fbpx
Connect with us

Ekonomija

Amandmani poslanika na budžet teški 170 miliona eura

Najveći dio amandmana se odnosi na kapitalni budžet, pa je Damjanović istakao da je jedini način da ih Vlada usvoji da postojeći kapitalni budžet linearno smanji 20 odsto.

aleksandar damjanović ministar finansija
Izvor: internet

Na prijedlog budžeta za narednu godinu poslanici su do juče podnijeli 119 amandmana čiji je ukupni fiskalni efekat 170 miliona eura. Ukoliko bi se svi oni usvojili, deficit budžeta bio bi između devet i deset odsto, što je besmisleno, ocijenio je juče ministar finansija Aleksandar Damjanović.

On je istakao da je neto fiskalni efekat svih amandmana 141.513.000 eura, ali da je dodatni efekat na budžetsku rezervu 30 miliona.

“Planirali smo budžetski deficit od 5,9 odsto, što je krajnji gornji okvir koji može da izdrži domaću i međunarodnu provjeru u smislu održivosti i finansiranja deficita kod stranih partnera. 170 miliona eura novih obaveza za budžet je tri odsto dodatno, pa bi deficit otišao na osam do devet odsto, a znate i sami da je to besmisleno”, rekao je juče Damjanović na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju.

Najveći dio amandmana se odnosi na kapitalni budžet, pa je Damjanović istakao da je jedini način da ih Vlada usvoji da postojeći kapitalni budžet linearno smanji 20 odsto.

“Ako postojeći kapitalni budžet smanjimo 20 odsto lineralno, to je 40 miliona eura. To smanjenje neće ugroziti nijedan projekat jer se oni svakako neće realizovati 100 odsto”, tvrdi Damjanović.

Ministar odbio SNP

Ministar juče nije prihvatio amandman SNP-a, pojedinačno najveći po pitanju fiskalnog efekta, kojim je njegova partija tražila povećanje budžeta Zavoda za zapošljavanje za 45 miliona eura, kako bi se nezaposlenima mjesečno isplaćivala naknada od 100 eura.

“Razmišljaćemo o jednokratnoj pomoći tim licima tokom godine, u skladu sa finansijskom situacijom”, rekao je Damjanović.

Prihvaćeno je sedam amandmana Vlade kojima se, pored ostalog, predviđa osnivanje Uprave za igre na sreću, obezbjeđuje novac za završetak gradnje stadiona na Cetinju i za unapređivanje vodosnabdijevanja u Nikšiću.

Vladimir Martinović (Demokrate) tražio je 600.000 eura iz tekuće budžetske rezerve za organizaciju Mosi igara u Kolašinu, što je Damjanović odobrio.

Adnan Striković (SDP) podnio je 12 amandmana, od kojih je Vlada prihvatila osam.

Podršku Vlade dobili su amandmani kojima je traženo 800.000 eura za gradnju fiskulturnih sala za dvije osnovne škole u Bijelom Polju i Cetinju, 400.000 eura za rekonstrukciju dječije bolnice na Cetinju, 450.000 eura za završetak puta, po 600.000 eura za više opština na sjeveru za utvrđenje korita Lima. Nije prihvaćen zahtjev da se poveća budžet Ministarstva poljoprivrede za osam miliona eura, niti da se opredijeli 2,2 miliona za nabavku opreme za stacionirane radare. Striković je tražio i 100.000 eura za održavanje manifestacije Montenegro beer fest, za rekonstrukciju puta Loznice – Rasovo – Gubavče 810.000 eura i 300.000 eura za izradu dokumentacije za obnovu zgrade od istorijske važnosti u Kolašinu, što je prihvaćeno.

Škole, putevi, crkve…

Prihvaćeni su amandmani Dragana Bojovića (DF) kojima je tražio 240.000 eura za eksproprijaciju imovine na putu Danilovgrad – Spuž preko Martinića, 1,7 miliona za biciklističke staze i 200.000 eura za izgradnju hrama Svete Petke u Danilovgradu. Milosava Paunović (SNP) tražila je 20.000 eura za gradnju spomenika Marka Miljanovog u Beranama, 220.000 eura za rekonstrukciju osam osnovnih škola u tom gradu, 250.000 za dvije škole u Budvi, te 250.000 za budžet Ministarstva poljoprivrede, što je Vlada prihvatila.

Prihvaćeni su zahtjevi Sulja Mustafića (BS) da se izdvoji tri miliona eura za rekonstrukciju puta Bar – Kamenički most – Krute, kao i milion eura za put Virpazar – Sutorman – Bar.

Odbor će se o preostalim amandmanima izjasniti danas, za kada je zakazana i sjednica Skupštine na kojoj se očekuje glasanje o budžetu za narednu godinu.

Parlament da bira članove Komisije za kontrolu javnih nabavki

Odbor je juče prihvatio i amandmane Moma Koprivice (Demokrate) kojima je tražio da parlament umjesto Vlade bira članove Komisije za kontrolu postupaka javnih nabavki, na osnovu prijedloga Administrativnog odbora, a po prethodno objavljenom javnom pozivu. Ukoliko Skupština usvoji njegov prijedlog, prestaće mandat aktuelnim članovima Komisije.

Damjanović je prihvatio da parlament bira članove Komisije, navodeći da će to rasteretiti Vladu i predložio da kriterijum za izbor svih članova tog tijela budu tri, a ne jedna godina radnog iskustva u oblasti javnih nabavki, što je Koprivica odobrio. Za razrješenje članova Komisije dogovoreno je da važe isti uslovi kao do sada.

Odbor je prihvatio i prijedlog Koprivice za ograničenje limita jednostavnih javnih nabavki na najviše sedam odsto u odnosu na ukupni godišnji budžet za javne nabavke naručioca. Damjanović je tražio da se amandman povuče, ističući da bi takva norma napravila kolaps sistema, ali Koprivica to nije prihvatio već je tražio da u narednim danima nađu alternativno rješenje.

Prihvaćen je amandman Suade Zoronjić (Ura) da predsjednik Komisije za kontrolu postupaka javnih nabavki mora da ima položen pravosudni ispit, čemu se Damjanović protivio.

Bez doprinosa na zimnicu

lada je prihvatila amandman SNP-a, kojim se Upravi prihoda i carina omogućava da utvrdi prodajne vrijednosti udjela u pravnom licu kada je ona niža od tržišne, na sve prenose udjela izvršene od 1. januara 2018. godine. Prihvaćen je i amandman Branke Bošnjak (PZP) da se zimnica u iznosu do 450 eura oslobodi doprinosa na socijalno osiguranje.

 

Izvor: Adria

Reklama turizam danilovgrad
Klikni da ostaviš komentar

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ekonomija

Ministarstvo: Nema smanjenja, doći će do povećanje svih penzija iznad 450 eura

Plata novac, ugovor o dijelu

Ministarstvo socijalnog staranja, brige o porodici i demografije saopštilo je da se penzije neće umanjivati. Oni su se oglasili, kako navode, povodom različitih tumačenja u vezi sa Fiskalnom strategijom.

“Vlada Crne Gore i Ministarstvo socijalnog staranja, brige o porodice i demografije nastoje da kreiraju penzijsku politiku koja ima za cilj stabilan i održiv penzijski sistem i adekvatnost penzijskih davanja.  Adekvatna briga o penzionerima najbolji je način da se zahvalimo za sve ono što je ova populacija uradila tokom svog životnog i radnog vijeka. Stoga je briga o položaju kako zaposlenih tako i penzionera u Crnoj Gori visoko u agendi 44. Vlade Crne Gore. S tim u vezi ističemo da prosječna penzija (prema isplatnim podacima za mjesec jul 2024. godine) iznosi 515,55 EUR, dok je najniža penzija u iznosu od 450 EUR-a veća od najnižih penzija u većini drugih država u regionu “, navode iz Ministrastva u saopštenju.

Podsjećaju, najniža penzije je u periodu 2024, u odnosu na 2020. godinu porasla 206,1%, sa 147€ na 450€, što znači da je minimalna penzija porasla 132,9% više u odnosu na rast inflacije za period 2024/2020.

“Od 1. oktobra povećaće se plate za oko 300.000 zaposlenih u Crnoj Gori od čega će najveći rast ostvariti oni koji sada primaju minimalnu zaradu od 450 eura, a koja će biti povećana na 600 eura (33 odsto) za srednjšokolce i 800 eura (78 odsto) za visokoškolce, dok će svim ostalima plata biti povećana po osnovu smanjenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog za pet odsto. Imajući u vidu da se u posljednje vrijeme u javnosti pojavljuju različita tumačenja u vezi sa Fiskalnom strategijom te povećanjem penzija i njihovom isplatom ističemo da je jedan od najvažnijih ciljeva Fiskalne  strategije, pored stvaranje podsticajnog poslovnog i investicionog ambijenta, markroekonomske i fiskalne stabilnosti te snažnog investicionog ciklusa, unapređenje životnog standarda građana “, preciziraju oni.

Pojašnjavaju da samim tim penzije će i u budućnosti biti sigurne i neće doći do njihovog smanjenja, naprotiv, doći do povećanje svih penzija iznad 450 EUR-a.

“Najavljeno smanjenje doprinosa će umanjiti prihode u budžetu Fonda penzijskog i invalidskog Crne Gore, međutim isti će se nadomjesti kroz nove mjere na prihodnoj strani. Dakle, penzije će i dalje biti sigurne, jer je zakonom garantovana redovna isplata prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja iz budžetskih sredstava “,  stav je Ministarstva.

Takođe, prema njihovim riječima, penzije u budućnosti neće biti manje, iako će lični koeficijenti za određene kategorije osiguranika biti manji, iz razloga što lični koeficijent nije jedini parametar koji se uzima u obzir prilikom obračuna penzije.

“Naime, dva bitna parametra, penzijski staž i vrijednost penzije za jedan lični bod takođe utiču na iznos obračuna penzije. Prioritet Vlade Crne Gore i Ministarstva socijalnog staranja, brige o porodice i demografije će i u budućem periodu biti redovnost u isplati prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i unaprjeđenje adekvatnosti penzijskih davanja “, zaključuju u saopštenju.

Continue Reading

Ekonomija

Spajić: Izgradnja autoputa Matesevo – Andrijevica kroz tri EBRD tendera

spajić milojko crna gora

Predsjednik Vlade Milojko Spajić kazao je da se kompletan postupak oko izgradnje autoputa Matesevo – Andrijevica odvija kroz tri EBRD tendera.

“Kompletan postupak oko izgradnje autoputa Matesevo – Andrijevica (dionica 1 na mapi): Izbor Izvodjaca/projektanta, nadzornog organa i konsultanta, se odvija kroz 3 EBRD tendera”,  napisao je na mreži X premijer.

Kako je naveo, pošto će se projekat realizovati u skladu sa žutim fidikom, izvođač radova kao i projektant se biraju kroz jedan EBRD tender, nadzor kroz drugi EBRD tender i PIU konsultant kroz treći EBRD tender.

Continue Reading

Ekonomija

Spajić: Prosječna zarada uskoro će biti 1.000 eura

Photo by Luka Zeković

Prosječna zarada u Crnoj Gori uskoro će biti 1.000 eura, dok će sve penzije od januara sledeće godine biti uvećane za 50 – 60 eura, saopštio je premijer Milojko Spajić na konferenciji za medije u Vili “Gorica” tokom prezentovanja Fiskalna strategija za period 2024 – 2026.

“Smanjujemo prihode od doprinosa i nadoknađujemo prihode od doprinosa raznim drugim mjerama. Minimalna zarada će u prosjeku da bude 700 eura. Znači minimalna zarada za srednjoškolsku spremu i nižu će da bude 600 eura. Za visokoškolce će da bude 800 eura. Mi smo insistirali na tome da minimalna zarada bude 700 eura. Međutim, na zahtjev naših socijalnih partnera i jednih i drugih, znači i sindikata i poslodavaca, došli smo do jednog kompromisa gdje bi se sačuvala suština i gdje bi smo imali u prosjeku minimalnu zaradu 700 eura.Na primjer sindikata smo imali zamjerke da su higijeničarki, profesori u srednjoškoli imali slične ili jednake zarade i tako dalje. Tako da ne bismo imali situacije koje su se dešavale sa Evropom sad 1, mi smo naučili iz konstruktivnih kritika i danas očekujemo naravno i od vas neke konstruktivne kritike”, naveo je Spajić.

Premijer je istakao da povećanje zarada koje će zaposlene imati je značajno – povećanje minimalne zarade je 33 odsto za srednjoškolce, za visokoškolce i za ove sa visokim zaradama će biti oko 7 odsto.

“Znači svi će u prosjeku imati preko 20 odsto povećanje zarade. Ovi sa nižim zaradama će imati mnogo veći procenat povećanja, ovi sa visokim zaradama će imati manji procenat povećanja. Ali svakome u Crnoj Gori će biti povećane zarade. Nećemo diskriminisati privatni sektor, realni sektor koji finansira državu, kao što je bio slučaj u prošlosti”, naveo je Spajić.

U odgovoru na pitanje medija kazao je da će poslodavci zakonom biti obavezani da uvećaju zarade, jer će zakonom biti propisana minimalna zarada od 600 eura. Precizirano je da će kroz Zakon o radu zaposleni sa srednjom školom primati 600 euro, a visokoškolcii 800 eura.

Poručeno je da će od 1. oktobra zaposleni koji trenutno prima 1.000 eura primati 1.070 eura, a poslodavac će u tom slučaju uštedjeti 40 eura.

Kako je istakao, imaćemo smanjenje doprinosa prvo na teret poslodavaca sa 5,5 odsto na nula procenata, a smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15 odsto na 10 odsto.

Spajić je najavio da će svi penzioneri će imati povećanje penzije od januara naredne godine, od 50-60 eura pa naviše.

“Ovoga puta, osim zaposlenih i svi penzioneri u Crnoj Gori, osim ovih koji su naravno već primili povećanje time što je minimalna penzija uvećana na 450 eura, svi ostali penzioneri će imati povećanje od 1. januara 2025. godine. I to povećanje će biti 7-8 odsto, znači od nekih 50-60 eura u zavisnosti naravno od inflacije koja bude do kraja godine”, istakao je Spajić.

Pojasnio je da će povećanje penzija biti za 50-60 eura u slučaju da inflacija bude 0%, a ukoliko inflacija bude veća, to povećanje će biti i veće.

“Tako da ovim programom Evropa sa 2 i ovom Fiskalnom strategijom pokrivamo i rad, trenutni rad i minuli rad, odnosno i zaposlene i penzionere. I to ne samo zaposlene u javnom sektoru kao što su neki prethodnici radili, nego sve zaposlene”, kazao je Spajić.

Istakao je da Fond PIO neće biti ukinut, te da će se penzije isplaćivati kao i do sada.

Spajić je istakao da za ove mjere neće biti zaduženja, te da će svaki euro zaduženja ići isključivo za infrastrukturne projekte ili za otplatu staroga duga.

“Prihodi će pokrivati sve tekuće rashode, plate, penzije itd. Dok će dio za zaduženje pokrivati deficit koji će kreirati infrastruktura, odnosno kapitalni budžet”, kazao je on.

Spajić je, između ostalog naveo da ćemo imati treću stopu PDV-a koja će biti jedinstvena za ugostitelje i iznosiće 15 odsto.

“Poslodavci su preporučili da se uvede jedinstvena stopa PDV-a za ugostiteljstvo. Imaćemo treću stopu PDV-a po uzoru na Hrvatsku i na mnoge druge mediteranske zemlje. Imaćemo treću stopu PDV-a koja će biti jedinstvena za sve usluge u ugostiteljstvu. Znači, i za smještaj, i za hranu, i za piće iznosiće 15 odsto, naveo je Spajić, ističući da će trenutna stopa PDV-a ostati na 21 odsto, odnosno da neće biti povećanja. Ljudi koje se klade ne plaćaju ništa, i to će se ispraviti”, naveo je Spajić.

“Imaćemo generisanje novih prihoda u odnosu na dobitak igara na sreću. Imali smo jednu ludu situaciju gdje su preduzetnici, poslodavci plaćali 15 odsto poreza na dobit. A ljudi koji se klade ne plaćajući ništa državi. To će se ispraviti. Nije logično, nije realno da ljudi koji privređuju u realnom sektoru plaćaju poreze na dobit, a ljudi koji se klade, ne plaćaju ništa. To će se ispraviti i ovim zakonskim rješenjima”, kazao je Spajić.

Istakao je i da će smanjenje sive ekonomije dovesti do povećanja prihoda, a najavio je i vraćanje nekadašnje SDK.

“Čuli ste i za finansijsku policiju, tzv. garda di finanse koja treba uskoro se formira. Imaćemo i CRPS koji će reformom postati stari SDK. Jugoslavija je imala jednu sjajnu instituciju koja se zvala SDK, finansijsku agenciju koja je bila za ponos i koja je iz neobjašnjivih razloga ukinuta. To, mislim da je bila jedna ogromna greška koju su prethodne vlade uradile. Mi ćemo vratiti SDK, jer mislimo da je ta jedna finansijska agencija apsolutno neophodna ovoj državi. Takođe, poreske inspekcije će proći jednu vrstu reforme i edukaciju”, kazao je premijer.

Continue Reading

Facebook

Istaknuto

Najnovije

Istaknuto