Zanimljivosti

Počinje testiranje moždanih čipova na ljudima

Kompanija „Neuralink“ kreira moždane čipove koji su zamišljeni tako da omoguće ljudima sa invaliditetima da povrate motorne funkcije i omoguće komunikaciju.

Ilon Mask najavio je da očekuje da će klinička ispitivanja bežičnog moždanog čipa, koji je razvila njegova kompanija “Neuralink”, početi na ljudima za pola godine, nakon što su ranije postavljeni rokovi više puta pomerani.

Kompanija „Neuralink“ kreira moždane čipove koji su zamišljeni tako da omoguće ljudima sa invaliditetima da povrate motorne funkcije i omoguće komunikaciju, a čipovi će ciljati i vraćanje vida kod onih koji su ga izgubili. Takođe, predviđeno je i da leče bolesti mozga poput Parkinskonove, Alchajmerove bolesti i demencije.

Inače, neurotehnološka kompanija u januaru je raspisala je konkurs za osoblje koje će sprovoditi klinička ispitivanja moždanog čipa na ljudima, još tada verujući da će dobiti odobrenje regulatorne agencije. Dok je čekala dozvole za testove na ljudima, kompanija je poslednjih godina sprovela niz eksperimenata na životinjama.

„Zeleno svetlo“ za humano testiranje izdaje Uprava za hranu i lekove (FDA) SAD.

Tokom obraćanja u sedištu „Neuralinka“, na tročasovnoj prezentaciji, Mask je izjavio da je namera „da budu izuzetno pažljivi i sigurni da će sve dobro funkcionisati pre nego što se uređaj ubaci u telo čoveka“.

„Smatram da smo većinu naše dokumentacije predali Upravi za hranu i lekove, i verovatno bi za oko šest meseci trebalo da dobijemo dozvolu kako bismo testirali čip na ljudima“, rekao je Mask.

Govoreći pred mnoštvom odabranih zvanica na prezentaciji u sedištu Neuralinka koja je trajala skoro tri sata, Mask je naglasio brzinu kojom kompanija razvija svoj uređaj.

„Napredak će se prvo, posebno kada se tiče ljudi, možda činiti strašno sporim, ali radimo sve kako bismo ga paralelno potpuno razvili“, dodao je. „Dakle, u teoriji bi napredak trebalo da bude eksponencijalan.“

Prve dve ljudske primene na koje cilja uređaj Neuralinka biće vraćanje vida i omogućavanje pokreta mišića kod ljudi koji to ne mogu da urade, rekao je Mask.

„Čak i ako neko nikada nije imao vid, nikada, kao da je rođen slep, verujemo da još možemo vratiti vid“, rekao je.

Poslednje javno predstavljanje Neuralinka, pre više od godinu dana, uključivalo je majmuna s moždanim čipom koji je igrao računarsku igricu razmišljajući sam.

Sledeće

Kuća na rasklapanje za 10 minuta (VIDEO)

Ne propustite

Šljivovica na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasljeđa

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Zanimljivosti

U britanskom zoološkom vrtu rođen narandžasti majmun

Fransin langur je ugrožena vrsta i smatra se da ih u divljini ima oko dvije hiljade jedinki. Prirodno stanište su im Kina i Vijetnam, ali ih ljudi ilegalno love zbog mesa.

Rođenje mladunčeta veoma ugrožene vrste majmuna smatra se tračkom nade da languri opstanu, pa makar i u zoološkom vrtu. Posljednja beba koja je došla na svijet rođena je 1. februara u zoološkom vrtu Vipsnejd i veoma je posebna zbog svoje boje krzna.

Mladunče je rodila desetogodišnja mama Ngujen koja je u vezi sa devetogodišnjim tata Vangom. Iako je beba privukla dosta pažnje, samo još malo će izgledati kao na početku svog života jer će rijetko krzno boje mandarine da mu potamni.

Kako piše Sun, bebe se rađaju sa ovom bojom da bi roditelji lako mogli da uoče svoje mladunce kada se o njima brinu drugi članovi grupe. Tim u zoološkom vrtu Vipsnejd je obaviješten o rođenju od strane uzbuđenog posjetioca, koji je primijetio majku Ngujen kako nosi novorođenče u naručju.

„Oduševljeni smo što imamo bebu fransin langura u našem vrtu”, rekla je Amanda Robinson, rukovodilac odjeljenja za primate u zoološkom vrtu Vipsnejd.

Zanimljivosti

Nestašica kondoma na ZOI, prevencija na prvom mjestu

Olimpijsko selo u Milanu, gde se trenutno održavaju Zimske olimpijske igre, ostalo je bez kondoma samo pet dana nakon početka takmičenja, a poblem je nastao jer su zalihe smanjene sa uobičajenih 300.000 na samo 10.000.

Prema pisanju italijanskih medija, 10.000 kondoma sa logoom Zimskih olimpijskih igara bilo je besplatno podeljeno sportistima u olimpijskom selu u Kortini, ali je nestašica zavladala samo pet dana nakon početka takmičenja.

Kondomi se tradicionalno obezbeđuju sportistima koji borave u olimpijskim selima, i to je praksa koja je prisutna i tokom letnjih i tokom zimskih igrara.

To je prvi put učinjeno 1988. godine na Letnjim igrama u Seulu. Italijanski mediji navode da je na Igrama u Parizu 2024. godine obezbeđeno oko 300.000 kondoma, i da jedan anonimni sportista koji je u to vreme boravio u olimpijskom selu tvrdi da su potrošeni za samo tri dana.

Organizatori Zimskih olimpijskih igara (ZOI) u Milanu i Kortini obećali su će dopuniti zalihe besplatnih kondoma za sportiste nakon što su prve količine u olimpijskim selima neočekivano nestale zbog povećeg interesovanja, saopšteno je iz organizacionog komiteta.

Zanimljivosti

Orao njivu i pronašao zakopanu veliku svotu novca

Kolumbijski farmer iz regiona Antiokija pronašao je 600 miliona dolara u gotovini zakopanih na svojoj farmi dok je obavljao poljoprivredne radove.

Kako prenose kolumbijski mediji, novac bi mogao da bude povezan sa pokojnim narko-bosom Pablom Eskobarom.

Farmer, koji je želeo da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga, otkrio je dok je obrađivao imanje, nekoliko zarđalih metalnih buradi zakopanih više od metra pod zemljom u kojima su bile stotine svežnjeva novčanica, uglavnom američkih dolara, koji su bili savršeno očuvani, prenosi španska “Marka”.

Kolumbijske vlasti su, nakon što su dobile obaveštenje o otkriću, pokrenule istragu kako bi utvrdile tačno poreklo novca.

Prema prvim pretpostavkama, novac bi mogao da bude deo skrivenih skladišta koja je kartel Medeljin koristio 1980-ih i 1990-ih za skladištenje velikih količina gotovine koje nije bilo moguće lako legalizovati ili premestiti.

Ovo nije bio prvi put da je pronađen novac Pabla Eskobara.

Na vrhuncu slave, sam narko-bos je imao velike sume novca skrivene na farmama i u džungli. Mnoge od tih zaliha su zaboravljene nakon njegove smrti 1993. godine.

Otkriće je ponovo pobudilo interesovanje za legendarno “blago Pabla Eskobara”, ali je takođe izazvalo zabrinutost za bezbednost farmera i njegove porodice.

Vlada Kolumbije razmatra da li da zapleni 600 miliona dolara ili da dodeli nagradu farmeru.