, ili (32odsto) u odnosu na prošlu godinu, što je posljedica primjene Odluke o umanjenju iznosa akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja po kojoj je akciza na promet ovih proizvoda smanjena za 40odsto, a u cilju zaštite životnog standarda građana”, kazali su iz UPC.

Takođe, kako dodaju, ostvarena naplata po osnovu carine iznosila je 3,8 miliona eura, što je više za 1,45 miliona ili 60 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je za 1,75 miliona ili 82 odsto više u odnosu na 2019.godinu.

Sledeće

Damjanović: Narednih dana isplata “trinaeste penzije”

Ne propustite

Sredinom decembra javni poziv za “Solar 500+”

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Ministarstvo: Nema smanjenja, doći će do povećanje svih penzija iznad 450 eura

Ministarstvo socijalnog staranja, brige o porodici i demografije saopštilo je da se penzije neće umanjivati. Oni su se oglasili, kako navode, povodom različitih tumačenja u vezi sa Fiskalnom strategijom.

“Vlada Crne Gore i Ministarstvo socijalnog staranja, brige o porodice i demografije nastoje da kreiraju penzijsku politiku koja ima za cilj stabilan i održiv penzijski sistem i adekvatnost penzijskih davanja. Adekvatna briga o penzionerima najbolji je način da se zahvalimo za sve ono što je ova populacija uradila tokom svog životnog i radnog vijeka. Stoga je briga o položaju kako zaposlenih tako i penzionera u Crnoj Gori visoko u agendi 44. Vlade Crne Gore. S tim u vezi ističemo da prosječna penzija (prema isplatnim podacima za mjesec jul 2024. godine) iznosi 515,55 EUR, dok je najniža penzija u iznosu od 450 EUR-a veća od najnižih penzija u većini drugih država u regionu “, navode iz Ministrastva u saopštenju.

Podsjećaju, najniža penzije je u periodu 2024, u odnosu na 2020. godinu porasla 206,1%, sa 147€ na 450€, što znači da je minimalna penzija porasla 132,9% više u odnosu na rast inflacije za period 2024/2020.

“Od 1. oktobra povećaće se plate za oko 300.000 zaposlenih u Crnoj Gori od čega će najveći rast ostvariti oni koji sada primaju minimalnu zaradu od 450 eura, a koja će biti povećana na 600 eura (33 odsto) za srednjšokolce i 800 eura (78 odsto) za visokoškolce, dok će svim ostalima plata biti povećana po osnovu smanjenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog za pet odsto. Imajući u vidu da se u posljednje vrijeme u javnosti pojavljuju različita tumačenja u vezi sa Fiskalnom strategijom te povećanjem penzija i njihovom isplatom ističemo da je jedan od najvažnijih ciljeva Fiskalne strategije, pored stvaranje podsticajnog poslovnog i investicionog ambijenta, markroekonomske i fiskalne stabilnosti te snažnog investicionog ciklusa, unapređenje životnog standarda građana “, preciziraju oni.

Pojašnjavaju da samim tim penzije će i u budućnosti biti sigurne i neće doći do njihovog smanjenja, naprotiv, doći do povećanje svih penzija iznad 450 EUR-a.

“Najavljeno smanjenje doprinosa će umanjiti prihode u budžetu Fonda penzijskog i invalidskog Crne Gore, međutim isti će se nadomjesti kroz nove mjere na prihodnoj strani. Dakle, penzije će i dalje biti sigurne, jer je zakonom garantovana redovna isplata prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja iz budžetskih sredstava “, stav je Ministarstva.

Takođe, prema njihovim riječima, penzije u budućnosti neće biti manje, iako će lični koeficijenti za određene kategorije osiguranika biti manji, iz razloga što lični koeficijent nije jedini parametar koji se uzima u obzir prilikom obračuna penzije.

“Naime, dva bitna parametra, penzijski staž i vrijednost penzije za jedan lični bod takođe utiču na iznos obračuna penzije. Prioritet Vlade Crne Gore i Ministarstva socijalnog staranja, brige o porodice i demografije će i u budućem periodu biti redovnost u isplati prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i unaprjeđenje adekvatnosti penzijskih davanja “, zaključuju u saopštenju.

Ekonomija

Spajić: Izgradnja autoputa Matesevo – Andrijevica kroz tri EBRD tendera

Predsjednik Vlade Milojko Spajić kazao je da se kompletan postupak oko izgradnje autoputa Matesevo – Andrijevica odvija kroz tri EBRD tendera.

“Kompletan postupak oko izgradnje autoputa Matesevo – Andrijevica (dionica 1 na mapi): Izbor Izvodjaca/projektanta, nadzornog organa i konsultanta, se odvija kroz 3 EBRD tendera”, napisao je na mreži X premijer.

Kako je naveo, pošto će se projekat realizovati u skladu sa žutim fidikom, izvođač radova kao i projektant se biraju kroz jedan EBRD tender, nadzor kroz drugi EBRD tender i PIU konsultant kroz treći EBRD tender.

Ekonomija

Spajić: Prosječna zarada uskoro će biti 1.000 eura

Photo by Luka Zeković

Prosječna zarada u Crnoj Gori uskoro će biti 1.000 eura, dok će sve penzije od januara sledeće godine biti uvećane za 50 – 60 eura, saopštio je premijer Milojko Spajić na konferenciji za medije u Vili “Gorica” tokom prezentovanja Fiskalna strategija za period 2024 – 2026.

“Smanjujemo prihode od doprinosa i nadoknađujemo prihode od doprinosa raznim drugim mjerama. Minimalna zarada će u prosjeku da bude 700 eura. Znači minimalna zarada za srednjoškolsku spremu i nižu će da bude 600 eura. Za visokoškolce će da bude 800 eura. Mi smo insistirali na tome da minimalna zarada bude 700 eura. Međutim, na zahtjev naših socijalnih partnera i jednih i drugih, znači i sindikata i poslodavaca, došli smo do jednog kompromisa gdje bi se sačuvala suština i gdje bi smo imali u prosjeku minimalnu zaradu 700 eura.Na primjer sindikata smo imali zamjerke da su higijeničarki, profesori u srednjoškoli imali slične ili jednake zarade i tako dalje. Tako da ne bismo imali situacije koje su se dešavale sa Evropom sad 1, mi smo naučili iz konstruktivnih kritika i danas očekujemo naravno i od vas neke konstruktivne kritike”, naveo je Spajić.

Premijer je istakao da povećanje zarada koje će zaposlene imati je značajno – povećanje minimalne zarade je 33 odsto za srednjoškolce, za visokoškolce i za ove sa visokim zaradama će biti oko 7 odsto.

“Znači svi će u prosjeku imati preko 20 odsto povećanje zarade. Ovi sa nižim zaradama će imati mnogo veći procenat povećanja, ovi sa visokim zaradama će imati manji procenat povećanja. Ali svakome u Crnoj Gori će biti povećane zarade. Nećemo diskriminisati privatni sektor, realni sektor koji finansira državu, kao što je bio slučaj u prošlosti”, naveo je Spajić.

U odgovoru na pitanje medija kazao je da će poslodavci zakonom biti obavezani da uvećaju zarade, jer će zakonom biti propisana minimalna zarada od 600 eura. Precizirano je da će kroz Zakon o radu zaposleni sa srednjom školom primati 600 euro, a visokoškolcii 800 eura.

Poručeno je da će od 1. oktobra zaposleni koji trenutno prima 1.000 eura primati 1.070 eura, a poslodavac će u tom slučaju uštedjeti 40 eura.

Kako je istakao, imaćemo smanjenje doprinosa prvo na teret poslodavaca sa 5,5 odsto na nula procenata, a smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15 odsto na 10 odsto.

Spajić je najavio da će svi penzioneri će imati povećanje penzije od januara naredne godine, od 50-60 eura pa naviše.

“Ovoga puta, osim zaposlenih i svi penzioneri u Crnoj Gori, osim ovih koji su naravno već primili povećanje time što je minimalna penzija uvećana na 450 eura, svi ostali penzioneri će imati povećanje od 1. januara 2025. godine. I to povećanje će biti 7-8 odsto, znači od nekih 50-60 eura u zavisnosti naravno od inflacije koja bude do kraja godine”, istakao je Spajić.

Pojasnio je da će povećanje penzija biti za 50-60 eura u slučaju da inflacija bude 0%, a ukoliko inflacija bude veća, to povećanje će biti i veće.

“Tako da ovim programom Evropa sa 2 i ovom Fiskalnom strategijom pokrivamo i rad, trenutni rad i minuli rad, odnosno i zaposlene i penzionere. I to ne samo zaposlene u javnom sektoru kao što su neki prethodnici radili, nego sve zaposlene”, kazao je Spajić.

Istakao je da Fond PIO neće biti ukinut, te da će se penzije isplaćivati kao i do sada.

Spajić je istakao da za ove mjere neće biti zaduženja, te da će svaki euro zaduženja ići isključivo za infrastrukturne projekte ili za otplatu staroga duga.

“Prihodi će pokrivati sve tekuće rashode, plate, penzije itd. Dok će dio za zaduženje pokrivati deficit koji će kreirati infrastruktura, odnosno kapitalni budžet”, kazao je on.

Spajić je, između ostalog naveo da ćemo imati treću stopu PDV-a koja će biti jedinstvena za ugostitelje i iznosiće 15 odsto.

“Poslodavci su preporučili da se uvede jedinstvena stopa PDV-a za ugostiteljstvo. Imaćemo treću stopu PDV-a po uzoru na Hrvatsku i na mnoge druge mediteranske zemlje. Imaćemo treću stopu PDV-a koja će biti jedinstvena za sve usluge u ugostiteljstvu. Znači, i za smještaj, i za hranu, i za piće iznosiće 15 odsto, naveo je Spajić, ističući da će trenutna stopa PDV-a ostati na 21 odsto, odnosno da neće biti povećanja. Ljudi koje se klade ne plaćaju ništa, i to će se ispraviti”, naveo je Spajić.

“Imaćemo generisanje novih prihoda u odnosu na dobitak igara na sreću. Imali smo jednu ludu situaciju gdje su preduzetnici, poslodavci plaćali 15 odsto poreza na dobit. A ljudi koji se klade ne plaćajući ništa državi. To će se ispraviti. Nije logično, nije realno da ljudi koji privređuju u realnom sektoru plaćaju poreze na dobit, a ljudi koji se klade, ne plaćaju ništa. To će se ispraviti i ovim zakonskim rješenjima”, kazao je Spajić.

Istakao je i da će smanjenje sive ekonomije dovesti do povećanja prihoda, a najavio je i vraćanje nekadašnje SDK.

“Čuli ste i za finansijsku policiju, tzv. garda di finanse koja treba uskoro se formira. Imaćemo i CRPS koji će reformom postati stari SDK. Jugoslavija je imala jednu sjajnu instituciju koja se zvala SDK, finansijsku agenciju koja je bila za ponos i koja je iz neobjašnjivih razloga ukinuta. To, mislim da je bila jedna ogromna greška koju su prethodne vlade uradile. Mi ćemo vratiti SDK, jer mislimo da je ta jedna finansijska agencija apsolutno neophodna ovoj državi. Takođe, poreske inspekcije će proći jednu vrstu reforme i edukaciju”, kazao je premijer.