fbpx
Connect with us

Politika

Pogledajte ko je sve od funkcionera dobio stambene kredite od 2016. do 2020.

Vlada Crne Gore proslijedila je dio spiska funkcionera i državnih službenika kojima je Komisija za stambena pitanja dodijelila stambene kredite u periodu od 2016-2020

vlada cg

Vlada Crne Gore proslijedila je dio spiska funkcionera i državnih službenika kojima je Komisija za stambena pitanja dodijelila stambene kredite u periodu od 2016-2020.

Na spisku za 2016. godinu su Ivica Stanković koji je u vrijeme dobijanja kredita bio na funkciji Vrhovnog državnog tužioca i njemu je Odlukom Komisije o dodjeli sredstava od 09.03.2016. godine dodijeljeno 40.000 eura. Zatim Obrad Mišo Stanišić, tada poslanik u Skupštini, kojem je dodijeljeno 35.000 eura.

Tadašnjem direktoru Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava Safetu Kurtagiću dodijeljeno je 20.000 eura, a državnoj tužiteljki u Višem državnom tužilaštvu Vesni Jovićević 30.000 eura.

Tokom 2017, tačnije 18. januara, 40.000 eura kredita odobreno je Blažu Jovaniću tada predsjedniku Privrednog suda, zatim Gordani Reljić tadašnjoj doktorici Bolnice za plućne bolesti 20.000, koliko i Jeleni Perunović specijalisti radiologije.

Tadašnjoj šefici kabineta Vrhovnog državnog tužioca Tanji Božović Odlukom Komisije o dodjeli sredstava od 2.03.2017.godine dodijeljeno je 20.000 eura, koliko i Jovanki Krunić tada pomoćnici u Specijalnom državnom tužilaštvu.

Šefu Kabineta predsjednika Vlade Dragoljubu Bulatoviću dodijeljeno je 20.000 eura, Dragici Milić generalnoj direktorici Direktorata za kulturno-umjetničko stvaralaštvo u Ministarstvu kulture 40.000.

Nina Vujošević tada savjetnica Predsjednika Vlade dobila je 25.000 eura, Vesna Begović, sudija Vrhovnog suda 40.000, Dragica Milačić sudija Vrhovnog suda 20.000.

Simeunu Raoniću pomoćniku Generalnog sekretara Vlade odobreno je 30.000 eura, Veselinu Vučkoviću državnom tužiocu u Vrhovnom državnom tužilaštvu 20.000, a Ružici Mišković načelnici Direkcije za međunarodnu saradnju u Ministarstvu javne uprave 35.000 eura.

Tokom 2018. krediti su odobreni Aleksandru Jovićeviću tada generalnom sekretaru Skupštine Crne Gore – 40.000 eura, Ani Đurašković zaposlenoj tada u Ministarstvu finansija – 40.000 eura, Biljani Jakić tada generalnoj direktorici Direktorata za unutrašnje tržištve i konkurenciju u Ministarstvu ekonomije 20.000; Branki Dobrović tada zaposlenoj u KCCG 20.000; Danijeli Neđeljković Vukčević generalnoj direktorici Direktorata za državnu upravu u Ministarstvu javne uprave 40.000; Dejanu Gazivodi tada zaposlenom u Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine 20.000 eura; Dušku Globareviću zaposlenom u Upravi policije 29.500; Goranu Jovetiću tada državnom sekretaru u Ministarstvu javne uprave 40.000 eura.

U januaru te godine komisija je odobrila novac i Goranu Nikoliću tada generalnom direktoru Direktorata za industriju i preduzetništvo u Ministarstvu ekonomije 20.000 eura; Irmi Nišić zaposlenoj u Ministarstvu prosvjete 40.000; Ivi Vuković generalnoj direktorici Direktorata za ekonomsku politiku i razvoj u Ministarstvu finansija 40.000 eura; Ivu Đokoviću pomoćniku generalnog sekretara Vlade Crne Gore 20.000; Ivici Ivanoviću tada generalnom direktoru Direktorata za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane 40.000 eura; Jadranki Đurković pomoćnici direktora Uprave za kadrove 25.000 eura; Jeleni Đaletić državni tužilac u Višem državnom tužilaštvu 20.000 eura; Ljiljani Korać sekretarki Višeg državnog tužilaštva 40.000; Milošu Vuksanoviću zaposlenom u Generalnom sekretarijatu 20.000; Miodragu Vujoviću direktoru Agencije za zaštitu konkurencije 25.920,76 eura; Merimi Baković savjetnici predsjednika Vlade Crne Gore 40.000 eura, Mersudinu Grediću zamjeniku generalnog sekretara Skupštine Crne Gore 20.000 €; Milošu Laleviću direktoru Direktorata za sport u Ministarstvu sporta 35.000 €; Nadi Nađi Karadžić direktorici JU Škola za osnovno muzičko obrazovanje iz Herceg Novog 20.000; Nadi Ulićević sekretarki Ministarstva odbrane 20.000 €; Nikoli Damjanoviću službeniku Agencije za nacionalnu bezbijednost 30.000 €; Omeru Mehmedoviću sekretaru Ministarstva prosvjete 40.000 €; Safetu Koraću generalnom direktoru Direktorata za strateško-razvojne poslove i integrisano upravljanje granicom u Ministarstvu unutrašnjih poslova 40.000 €; Sonji Bošković državni tužilac u Vrhovnom državom tužilaštvu 30.000 €; Sonji Milašinović zaposlenoj u Kliničkom centru 20.000 €.

Među funkcionerima kojima su dodijeljeni krediti je i Sreten Radonjić tada direktor Agencije za sprječavanje korupcije 40.000 €; Svetlana Mitrović savjetnica potpresjednika Vlade za ekonomsku politiku i finansijski sistem 30.000 €; Snežana Žurić zaposlena u Upravi za imovinu 30.000 €; Tatjana Bulatović sekretarka u Ministarstvu sporta – 35.000 €; Vladimir Raičković pomoćnik direktora za IT i razmjenu podataka u Fondu za zdravstveno osiguranje 40.000 €; Žana Radulović sekretarka u Ministarstvu ekonomije 30.000 €; Željka Milošević zaposlena u Generalnom sekretarijatu Vlade 40.000 €.

Tokom marta odobreni su krediti za Jelenu Burzan tada generalnu direktoricu Direktorata za pristupanje Evropskoj uniji u Ministarstvu evropskih poslova 25.000 €; Marjani Laković Drašković generalna direktorica direktorata za organizaciju pravosuđa i krivično zakonodavstvo i nadzor Ministarstva pravde 30.000 €; Milici Škiljević generalna direktorica u Ministarstvu zdravlja 20.000 €; Milovanu Vujoviću državni sekretar u Ministarstvu zdravlja 30.000 €; Nikoli Antović sekretaru u Ministarstvu zdravlja 20.000 €; Nataši Radonjić generalnoj direktorici Direktorata za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde 30.000 €; Veljku Tomiću direktoru direktorata za srednje stručno obrazovanje u Ministarstvu prosvjete 30.000 €.

U maju 2018. na spisku su Jovanka Čizmović tada državna tužiteljka u Osnovnom državnom tužilaštvu u Kotoru 40.000 €; Mevlida Muratović sudija Ustavnog suda Crne Gore 40.000 €; Snežana Radović predsjednik Komisije za žalbe 25.000 €; Ljiljana Krivokapić direktorica JU Osnovne škole 28.000 €; Danijela Šuković načelnica Direkcije za poslove zaštite i zdravlja na radu u Ministarstvu rada i socijalnog staranja 25.000 €.

U decembru dodijeljen je kredit Aliji Košuti, direktoru uprave za inspekcijske poslove 40.000 €; Aleksandru Erakoviću ambasadoru Crne Gore u kraljevini Španiji 40.000 €; Arijani Nikolić Vučinić generalna direktorica Direktorata za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje i vaspitanje lica sa posebnim obrazovnim potrebama u Ministarstvu prosvjete 30.000 €; Bogiću Rakočeviću direktoru Nacionalne biblioteke Crne Gore 30.000 €;  Branka Lakočević tada predsjednica Upravnog suda Crne Gore 40.000 €; Ervinu Ibrahimoviću poslaniku u Skupštini Crne Gore 40.000 €; Halilu Dukoviću poslaniku u Skupštini Crne Gore 40.000 €; Ibrahimu Smailović generalnom direktoru Direktorata za građansko zakonodavstvo i nadzor u Ministarstvu pravde 40.000 €; Miljanu Peroviću načelniku odjeljenja za vojnoobavještajne poslove u Ministarstvu odbrane 40.000 €.

Među državnim službenicima je i Miomir M. Mugoša direktor Poreske uprave sa odobrenih 40.000 €; Milivoje Rašović predsjednik Višeg suda za prekršaje u Podgorici 20.000 €; Miodrag Kankaraš savjetnik potpredsjednika vlade za ekonomsku politiku i finansijski sistem 40.000 €; Marina Miranović načelnica Direkcije za građansko zakonodavstvo u Ministarstvu pravde 30.000 €; Nataša Pešić, generalni sekretar Vlade Crne Gore 30.000 €; Nikola Dedeić zamjenik generalnog sekretara Vlade Crne Gore 20.000 €; Ifeta Čikić tržišna inspektorka u Upravi za
inspekcijske poslove 30.000 €; Snežana Vukčević sudija Upravnog suda 20.000 €; Senka Danilović sudija Višeg suda u Podgorici 40.000 €.

Odluka Komisije o dodjeli sredstava od 19.12. 2018. godine dodijelila je 40.000 eura Vesni Medenici tada predsjednici Vrhovnog suda. Zorka Kordić tada pomoćnica Generalnog sekretara Vlade Crne Gore dobila je 20.000 €; Žana Filipović generalna direktorica Direktorata za odnose sa vjerskim zajednica u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava 40.000 eura.

U 2019. godini komisija je odobrila Almi Ljuljanaj Jovićević tada generalnoj direktorici Direktorata za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane 40.000 €; Bojani Martinović šefici Kabineta u Ministarstvu odbrane 40.000 €; Daliboru Miloševiću generalnom direktoru Direktorata za drumski saobraćaj u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva 20.000 €; Draganu Radonjiću rukovodiocu Specijalnog policijskog odjeljenja 40.000 €; Draženu Buriću državnom tužiocu u Vrhovnom državnom tužilaštvu 20.000 €; Edini Dešić generalnoj direktorici Direktorata za tržište rada i zapošljavanje u Ministarstvu rada i socijalnog staranja 40.000 €; Elviru Klici direktoru Nacionalnih parkova CG 40.000 €; Filipu Grujiću zaposlenom u Ministarstvu prosvjete 40.000 €.

Ismet Skenderović tada pomoćnik direktora Uprave za nekretnine dobio je 20.000 €; Jovo Pajović generalni direktor Direktorata za penzijsko i invalidsko osiguranje i boračku i invalidsku zaštitu u Ministarstvu rada i socijalnog staranja 40.000 €; Kemal Đečević direktor Fonda rada 40.000 €; Ljijana Lakić državna tužiteljka u Višem državnom tužilaštvu 30.000 €; Ljiljana Simović generalna direktorica Direktorata za evropske integracije, programiranje i implementaciju EU fondova u Ministarstvu rada i socijalnog staranja 40.000 €; Milena Mijajlović šef kabineta u Ministarstvu održivog razvoja i turizma 17.500 €; Milica Lekić zaposlena u Ministarstvu prosvjete 25.000 €; Nikola Medenica direktor Agencije za zaštitu prirode i životne sredine 40.000 €; Radmila Lainović zaposlena u Ministarstvu održivog razvoja i turzima 17.500 €; Željko Stamatović generalni konzul u Generalnom konzulatu Crne Gore u Njujorku – SAD 40.000 €.

Tokom aprila 2019. odobreno je Herminu Šabotiću tada zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova 20.000 €; Igoru Zečeviću zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova 25.000 €; Nadi Drobnjak poslanici u Skupštini 40.000 €; Nevenki Banović zaposlena u Osnovnom sudu 20.000 € i Rajki Žižić zaposlena u Upravi za imovinu 20.000 €.

Tokom 2020. godine Odlukom Komisije novac je dodijeljen Bojanu Šarkiću tada šefu Stalne misije CG pri EU 30.000 €; Mariji Bakrač poslanici u Skupštini 40.000 €; Nadi Pejović savjetnici Glavnog pregovarača za pregovore o pristupanju Crne Gore EU 30.000 €.

Na spisku je i Ramiz Bašić tada ambasador CG u Rusiji kojem je dodijeljeno 30.000 € i Saša Radović specijalista dječije hirurgije u Kliničkom centru 40.000 €;

 

Izvor: RTCG

Reklama
Klikni da ostaviš komentar

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Politika

Joković: Akcize na vino su siguran put ka uništenju vinskog sektora

vladimir joković

Ministar poljoprivrede Vladimir Joković smatra da će akcize na mirna vina imati izrazito negativne implikacije na crnogorski vinski sektor. Skupština je, na predlog Vlade, nedavno usvojila Zakon o akcizama, kojima su uvedene akcize na mirna vina od 25 eura na 100 litara vina.

“Ministarstvo poljoprivrede je za vrijeme trajanja javne rasprave o predlogu Fiskalne strategije uputilo mišljenje predsjedniku Vlade i Ministarstvu finansija, u kojem je eksplicitno iznesen argumentovan i nedvosmislen stav da bi uvođenje akciza na mirna vina imalo izrazito negativne implikacije na crnogorski vinski sektor. Osim “Plantaža”, koje su u novijoj istoriji, uz periode uspona i padova, izgradile imidž Crne Gore kao vinske destinacije, nije zanemarljiv ni broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava čija je osnovna djelatnost proizvodnja grožđa i čija egzistencija zavisi od nje. Njih zasad ima 550 upisanih u elektronsku evidencionu bazu i još 118 registrovanih vinarija, koje na raznim međunarodnim takmičenjima ostvaruju značajne rezultate osvajanjem prestižnih nagrada za kvalitet vina”, naveo je Joković u odgovoru na poslaničko pitanje Aleksandre Despotović (DPS).

Ona je pitala da li je Ministarstvo poljoprivrede preduzelo mjere i aktivnosti kako bi se zaštitio vinarski sektor, tačnije da li su inicirali ukidanje akciza na mirna vina.

Uz navedeni odgovor, Joković je dostavio i mišljenje na nacrt Fiskalne strategije koje je 29. jula dostavio premijeru Milojku Spajiću i ministru finansija Novici Vukoviću, a koje se tiče tada predložene, a sada uvedene akcize na mirna vina.

“Otežan plasman vina i na domaćem tržištu siguran je put za uništenje vinskog sektora, a jedan od modela za to je i uvođenje akciza. Vinski sektor se još uvijek oporavlja od posljedica prouzrokovanih pandemijom, a poznato je da su traume u ovom proizvodnom sektoru bile najočiglednije, jer se vino konzumira u HoReKa lancu i tokom raznih manifestacija, što je u tom periodu bilo onemogućeno, tako da su naše vinarije bile zagušene zalihama proizvedenog vina. Takođe, zbog globalnih klimatskih promjena, sve češće se ponavljaju godine u kojima su ektremno loši uslovi za postizanje visokog kvaliteta grožđa, čime se drastično umanjuje obim proizvodnje”, ukazao je Joković.

Međutim, Ministarstvo finansija i Vlada nisu uvažili mišljenje ministra poljoprivrede. Slično mišljenje iznijeli su i predstavnici “Plantaža”, kao i drugi vlasnici vinarija. Vlada, međutim, mora da nadoknadi manjak od 400 miliona eura od doprinosa na PIO, kojih se odrekla setom ekonomskih zakona, u javnosti poznatijih kao program “Evropa sad 2”, tako da su gotovo sve primjedbe tokom javne rasprave odbijene.

Continue Reading

Politika

Spajić: Dobre vijesti čekaju građane, Evropa sad 2 je tek početak

spajić evropa sad 2

Povećanje kroz Evropu sad 2 je samo početak, počinje domino efekat dobrih povećanja, kazao je premijer na konferenciji za novinare.

Spajić je na početku izlaganja kazao da su neki sektori već danas primili uvećanu mjesečnu zaradu.

On je istakao da su minimalne zarade prije 2016. iznosile oko ispod 200 eura, kada je prosječna zarada bila ispod 500 eura, i takve zarade su bile sve do 2016. godine.

Do decembra 2020. bila su blaga povećanja.

“Za manje od 4 godine došli smo u situaciju da su minimalne zarade veće tri, odnosno četiri puta, a da prosječna zarada iznosi 1.000 eura. To je dostignuće koje je nesporno. Brojke su neumoljive”,  kazao je on.

On je kazao da očekuje povećanja zarada, i više mjera kojeće sprovesti početkom naredne godine.

“Dobre vijesti čekaju naše građane. Evropa sad 2 je tek početak i zamajac našoj ekonomiji i standardu građana, i ovdje se ne zaustavljamo “, rekao je on.

On je kazao da će, bez obzira na Evropu sad dva, obračun biti kao i do sada.

” Znači, nećemo mijenjati obračun radi Evrope sa dva. Mene na ulicama građani pitaju kako će se obraninavati zarade. Znači, obračun se ne mijenja. Jedino što se mijenja je minimalna zarada, tako da, naravno, ne ulazi minuli rad, prekovremeni rad… taj dio o kome ste spomenuli”, kazao je premijer.

Spajić je kazao da ES2 ne može ugroziti javne finasije i da građani nemaju razloga za strah. On je kazao da se pridržavaju svih standarda, što je prepoznala i Evropska komisija.

“Mislim da je to standardni rječnik međunarodnih organizacija posle bilo kakve je jake reforme.  To se desilo i MMF je, recimo, imao, i Evropska komisija, i MMF, i Svjetska banka su u 2021. potpuno isti rječnik oko Evrope sad jedan. Poslije smo imali samo pohvale na račun programa”, istakao je Spajić.

Continue Reading

Politika

Pejović: 112,6 miliona eura za modernizaciju pruge Bar–Golubovci

boris pejović

Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji će dodatno doprinijeti unaprjeđenju životnog standarda, što i jeste cilj aktuelne izvršene i zakonodavne vlasti. To je poručio potpredsjedni Skupštine Crne Gore Borisa Pejovića.

“U okviru Zapadnobalkanskog investicionog okvira odobreno je više vrijednih infrastrukturnih projekata, a koji obuhvataju rekonstrukciju željezničke dionice Bar-Golubovci za koju je izdvojeno 112.6 miliona eura, kao i šest grantova u ukupnom iznosu od 75 miliona eura za projekte zaštite životne sredine i energetike”,  navodi Pejović u saopštenju.

Dodaje da usvajanjem i realizacijom Reformske agende, kroz Plan rasta za Zapadni Balkan naša zemlja može računati na 383.5 miliona eura, od čega 110 miliona bespovratnih sredstava, dok će 273.5 miliona biti dostupno kroz povoljne kredite.

“Unaprjeđenje životnog standarda, infrastrukturni razvoj i jačanje vladavine prava neraskidivo su povezani sa našim uspješnim integaracionim putem u Evropsku uniju. Nakon zatvorena tri poglavlja od 33 za 12 godina integracija, aktuelna Vlada ima jako ambiciozan cilj da u naredne dvije godine zatvori preostalih 30, a već do kraja godine je izvjesno zatvaranje četiri pregovaračka poglavlja”,  ističe on.

Navodi da ocjene predsjednice Evropske komisije, Ursule Fon der Lajen, da je impresionirana kvalitetom i dinamikom napretka, te Izvještaj Evropske komisije koji je do sada najbolji za Crnu Goru, podsticaji su da nastavimo dalje još odlučnije i konkretnije ka punopravnom članstvu u EU.

Continue Reading

Facebook

Istaknuto

Najnovije

Istaknuto