Vratila se Španija na evropski tron posle 12 godina… Apsolutno zasluženo. Ako biste pitali prosečnog fudbalskog laika, iz prve bi vam odgovorio da je bolja reprezentacija pobedila, a možemo da se usudimo i da kažemo da je veći deo publike i te kako bio za trijumf Crvene furije.

Ipak, kao što dobro znamo, sam uspeh nikada ne dolazi preko noći. A čekala ga je Španija od odlaska Visentea del Boskea sa kormila reprezentacije. Probali su Đulen Lopetegi, Fernando Jero, Luis Enrike, u dva navrata, uostalom, njega je i nasledio De la Fuente, a između njegova dva mandata se umešao Roberto Moreno.

I ispostavilo se da je recept za podvig čovek koji je u sistemu Saveza bio od 2013. godine i išao je korak po korak. I dve godine kasnije se popeo na tron sa selekcijom do 19 godina. Interesantno, deo nje su bili i sadašnji prvaci – Unai Simon, Rodri i Mikel Merino.

Usledilo je unapređenje 2018. godine i De la Fuente je preuzeo mladu reprezentaciju, a 12 meseci kasnije je osvojio Evropsko prvenstvo. U timu, naravno, bilo je aktuelnih prvaka – Unai Simon, Mikel Merino, Fabijan Ruiz, Dani Olmo i Mikel Ojarzabal.

Ukoliko nemaš meridianbet.me nalog, registruj se i to uz najveći bonus dobrodošlice – 100€ BEZ IKAKVIH USLOVA!

Strpljivo je čekao svoju šansu i konačno dobio šansu početkom prošle godine da preuzme A selekciju. I, odmah je video koliko ga čeka težak posao. Jer, u samom startu se “zahvalio” legendi Serhiju Ramosu i na neki način mu završio karijeru, što iskusni defanzivac nije lako podneo.

“Verujem da je ova putanja zaslužila da se završi ličnom odlukom ili zato što moj učinak nije bio na potrebnom nivou za našu reprezentacije. Ali ne zbog godina ili drugih razloga koje sam, a da ih nisam čuo, osetio. Zato što biti mlad ili manje mlad nije vrlina ili mana, to je samo privremena karakteristika koja nije nužno vezana za učinak ili sposobnost. Sa divljenjem i zavišću gledam na Modrića, Mesija, Pepea”, napisao je tada Ramos, podsećajući na to da su pomenuta trojica i dalje bitni članovi svojih selekcija, iako su, poput njega, u poznim igračkim godinama.

Na to, nadovezao se i poraz od Škotske u kvalifikacijama, te je tamošna javnost automatski krenula da preispituje da li je novi selektor podoban za tu funkciju. Ipak, uspeo je da ih smiri osvajanjem Lige nacija, ali tu nije bio kraj. U narednom periodu, iako je imao odlične rezultate, nadovezao se skandal tadašnjeg predsednika Saveza, Luisa Rubijalesa, koji je poljubio reprezentativku Španije bez njene dozvole, pa je potom bio umešan i u korupciju, a upravo ga je on doveo na mesto šefa stručnog štaba A tima.

Uz to, desila se i povreda teška Gavija u poslednjem kolu kvalifikacija protiv Gruzije, meč nije imao rezultatski značaj, pa su njegovi neistomišljenici i to iskoristili da mu prebace, a na sve to je i Brahim Dijaz odlučio da ubuduće nastupa za Maroko, što je naišlo na osudu u španskoj javnosti i sva odgovornost je pala na De la Fuentea.

Stoički je izdržao sve udarce, uspeo je da napravi dobitan tim za Evropsko prvenstva, a i da promoviše igrače poput Jamala i Vilijamsa, stubove reprezentacije u godinama za nama, i kao šlag na tortu stigao je trofej Evropskog prvenstva i samim tim je zapušio usta svim kritičarima.

“Nije važno da li su mi neki verovali ili nisu. Bilo je važno jedino to što sam osećao da mi igrači veruju. Veruju mi već godinu i po dana. Svaki korak u stranu bio je rast. Ono što me zaokupilo je to što su mi istinski verovali, bez ikakve sumnje u moje odluke. Sve je to sada sreća i ponos. Niko nam ništa nije dao. Stvari koje toliko koštaju dobijaju još veću vrednost. Svakoj osobi koja radi i daje sve od sebe, uvek sam govorio da će je život nagraditi kad-tad. Ako daš sve što imaš, znaj da će ti život ti vratiti nešto dobro. A fudbal je drugi deo života” rekao je posle finala De La Fuente.

I Španija je svima pokazala da se sve može kada ima sistema. De la Fuente je imao sasvim dovoljno vremena da se iskali za najveću pozornicu i zablista na njoj kada je došlo vreme. Nekada ne treba preplaćivati selektore da bi dobio rezultat. Primera radi, 62-godišnji stručnjak je radio sve ovo vreme za 600.000 evra godišnje. Mnogo manje od većine kolega koji su se ranije oprostili od turnira u Nemačkoj.

Došlo je sve na naplatu, Savez mu je već ponudio novi ugovor, prema kom će zarađivati po godini 1.800.000 evra i početi pripremu za naredni cilj – Mundijal 2026. godine! Pod uslovom da ga prihvati…

Izvor: meridiansport.rs