Epidemija afričke kuge svinja zahvatila je Evropu i Aziju, sa alarmantnim brojem žarišta u raznim zemljama. Iako ova virusna bolest nije opasna po zdravlje ljudi, predstavlja fatalnu pretnju za domaće i divlje svinje, što zahtjeva hitne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja. Obolele svinje moraju biti eutanazirane kako bi se suzbilo širenje bolesti, što dovodi do velikih gubitaka u svinjarskom sektoru.

Ukoliko čovek, pa i životinje poput psa ili mačke slučajno pojedu meso koje je zaraženo, neće im se ništa desiti.

Do 27. jula 2023. godine, u Srbiji je potvrđeno 1.569 slučajeva afričke kuge svinja na više od hiljadu gazdinstava širom zemlje. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je saopštilo da je skoro 18.000 svinja eutanazirano iz poljoprivrednih gazdinstava sa registrovanom bolešću.

Afrička kuga svinja se takođe proširila na druge evropske zemlje, uključujući Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Nemačku, Italiju, Grčku i Severnu Makedoniju. Divlje svinje u Mađarskoj, Bugarskoj, Slovačkoj i Češkoj takođe su pogođene bolešću, sa velikim brojem žarišta.

Afrička kuga svinja trenutno predstavlja najveću prijetnju sektoru svinjarstva Crne Gore i populaciji divljih svinja.  Pored Afrike i Evrope, bolest je buknula i u Aziji i Australiji. Sjedinjene Američke Države nikada se nisu suočile sa afričkom svinjskom kugom, postoje jasne procedure i kontrole mesa koje vlasti zahtevaju prilikom uvoza kako bi se sprečilo unošenje bolesti na teritoriju zemlje.

Bolest se brzo razvija, a svinje mogu umreti za nekoliko dana nakon infekcije, sa smrtnošću koja može dostići 100%, prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE). Simptomi uključuju gubitak apetita, potištenost, visoku telesnu temperaturu, krvarenje po koži, krvavi proliv, pobačaje, otežano disanje, kašalj i povraćanje. Prepoznavanje simptoma je važno, ali klinička slika je kompleksna i nespecifična.

Iako afrička kuga svinja nije štetna za ljude, predstavlja veliku opasnost za sektor svinjarstva. Veliki broj eutanaziranih svinja i smanjenje broja krmača u Evropi, uključujući Srbiju, dovelo je do problema u proizvodnji svinjskog mesa. Povećanje cijene svinjskog mesa postalo je evidentno.

Da bi se sprečilo dalje širenje bolesti, farmeri i uzgajivači moraju preduzeti biosigurnosne mere, koje su u kategoriji preventivnih mera. To uključuje izbegavanje direktnog kontakta sa svinjama iz drugih dvorišta, ograničavanje pristupa stranim licima u oblastima gde se nalaze svinje, postavljanje dezinfekcionih barijera na ulazima, presvlačenje pri ulasku u obor i korišćenje koncentrovane hrane za ishranu svinja.

Afrička kuga svinja ostaje veliki izazov za sektor svinjarstva u Evropi i Aziji, zahtevajući hitne mere suzbijanja i kontrole širenja bolesti kako bi se zaštitile domaće i divlje svinje.