Ekonomija

Penzionerima jednokratna pomoć od 100 do 200 eura u novembru ili decembru

Razmatra se da ovu pomoć dobiju svi penzioneri čija su penzije do visine minimalne potrošačke korpe od 750 eura.

Razmatra se da ovu pomoć dobiju svi penzioneri čija su penzije do visine minimalne potrošačke korpe od 750 eura.

Penzioneri mogu da očekuju jednokratnu pomoć tokom novembra ili decembra, kazao je za Portal Dan Ranko Aligrudić, direktor Fonda PIO.

Naime, radi se o pomoći od 100 do 200 eura, a novac je obezbijeđen rebalansom budžeta, odnosno već je obezbijeđeno 15 miliona eura.

Razmatra se da ovu pomoć dobiju svi penzioneri čija su penzije do visine minimalne potrošačke korpe od 750 eura. S obzirom na broj korisnika najniže penzije, mislim da će taj iznos neće ići preko 200 eura, za najniže kategorije, a da će se vidjeti za ovaj drugi dio kategorije kako će se rasporediti ta sredstva – kazao je Aligrudić za Portal Dan.

Kako ističe prvi čovjek Fonda PIO, penzionere novo redovno usklađivanje penzija očekuje u januaru, kada da bi se u moglo očekivati i novo vanredno povećanje, koje bi opet obuhvatilo najniže penzije – od sada u iznosu od 253 eura.

Podsjetimo, penzioneri treba da prime septembarsko usklađivanje penzija od 4,35 odsto. Od oktobra najniža penzija će iznositi 253,61 euro, saopšteno je iz Vlade.

– Na ime vanrednog usklađivanja od 36 odsto penzioneri će primiti iznos razlike za period od 1. januara do 1. septembra – naveli su iz Vlade.

Dodatno, 16,34 hiljade korisnika najnižeg iznosa penzije primiće razliku u iznosu od oko 450 eura.

Takođe, 27,83 hiljade penzionera čija je penzija veća/manja za jedan cent od najnižeg iznosa od 253,61 eura na 1. januar ove godine, takođe će primiti razliku.

Izvor: Dan

Slične teme:Crna gora fond pio zeta

Sledeće

Poreski dug od 11 miliona eura naplatiti kroz dio imovine Plantaža

Ne propustite

Najniža penzija 253,61 eura

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.