Ekonomija

Potencijalni štrajkovi ozbiljna prepreka u prvih 100 dana rada Vlade

U prvih stotinu dana rada Vlade ozbiljna prepreka su potencijalni štrajkovi i biće zanimljivo vidjeti naredne korake izvršne vlasti, saglasni su ekonomski analitičar Oleg Filipović i generalni sekretar Crnogorskog udruženja poslodavaca Raško Konjević.

Ekonomski analitičar Oleg Filipović je u emisiji „Dobro jutro Crna Goro“ komentarišući prvih 100 dana rada vlade kazao da je dobra odluka Komiteta Savjeta Evrope za sprečavanje pranja novca da Crna Gora ne bude na „sivoj listi“. kazao je da ne bi bilo dobro da smo na tom nivou.

„Sad treba, to što smo usvojili i izakonski sprovesti u dijelo, što će definitivno promijeniti ovaj određeni karakter pretežno financijskog tržišta. Drugi dio je njihova najava, odnosno najava vlade, da će u aprilu, u mjesecu, u zavisnosti od parametara, na makro nivou donijeti fiskalnu strategiju, što bi trebalo da bude neki drugi korak ka realizaciji programa Evropa sad“, kazao je Filipović.

On je kazao da je prvi korak programa Evropa sad 2 podizanje minimalne penzije.

„Prvi korak je podizanje te minimalne penzije, izjednačavanje minimalne penzije sa minimalnom platom u iznosu od 450 eura i imamo to zaduženje od 109 miliona eura, u doduše oni imaju pravo da se zaduže negdje milijardu i sto miliona eura, koliko im je omogućila Skupština, od čega je jedan dio zadužen putem emisije državnih zapisa na lokalnom tržištu na 3, 6 i 9 mjeseci i jedan dio direktnih kreditnih zaduživanja pod cijenom od 6,55“, kazao je Filipović.

Generalni sekretar Crnogorskog udruženja poslodavaca Raško Konjević da će u zavisnosti od funkcionisanja budžeta u prva tri mjeseca biti jasno da li je mmoguća realizacija datih obećanja.

„Čekamo svi prva tri mjeseca, odnosno prvi kvartal 2024. godine, da vidimo kako će budžet funkcionisati, zavisno od funkcionisanja tog budžeta, rekao bih, već negdje sredinom marta ili krajem marta će biti jasno da li od ovih dosta snažnih obećanja koji su dati, da li je njihova realizacija moguća, jer, vidite, dosta je, rekao bih, budžet optimistično planiran na prihodnoj strani, a dosta je opterećen rastom troškova, odnosno rashoda na rashodnoj strani, tako da to neće biti ni malo lako i dominantno će sve to zavisiti od ukupnih kretanja, dakle, ne samo u crnogorskoj ekonomiji, nego ona kao uvozno zavisna, u značajnoj mjeri upija, ako mogu tako da kažem, dešavanja i na evropskom ekonomskom tržištu“, kazao je Konjević.

Sledeće

Spajić: MMF potvrdio ispravnost programa Evropa sad 1

Ne propustite

Božović: Cijene stanova i ogromne kamate zahtijevaju hitno rješenje

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.