Ekonomija

Paklice cigareta poskupljuju 10 do 20 centi

Paklice cigareta iz programa Japan Tobako internešnla od juče su skuplje za po 10 centi, dok se u narednim danima očekuje poskupljenje cigareta iz programa Filip Morisa, Britiš Amerikan tobako i Karelia tobako kompanija. Razlog za poskupljenje cigareta je uvećana visina akcize od 1. jula.

U skladu sa povećanjem akciza, uvoznici cigareta su najavili povećanje cijena u Službenom listu u iznosu od 10 centi po paklici, za koliko su veće cijene proizvođača Japan tobako internešenl. Bezdimni duvanski proizvodi ove kompanije Winston sticks ostali su na cijeni od tri eura.

Cigarete iz programa kompanije Filip Moris će, prema Službenom listu, biti uvećane 10 centi po paklici, uključujući i bezdimne duvanske proizvode Hits i Terea, koje će poskupiti 20 centi po paklici, pa će njihova cijena iznositi 3,20 eura po paklici. Njihovi proizvodi bi, prema našim informacijama, trebalo da poskupe od ponedjeljka. Na pitanja u vezi s cijenama cigareta nam nijesu odgovorili.

Od 1. jula uvećana je visina akcize za cigarete u skladu s postojećim akciznim kalendarom za cigarete iz 2022. godine.

Specifična akciza uvećana je sa 50,50 eura na 52,00 eura na 1.000 komada cigareta, u skladu sa članom 80f stav 1 tačka 13), a u vezi sa članom 50 stav 3 Zakona o akcizama. Proporcionalna akciza nije mijenjana i ostala je na nivou od 24,5 odsto. Takođe, u skladu sa članom 80 l stav 1 tačka 3), a u vezi sa članom 50b Zakona o akcizama obračunata akciza na cigarete iz člana 50 st. 3 i 4 ovog zakona ne može biti manja od 89,00 eura za 1.000 komada (Minimalna akciza).

Prema posljednjim izvještajima, prihodi akciza od cigareta u budžetu su u stalnom porastu. Uvoznici duvanskih proizvoda tvrde da je razlog tome odlučna borba države protiv sivog tržišta, kao i postepeno i umjereno uvećanje akciza.

Kako smo saznali, ovo je ujedno i posljednje povećanje cijena u skladu s postojećim akciznim kalendarom te uvoznici ne očekuju u narednom periodu dalje uvećanje akciza na cigarete imajući u vidu da je dostignut minimum koji zahtijeva Evropska unija.

Slične teme:cigarete Crna gora poskupljenje

Sledeće

Knežević: Stvoreni uslovi da Srbija otpočne otkup lubenice iz Zete

Ne propustite

Spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore 4,48 milijardi eura

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.