Lov je star koliko i ljudski rod. On je najstarije čovekovo zanimanje. Za lov kao delatnost može se tvrditi da je to prvo svesno i aktivno angažovanje pračoveka i prvi korak na putu oformljenja ljudske civilizacije.

Čovek je vekovima usavršavao veštinu lovljenja. Lov je u početku bio individualan i služio je za zadovoljenje potreba u hrani. Vremenom čovek počinje organizovano da se bavi lovom usavršavajući veštinu lovljenja.

Čovek je usavršavao i oružje za lov. Sve vreme u lovu kao čovekov pratilac je neizbežan pas, koga je takođe oblikovao za razne vrste i načine lova. Razvojem zemljoradnje i stočarstva lov prestaje da bude izvor egzistencije čoveka, i lov polagano počinje da postaje sport i zabava.

Od samih početaka ljudske zajednice lov je čoveku osnovna preokupaciju i njegovo angažovanje. Kao rezultat te njegove delatnosti ispoljio se posle dugog vremena, proces domestikacije životinja.

Nesumnjivo je da je lov divljih životinja preteča celokupnog stočarstva, od početnih faza pripitomljavanja, do današnjih savremenih sistema držanja stoke.

Istorija lova kroz vekove

U robovlasničkom društvu lovom su se bavili samo robovlasnici. Oružje za lov u tom periodu su bili luk i strela, mačevi, noževi i koplja, kao i lov pomoću užeta (laso). U tom vremenu su se u lovu upotrebljavali pored pasa i ptice grabljivice.

U srednjem veku lov i dalje ostaje privilegija vlastele, kao sport i zabava, i polagano počinje da donosi prihode. Lov kao privredna grana počinje u tom periodu da donosi prihode prodajom mesa, krzna i kože divljači. Pored toga, trguje se i lovačkim psima i sokolovima. Posebna karakteristika lova u srednjem veku je lov sokolarenjem.

Vlastelin je jašući na konju nosio sokola na ruci ili ramenu i puštao ga na divljač, a iza njega su išli pomagači, koji su na stalku nosili više sokolova i vodiči pasa koji su puštali pse po lovištu da dižu divljač.

Sokolarenje kao način lova svoj najveći vrhunac i ekspanziju imao je u srednjem veku, da bi krajem XVIII veka počeo da gubi na značaju i primeni. Razlog prestanka interesovanja za ovaj način lova je sve veće interesovanje za lov vatrenim oružjem. U ovom periodu lov se obavljao kopljem, mačom, strelom.

Novi vek i pojava vatrenog oružja dovodi do velikih promena u lovstvu. Pre svega menjaju se načini lova. Lov dobija pravo građanstva. Lovilo se ko je kad želeo i koliko je hteo bez ograničenja. Ovakav odnos i nekontrolisani lov vatrenim oružjem rezultira drastičnim smanjenjem brojnosti divljači.

U to vreme u Srbiji, bez obzira na razne uredbe o zabrani lova u doba dinastije Obrenović, i dalje se smanjuje brojnost divljači. Shvativši situaciju u kojoj se nalaze lovci se okupljaju i organizuju u cilju napretka u lovu. Krajem 19. veka širom Evrope počinju da se osnivaju lovački klubovi, udruženja i savezi.