Ekonomija

Đukanović: Predlog budžeta je neodrživ i populistički

On je dodao i da se plaši da Predlog zakona o budžetu za narednu godinu počiva na nerealnoj pretpostavci pozicije naše države u inostranstvu.

Izvor: internet

Predloženi budžet za narednu godinu je potrošački, planiran na nerealnim pretpostavkama i neodrživ usljed visokih deficita koji su planirani, ocijenio je predsjednik Crne Gore, Milo Đukanović i dodao da se na taj način nastavlja praksa političkog populizma.

„Budžet je mnogo više potrošački nego razvojni i u značajnoj mjeri nastavlja praksu političkog populizma ustanovljenu usvajanjem budžeta za ovu godinu. To je jako opasna praksa koja ugrožava stabilnost javnih finansija i ekonomsku održivost. Zato i nalaže hitnu promjenu u politici izvršne vlasti – uspostavljanje odgovorne vlade koja će obaviti posao konsolidacije javnih finansija i realizacije strukturnih reformi, da bi se u ovoj zemlji mogla normalizovati ekonomska aktivnost, a samim tim i politički život“, rekao je Đukanović u intervjuu agenciji Mina-business.

On je dodao da je budžet planiran u visini od 2,85 milijardi eura , što je oko 165 miliona više u odnosu na tekuću godinu i što samo po sebi zabrinjava, imajući u vidu visinu i strukturu budžetske potrošnje u ovoj godini. On je podsjetio i da je kapitalni budžet planiran na 202 miliona eura , što je otprilike oko sedam odsto.

„Ako je struktura budžeta takva da je 93 odsto potrošnja, a sedam odsto investicije, onda je jasno to nije razvojni, nego potrošački budzet. To je sasvim jasno“, poručio je Đukanović.

On je rekao da ukoliko se zaista želi realizacija reformi, posebno dubokih kakve su sada potrebne Crnoj Gori, onda je neophodno imati izrazitu političku stabilnost, koje nema.

On je dodao i da se plaši da Predlog zakona o budžetu za narednu godinu počiva na nerealnoj pretpostavci pozicije naše države u inostranstvu.

„Realnije je očekivati da EU zauzme potpunu distancu u odnosu na Vladu, nego da joj pruži podršku i otvori mogućnost zaduživanja kod evropskih banaka“, kazao je Đukanović.

On je upozorio da je vrijednost crnogorskih obveznica žestoko pala na evropskom tržištu, da takođe ne postoji nepregledna mogućnost zaduživanja kod domaćih banaka, kao i da se Vlada u posljednjem kvartalu ove godine, u nemogućnosti zaduživanja na stranom finansijskom tržištu, na domaćem zadužila 55 miliona. A plan Vlade je da u narednom trogodišnjem periodu (2023. – 2025.) uzme novih 2,7 milijardi eura kredita.

„Jasno je da nije realna pretpostavka da ćemo imati niti duboke reforme, niti intenzivan priliv investicija“, rekao je Đukanović.

Budžet neodržaviv zbog deficita

On smatra da je budžet neodrživ i zbog visokih deficita koji su njime planirani.

„Deficit za narednu godinu se planira na nivou od 366 miliona, odnosno otprilike šest odsto i na tom nivou se projektuje i za 2024. i za 2025. Dakle, daleko iznad onoga što su pravila koja važe u eura ozoni. Još opasnije je da ćemo, poslije dugo vremena, imati deficit budžeta tekuće potrošnje. Na taj način direktno kršimo Zakon o budžetu i o fiskalnoj odgovornosti i narušavamo zlatno fiskalno pravilo, a to je da se tekuća potrošnja mora finansirati iz izvornih prihoda“, saopštio je Đukanović.

On je naveo da je kapitalnu potrošnju, odnosno investicije moguće do određenog nivoa finansirati iz kredita, uz pretpostavku da će taj novostvoreni proizvod, bilo da je to auto-put, kabl ili skijalište, u sljedećim godinama generisati nove prihode i da će se iz tih prihoda servisirati krediti koji su uzeti za realizaciju tih investicija.

„Mi budžetom i srednjoročnim okvirom planiramo ne samo za narednu, nego i za 2024. i 2025. otprilike po 150 miliona deficita tekuće potrošnje. To znači da ćemo plate, penzije i socijalna davanja finansirati iz kredita, te nema nikakvog osnova da vjerujemo da ćemo iz takve potrošnje stvoriti novi i veći društveni proizvod koji će nam obezbijediti da kasnije uberemo dodatne javne prihode i otplatimo kredite“, rekao je Đukanović.

On je poručio da se na taj način samo stvara iluzija da je moguće živjeti nezavisno od rezultata rada i povećavati lična primanja, odnosno zarade, nezavisno od rasta produktivnosti rada.

Đukanović smatra da je Crna Gora u ozbiljnom problemu sa održivošću budžeta i kada je u pitanju odnos tekuće i kapitalne potrošnje.

„Kapitalni budžet je planiran na nivou od 202 miliona eura , što je 20 odsto niže u odnosu na ovu godinu kada je bio 240 miliona i značajno niže u odnosu na neke prethodne godine kada je dolazio i do 280 miliona. Plašim se da u kapitalnom budžetu nije planirano ništa što bi moglo podstaći obnovu investicionog ciklusa, generisati povoljniju dinamiku ekonomskog života i obezbijediti otvaranje novih radnih mjesta“, rekao je Đukanović.

Sledeće

Penzionerima koji imaju 100 i više godina poklon po 250 eura

Ne propustite

Kamate u oktobru više 0,08%

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Bulatović: Besplatan prevoz na teritoriji opštine Zeta

Od početka juna cijena autobuske karte na relaciji Podgorica–Zeta skuplja je 30 centi. Dok su putnici nezadovoljni, predstavnici prevoznika kažu da su na povećanje cijene bili prinuđeni zbog uvećanih troškova, pogotovo tokom ljeta.

Na relaciji Podgorica–Zeta, od 1. juna, važi novi cjenovnik, kaže direktor firme koja vrši prevoz Janko Bulatović. Dodaje da su, uprkos nezadovoljstvu putnika, cijene morali povećati.

“Ona je osamostaljenjem Zete od Podgorice jedinstvena. Bila je 1 euro i 50 centi, sada je 1 euro i 80 centi“, naveo je Bulatović.

Bulatović kaže da je do korekcije cijena došlo zbog većih troškova, koji su posebno izraženi tokom ljeta.

“Obaveze i nameti su povećani i ovo je minimum neki koji smo mogli da povećamo da bi inače opstali, pogotovo tokom ljeta kada su troškovi malo veći, a prihod manji“, kazao je Bulatović.

Za razliku od putovanja iz Podgorice, lokalni prevoz unutar opštine Zeta je besplatan.

“Na teritoriji opštine Zete je besplatan prevoz, subvenciju daje opština Zeta u visini 8.250 eura što pokriva troškove mog preduzeća da izađe u susret. Malo smo mi tu popustili, malo je opština Zeta pojačala tu subvenciju i to sada funkcioniše“, istakao je Bulatović.

A kada je riječ o putnicima iz Podgorice, iz Opštine Zeta poručuju da je riječ o međugradskom prevozu za koji nijesu nadležni.

Izvor: gradski.me

Ekonomija

Radovi na obnovi pruge Golubovci – Bar ni na vidiku

Uprkos ranijim najavama Željezničke infrastrukture (ŽICG) da će rekonstrukcija pruge Golubovci – Bar otpočeti tokom 2025. godine radovi u ovoj godini ipak neće početi jer ključni preduslovi nijesu ispunjeni – potpisivanje finansijskog sporazuma sa finansijerima projekta Evropskom investicionom bankom (EIB) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), glavni projekat nije završen za koji je potrebna revizija, niti je raspisan tender za izvođača radova.

Kako navode iz ŽICG, očekuje se da će glavni projekat biti završen do kraja ove godine, dok bi tender za izvođača mogao biti raspisan krajem ove ili početkom naredne godine.

To znači da je početak konkretnih građevinskih radova pomjeren najranije za prvu polovinu 2026. godine, i to samo pod uslovom da se svi administrativni i tehnički koraci uspješno realizuju u međuvremenu. Imajući u vidu da je procijenjeno trajanje radova tri godine, rekonstrukcija ove željezničke dionice mogla bi potrajati najmanje do 2029. godine.

Crnoj Gori će za taj posao biti dostupno oko 224 miliona, od čega polovinu čine donacije Evropske komisije (EK), a ostatak krediti kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj

Ovaj projekat je dio proširenja koridora glavne trans-evropske mreže između susjednih zemalja, kako bi se Luka Bar bolje povezala sa tim koridorima i Srbijom, jer pruga trenutno ne zadovoljava uslove kao što su instalacije, brzina od 100 kilometara na čas i prijem teretnih vozova dužih od 750 metara.

Rekonstrukcija će obuhvatiti blizu 40 kilometara otvorene pruge od Bara do Golubovaca, 17 kilometara staničnog kolosijeka, kao i šest kilometara ranžirnih kolosijeka. Projektom je predviđena i rekonstrukcija gornjeg stroja pruge, zamjena signalno-sigurnosnih uređaja, elektrovučnih postrojenja, elemenata kontaktne mreže, a planirana je i sanacija tunela “Sozina” i klizišta Ratac.

“S obzirom na to da je za realizaciju projekta u planiranoj dinamici neophodno potpisivanje finansijskog sporazuma između države Crne Gore, EIB-a i EBRD-a, zatim definisanje konačnog obima radova od strane nadležnih institucija, kao i dobijanje pozitivnog izvještaja o reviziji glavnog projekta, u ovom trenutku nije moguće precizno odrediti vremenski okvir početka radova. Na osnovu informacija dobijenih od projektanta, očekuje se da će glavni projekat biti završen do kraja tekuće godine, dok se raspisivanje tendera za izbor izvođača radova predviđa za kraj ove ili početak naredne godine. Ako tenderski postupak rezultira izborom izvođača i zaključenjem ugovora, radovi bi trebalo da otpočnu u prvoj polovini 2026. godine”, rekli su u ŽICG-u.

Iz ove državne firme su pojasnili da se naredni koraci odnose na nastavak izrade glavnog projekta shodno instrukcijama datim u Elaboratu o procjeni uticaja na životnu sredinu, definisanje obima radova i finalno usaglašavanje tehničkih rješenja sa revidentom i relevantnim institucijama (Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Uprava za saobraćaj).

“Paralelno sa navedenim aktivnostima konsultant će raditi na pripremi tenderske dokumentacije. Kako bi se nastavilo s planiranom dinamikom realizacije projekta, neophodno je potpisivanje finansijskog sporazuma između Crne Gore, EIB-a i EBRD-a. Nakon što projektna rješenja predviđena glavnim projektom budu konačno usvojena i pozitivno ocijenjena od strane revidenta, u saradnji sa EIB-om i EBRD-om, a nakon potpisivanja Ugovora o kreditnom aranžmanu između EIB-a, EBRD-a i države Crne Gore, usaglasiće se procedura za raspisivanje tendera, kojom će biti definisan broj planiranih tenderskih postupaka. Po ispunjenu svih preduslova, planirano je da ŽICG sprovede kompletan tenderski postupak – shodno procedurama o nabavkama definisanim od strane EIB-a i EBRD-a”, kazali su iz ŽICG.

Ranije Ministarstvo kapitalnih investicija je u septembru 2023. zatražilo od EK bespovratnih 112,6 miliona eura za rekonstrukciju ovog dijela pruge. Kako su tada kazali, taj zahtjev predstavlja nastavak aktivnosti za podsticanje koridorskog razvoja od Bara preko granice sa Srbijom, do Beograda i dalje mreže trans-evopskih koridora, kako bi se Crna Gora djelimično repozicionirala na saobraćajnom tržištu i postala atraktivnija za ove tokove.

Ova dionica željezničke pruge puštena je u rad krajem novembra 1959. godine i koristi se za putnički i teretni saobraćaj. Po tadašnjem projektu, maksimalna projektovana brzina bila 100 kilometara na čas, ali se zbog trenutnog stanja pruge ta brzina ne može postići pa je najveća trenutno od 70 do 80 kilometara na čas.

Rekonstrukcija će trajati tri godine

Iz ŽICGsu kazali da se očekuje da će radovi biti finansirani kroz kreditna sredstava EIB-a, EBRD-a kao i grant iz WBIF-a, pri čemu bi 50 odsto vrijednosti radova bilo pokriveno grantom, a preostalih 50 odsto iz kreditnih sredstava.

“Procijenjena vrijednost radova na rekonstrukciji predmetne dionice iznosi oko 200 miliona eura, a očekuje se da će izvođenje radova trajati tri godine. Metodologija izvođenja radova, plan upravljanja saobraćajem, eventualne obustave saobraćaja i organizacija prevoza putnika tokom izvođenja radova biće poznati nakon usvajanja konačnog obima radova u okviru glavnog projekta i tenderske dokumentacije. Javnost će o svemu navedenom biti pravovremeno informisana”, naveli su iz ŽICG.

Izvor: Vijesti

Ekonomija

Srbija zainteresovana za koncesiju aerodroma u Zeti

Prvi potpredsjednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori – u Zeti i u Tivtu.

Povodom najavljene koncesije aerodroma u Crnoj Gori, za šta je proces već nekoliko godina u toku, Mali je naveo da je sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nekoliko puta jasno iskazao ovu nameru aktuelnim čelnicima u Crnoj Gori, ali da nisu osjetili raspoloženje da budu uključeni u ovaj proces.

Tom prilikom smo istakli da smo spremni da uložimo i duplo više od onoga što je predviđeno u sadašnjem predlogu koncesionog ugovora, rekao je Mali i dodao da je ubijeđen da bi Srbija mogla da doprinese daljem ubrzanom razvoju crnogorskih aerodroma.

Prema njegovim riječima, Srbija danas ima veliko iskustvo jer je pomoću koncesionara, uspjela da podigne značaj, ugled, profesionalnost, obim prihvata i uopšte kvalitet rada aerodroma „Nikola Tesla“. To je aerodrom koji može da prihvati do 15 miliona putnika godišnje, što je cilj koji ćemo dostići do kraja koncesionog perioda, naglasio je Mali i dodao da je takva modernizacija potrebna i aerodromima u Tivtu i Zeti i da Srbija za to sada ima znanje, finansijsku snagu i mogućnosti.

Kako je naveo, to nije lak posao, ali je neophodan i svakako prijeko potreban Crnoj Gori koja svake godine prihvata sve više putnika.

“Vjerujem da bi uključivanje Srbije u ovaj posao bilo od obostrane koristi”, rekao je Mali i naglasio da se proces „podizanja“ srpskog aerodroma dešavao paralelno sa razvojem domaće avio kompanije „Er Srbija“, koja je danas najuspješniji nacionalni avio-prevoznik u regionu, a i šire.

Izvor: Nova.rs