Digitalni svijet

Šta je NFT?

Zamislite da nasledite zlatni prsten ili ga jednostavno dobijete na poklon. Verovatno biste voleli da znate vrednost tog prstena, zar ne?

Ono za čime obično posežemo je Google pretraga kako bismo pronasli najbližu zlataru i saznali koliko prsten vredi.

Samom procenom se ova priča ne završava. Ukoliko se radi o venčanom prstenu vaše bake, njegova vrednost je veća. Nijedan zlatar ne može proceniti koliko on vama vredi zato što je jedinstven. Ne može se porediti sa drugim prstenovima zbog unikatnog nasleđa.

Prstenovi bez sentimentalne ili unikatne vrednosti su zamenjivi. Sama reč ‘zamenjiv’ potiče od engleske reči ‘fungible’ što u pravnom žargonu znači ‘generički, zamenjiv sa nečim identičnih karakteristika’.

Prsten vaše bake nije zamenjiv. Porodično nasleđe je ono što ga čini jedinstvenim.

Kriptovalute i tokeni su uglavnom zamenjivi. Jedan Ether koin je isti kao i bilo koji drugi. Međutim, neki tokeni su povezani sa jedinstvenim predmetima iz stvarnog sveta – na primer, sa umetničkim remek-delima.

Kada kupite tokene, kupujete delimično ili potpuno vlasništvo nad tim jedinstvenim umetničkim delom. To vlasništvo je predstavljeno kao NFT, što znači „nezamenjivi token“. NFT tokeni funkcionišu kao serijski brojevi: imaju jedinstven odnos sa onlajn ili oflajn robom sa kojom su povezani.

Svaki zamenjivi token ima identičnu vrednost, dok nezamenjivi tokeni imaju jedinstvenu vrednost koja zavisi od odnosa NFT-a sa osnovnim predmetom. To znači da se NFT tokeni kupuju i prodaju u skladu sa tržišnim faktorima, uključujući retkost, inherentnu vrednost, potencijal ulaganja i značaj povezane imovine.

Koliko je veliko NFT tržište?

Postoji podatak da su samo tri projekta – NFT tržište Opensea, Cryptopunks kolekcionarski NFT mimovi i likovi iz crtaća, NFT zasnovani na sportu kompanije Axie Infinity ostvarila više od 8,5 milijardi evra u prodaji. Nije ni čudo što bogati, oni koji su blizu da to postanu ili oni koji to žele, hrle da prihvate NFT tehnologiju.

Za šta je NFT dobar?

NFT tokeni mogu da se koriste potencijalno na više načina. Jedna od najistaknutijih aplikacija za NFT kripto koine je gejming na blockchain-u, posebno u vizuelnim okruženjima nalik metaverzumu. NFT takođe stiče popularnost u svetu likovne umetnosti i u vidu kolekcionarskih investicija.

NFT u Gejmingu

Gejmerima se dopada pomisao posedovanja jedinstvenog oružja, vozila, odeće, nekretnine, likova, i još mnogo toga drugog u igri – stvari koje bi bile njihove i isključivo njihove. Vremenom, igrači razvijaju jake veze sa svojim resursima u igri. NFT je sjajan način da se oni predstave.

Onog trenutka kada kreirate ili kupite NFT gejming resurs, možete ga koristiti za više igara što vam omogućava da prelazite iz jedne igre u drugu sa istim prilagođenim avatarom ili magičnim mačem.

Na primer, Decentraland gejming platforma koristi NFT-ove da prikaže jedinstvene resurse igrača. Ona omogućava igračima tržište gde oni mogu da prodaju i kupuju NFT-ove.

Neki NFT-ovi se zaradjuju kroz dostignuća u igri. Do drugih dolazite preko kutija sa blagom ili ih kupujete na NFT tržištu.

NFT je dobar za igrače. Još bolji je za tvorce koji mogu da sa nestrpljenjem očekuju značajne nagrade ukoliko se njihov NFT pokaže kao popularan medju igračima.

Jedan od najpoznatijih NFT influensera na svetu je reper Snoop Dogg koji okuplja fanove na zabavi pored bazena u virtuelnoj verziji svoje vile iz stvarnog života a koju je kreirao unutar gejming platforme koja se zove The Sandbox. Fanovi mogu da pogledaju njegovu umetničku kolekciju, automobile, nameštaj, a mogu i da kupe karte za dogadjaje i kolekcionarske NFT-ove u okviru igre.

Revolucija u NFT umetnosti

Kada pomislite na NFT, mozda je prva stvar koja vam padne na pamet umetnost. NFT tehnologija je pronašla svoj put u popularnoj umetnosti, a čak i u svetu likovne umetnosti.

Jedan od prvih i najozloglašenijih primera NFT umetnosti bio je digitalni kolaž pod nazivom Everydays – The First 5000 days. NFT je prodat na aukciji u aukcijskoj kuci Christie’s, gde je doneo skoro 60 miliona evra.

Od tog trenutka, mnoge aukcijske kuće eksperimentisale su sa prodajom NFT-a, i delimičnim vlasništvom nad umetničkim delima koja ostaju u muzejima ili galerijama. U julu 2021. godine, švajcarska aukcijska kuća Artemundi udružila se sa bankom specijalizovanom za digitalne fondove kako bi prodala na aukciji 4,000 deonica Pikasove slike iz 1964. godine pod nazivom Fillette au béret. Slika ostaje u klimatizovanom trezoru daleko od očiju javnosti – a i onih koji kupuju NFT-ove i poseduju njen deo. Početne ponude za NFT bile su više od 5,000 evra.

Kada se umetničko delo proda ili kupi na aukciji kao NFT, vlasništvo može biti jedinstveno ili prenosivo. Može se preprodati po višoj ceni. Međutim, to obično ne uključuje fizičko vlasništvo nad umetničkim delom ili pak prava intelektualne svojine poput autorskih prava. Aspekti vlasništva mogu se prodati zajedno sa NFT-ovima, ali to nije čest slučaj.

Kolekcionarski NFT

Medju najpopularnijim NFT-ovima su kolekcionarski predmeti. To su obično male jpeg datoteke napravljene kao deo neke kolekcije – CryptoPunks i Bored Apes su primeri toga.

Datoteka sa slikom ima minimalnu suštinsku vrednost za sve, izuzev za kolekcionare. Budući da je svaka slika jedinstvena, ljubitelji koji žele da upotpune svoju kolekciju plaćaju hiljade evra za jednostavan NFT.

Neki kolekcionari pronalaze zadovoljstvo u samoj činjenici što poseduju popularni NFT ili kompletnu seriju. Drugi se nadaju da će iskoristiti rast cena i u nekom trenutku prodati svoje kolekcije.

NFT za slavne ličnosti i sport

Na brojnim platformama, sportski klubovi i zabavljači kreirali su NFT za fanove. Kupovinom NFT-ova, navijači podržavaju slavne ličnosti, a zauzvrat postaju bliži njima.

Na primer, vlasnici NFT-ova fudbalskog kluba mogu dobiti priliku da glasaju koja maskota kluba će se pojaviti na zidu u svlačionici ili koja pesma će se čuti na stadionu kada tim izlazi na teren.

Ostali benefiti mogu biti karte sa popustom, posebna mesta na utakmicama, prilika da upoznate sportske zvezde i poznate ličnosti, ili popusti na ekskluzivnu brendiranu robu.

NFT kao investicija

Ukoliko se stvarno umetničko delo ne povezuje sa NFT-jem, ili ukoliko je NFT samo zapravo jpeg fajl koji se lako umnožava, razumljivo je pitati se kako to da NFT ima vrednost.

Ono što daje vrednost NFT-ju je njegova jedinstvena priroda. Svaki NFT je unikatno digitalno sredstvo, a onima koji su popularni trguje se po visokim cenama na NFT tržištima. Mnogi NFT-jevi uključuju odredbe da njihovi prvobitni vlasnici dobiju procenat od cene transakcije kad god se oni prodaju u budućnosti. Odjednom, platiti par stotina evra za NFT koji bi mogao da se proda za hiljade u roku od nekoliko meseci deluje kao pametna investicija.

NFT-jevima se na tržištu trguje kao sportskim sličicama ili kolekcionarskim lutkama. Oni imaju unikatnu vrednost prvenstveno drugim kolekcionarima. Vrednost nekog popularnog NFT-ja moze da dostigne hiljade, pa čak i milione funti.

Slične teme:

Sledeće

Mask predstavio humanoidnog robota

Ne propustite

Najveće zablude o kriptovalutama

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Digitalni svijet

Kripto berze oduševljene Trampovom pobjedom, bitkoin porastao

Kripto tržišta su pozitivno reagovala na pobjedu Donalda Trampa na predsjedničkim izborima u Sjedinjenjim Američkim Državama, a bitkoin je danas u 15.15 časova na najvećoj svjetskoj berzi kripto valuta Bajnens porastao za 7,78 odsto na 69.164,27 eura.

Investitori vjeruju da će novi američki predsjednik koji se izjašnjava kao pristalica kripto valuta omogućiti procvat ovog tržišta, prenosi CNBC.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u posljednja 24 sata je bio 99,40 milijardi eura, što je trostruko više u odnosu na juče.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) za bitkoin se danas nalazi na nivou 70 u kategoriji “pohlepa”, što pokazuje da je raspoloženje ulagača na visokom nivou i da vjeruju u rast cijene bitkoina.

Vrijednost itirijuma (ETH) je porasla za 7,19 odsto na 2.445,62 eura, a vrednost bajnens koina (BNB) za 3,63 odsto na 543,25 eura.

Kripto valuta solana (SOL) je porasla za 13,87 odsto na 174,63 eura, a avalanš (AVAX) za 12,85 odsto na 24,75 eura.

Telegramova kripto valuta tonkoin (TON) se nakon hapšenja osnivača ove društvene mreže Pavela Durova u Parizu 24. avgusta danas prodaje za 4,37 eura, što je otprilike za 1,34 odsto više nego juče, prenosi Tanjug.

Durov je pušten iz zatvora 28. avgusta uz kauciju od pet miliona eura, a zabranjeno mu je da napušta francusku teritoriju i mora da se javlja policiji dva puta sedmično.

Bajnens je kripto valuti TON dodao popularnu skraćenicu DYOR (Do your own research) koja poziva na dodatni oprez prilikom trgovine.

Danas se najviše trguje bitkoinom, itirijumom i doužkoinom (DOGE) koji je porastao za čak 16,96 odsto.

Najveći rast trenutno bilježe kripto valute COW, CETUS i NEIRO.

Digitalni svijet

Zbog ovoga sve više vremena provodite na Facebooku i Instagramu

Prilikom objave najnovijih poslovnih rezultata, iz Mete su se pohvalili porastom vremena koje korisnici provode na njihovim društvenim mrežama.

Računica za sve društvene mreže je prilično jasna – što je broj korisnika veći i što oni duže vremena provode skrolujući po ekranima, to će im se prikazivati veći broj reklama. A to, naravno, znači i veće prihode i veći profit, što je na kraju krajeva, i glavni cilj privatnih kompanija.

Tehnološke kompanije zato godinama traže čarobnu formulu koja će im omogućiti da korisnici što duže zadrže pažnju i pogled na ekranima, gledaju što više sadržaja i reklama. Da bi u tome uspjeli, moraju konstantno da mijenjaju i usavršavaju algoritam, ali i da budu oprezni u vezi sa vrstom sadržaja koja će im se prikazivati. Tako npr. negativan i nasilan sadržaj može da privlači veliku pažnju korisnika, ali takav sadržaj može imati loše posledice za njih, a to se posebno odnosi na tinejdžere.

Meta je, izgleda, uspjela da pronađe način na koji može da dodatno zadrži pažnju korisnika Facebooka i Instagrama, a to je algoritam zasnovan na – vještačkoj inteligenciji. Od kada je predstavljen, vrijeme koje korisnici provode na ovim društvenim mrežama značajno se povećalo, pohvalili su se prošle nedjelje iz Zakerbergove kompanije. Od predstavljanja novog AI algoritma vrijeme koje korisnici provode na Facebooku povećalo se za oko osam odsto, dok je taj procenat za Instagram manji, ali i dalje značajan – šest odsto. Iz Mete su pominjali samo procente, a ne i povećanje konkretnog vremena koje sada korisnici provode na tim mrežama. Prema predviđanjima stručnjaka s eMarktera, to povećanje bi moglo da iznosi 10 do 15 sati više tokom godinu dana, prenosi The Independent. Zakerberg ima još planova u vezi sa svojom društvenom mrežom i AI-jem pa je tako prošle nedjelje, tokom objave tromjesečnih rezultata, najavio da se nada da će na Facebook i Instagramu dodati i potpuno novi feed, odnosno kategoriju sadržaja koja će biti u potpunosti generisana putem vještačke inteligencije ili će to biti nekaki siže koji je sastavila vještačka inteligencija.

Očekivanja za budućnost su, dakle, da će na krilima AI-ja korisnici provoditi više vremena uz Zakerbergove mreže, što će se pozitivno odraziti na prikaz oglasa i prihode od oglašavanja, ali s druge strane mogli bi se značajno povećati troškovi razvoja i korišćenja vještačke inteligencije.

Digitalni svijet

Google prati vašu lokaciju na svakih 15 minuta

Novi izvještaj tima za istraživanje iz Cybernews-a otkriva zabrinjavajuće podatke o tome kako Google neprestano prati korisnike putem svojih uređaja, čak i kada je GPS isključen.

U studiji, istraživači su testirali novi Pixel 9 Pro XL sa podrazumijevanim Google nalogom i postavkama. Otkriveno je da uređaj šalje podatke Google-ovim serverima svakih 15 minuta, uključujući lokaciju, email adresu, broj telefona i druge podatke, čak i kada GPS nije uključen.

Istraživači su otkrili da uređaj koristi obližnje Wi-Fi mreže kako bi procijenio lokaciju, iako je GPS isključen. Ovakva praksa može izazvati zabrinutost korisnika zbog nedostatka transparentnosti u pogledu podataka koji se prikupljaju i šalju. Tim iz Cybernews-a takođe navodi da telefon periodično pokušava da preuzme novi kod, potencijalno otvarajući sigurnosne rizike, iako nema dokaza da se ovo dešava sa malicioznim kodom.

Ovi nalazi su posebno zabrinjavajući jer se komunikacija odvija sa Google-ovim servisima bez eksplicitnog pristanka korisnika. Primjera radi, Google Photos je kontaktiran od strane uređaja, iako korisnici nisu otvorili aplikaciju niti slikali fotografije. Ovo podiže pitanja o transparentnosti i kontroli nad podacima koje korisnici zaista imaju.

Google još uvijek nije odgovorio na ove tvrdnje, ali korisnici sa pravom izražavaju zabrinutost zbog ove duboke integracije praćenja u njihovoj svakodnevnoj upotrebi uređaja.