Zanimljivosti

Ko je bio Roland Garos?

Roland Garos je bio pilot u ranom periodu vazduhoplovstva. U istoriji vazduhoplovstva ostao je upamćen po svojoj hrabrosti iskazanoj u Prvom svetskom ratu kao vojni pilot.

Garos je rođen, na današnji dan, u gradu Sen Deni na ostrvu Reinion.

Još pre Prvog svetskog rata je bio zapažen pilot. 1913. je postao slavan zahvaljujući prvom neprekidnom letu preko Sredozemnog mora od Frežisa na jugu Francuske do Bizerte u Tunisu, koji je izveo 23. septembra za 7 sati i 53 minute. Iduće godine se pridružio francuskoj vojsci. Nakon nekoliko odrađenih misija za vojsku, shvatio je da je istovremeno letenje i pucanje preteško, pa je pričvrstio automatsku pušku (mitraljez) na prednji deo svog borbenog aviona, a ne na bočnu stranu. Tako je sebi olakšao gađanje i pogađanje protivnika, a da bi zaštitio drvenu elisu aviona od oštećenja neprijateljskih metaka, na nju je pričvrstio metalne klinove. Dana 1. aprila 1915. je počeo obarati njemačke avione. U kratkom roku ih je srušio tri, te je stekao veliki ugled.

Garosa su oborili 18. aprila 1915. i odveli na njemački deo ratišta. Iz zarobljeništva je uspeo da pobegne tek posle tri godine (1918). Čim je pobegao, ponovo se prijavio u francusku vojsku, ali 5. oktobra 1918, opet je oboren pored gradića Vuzije, u Ardenima. Ovoga puta s tragičnim posledicama.

U 20-im godinama 20. veka, teniski stadion je dobio ime po Garosu (Stade de Roland Garros). Na tom stadionu se održava Grend slem turnir, Otvoreno prvenstvo Francuske, još nazvan, Roland Garos.

Zanimljivo je to što iako je po njemu dobio ime jedan od najvećih svetskih teniskih turnira, Roland Garos tokom svog života nikada nije igrao takmičarski tenis. Iako se često bavio sportom, pa je zabeleženo da je bio i prvak Francuske u biciklizmu 1906. godine, tenis je igrao samo rekreativno.

Slične teme:francuska rolan garos tenis

Sledeće

Zašto je šetnja u prirodi dobra?

Ne propustite

Ormari su nam prepuni nenošene odjeće koje se nikako ne odričemo, pokazuje studija

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Magazin

Kako pripremiti kožu za sunčanje: Savjeti dermatologa za zdrav bronzani ten

Sa dolaskom ljeta, sunce postaje nezaobilazan dio svakodnevice, ali i potencijalna prijetnja zdravlju kože. Dermatolozi upozoravaju da nepripremljena koža lako može pretrpjeti oštećenja, poput crvenila, perutanja, pa čak i ozbiljnih dugoročnih posljedica. Zato je važno kožu pripremiti na pravilan način kako biste uživali u suncu bez brige.

1. Počnite s blagim pilingom

Piling uklanja mrtve ćelije sa površine kože i pomaže u postizanju ravnomjernog tena. Birajte blage pilinge na bazi šećera, zobi ili voćnih kiselina, i koristite ih 1–2 puta sedmično. Grubi piling može izazvati iritacije, posebno kod osjetljive kože.

2. Hidratacija iznutra i spolja

Pijte dovoljno tečnosti (najmanje 1.5–2 litra vode dnevno), a kožu njegujte hidratantnim kremama koje sadrže hijaluronsku kiselinu, glicerin ili aloe veru. Hidrirana koža bolje podnosi sunce i duže zadržava boju.

3. Postepeno izlaganje UV zracima

Ne izlažite se naglo jakom suncu. Prve dane provedite na jutarnjem ili kasnom popodnevnom suncu, u trajanju od 15–30 minuta. Izbjegavajte sunce između 11 i 16 sati.

4. Zaštita je obavezna

Koristite kreme sa zaštitnim faktorom (SPF) 30 ili više, čak i dok ste u pripremnoj fazi sunčanja. Nanosite je ravnomjerno i obnavljajte svaka 2 sata, posebno nakon plivanja ili znojenja.

5. Ishrana kao prirodna zaštita

Beta-karoten iz šargarepe, breskve, spanaća i kajsija pomaže koži da razvije postepen, zdrav ten. Vitamin C iz citrusa i paprike jača kožu protiv oštećenja. Dodajte ih svakodnevnoj ishrani.

6. Zaboravite solarijume

Solarijumi ne pripremaju kožu, već povećavaju rizik od raka kože. UV zraci u kabinama su često jači nego prirodni, a efekti oštećenja kumulativni.

Zaključak

Lijep i zdrav ten se ne postiže preko noći, već pažljivim pristupom i njegom. Pratite savjete dermatologa, zaštitite kožu i uživajte u suncu bez straha. Sunce može biti saveznik vaše ljepote, ali samo ako ga koristite pametno.

Zanimljivosti

Stručnjaci tvrde da grožđe sprečava razvoj teških bolesti

Grožđe pomaže u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, navode stručnjaci. Naime, kako stručnjaci tvrde, grožđe čini čuda za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Neki sastojci kojima obiluje poboljšavaju regulaciju krvnog pritiska i smanjuju upale izazvane oksidativnim stresom, odnosno disbalansom slobodnih radikala i oksidantata u tijelu, poboljšavaju cirkulaciju i štite vaskularni system, prenosi b92.

Ispostavilo se da prirodni fenol po imenu resveratrol, a kojim grožđe obiluje, u velikoj sprečava nastanak problema kardiovaskularnog sistema. Pored toga, voće koje je bogato antioksidantima, kao što je to slučaj s grožđem, preventivno djeluje kod određenih vrsta kancera, pokazale su brojne studije.

Zapravo, uloga antioksidanata jeste da štite ćelijski DNK, smanjuju oksidativni stres (disbalans slobodnih radikala i oksidanata) i ublažavaju procese u tijelu koji utiču na rast i razvoj tumora.

Nasuprot uvriježenom mišljenju da su kalorične, ove slatke bobice zapravo imaju nizak glikemijski indeks. Jedna šolja grožđa ima svega 100 kalorija.

Zahvaljujući prirodnom fenolu resveratrolu pokreću se određeni procesi u organizmu koji pospješuju metabolizam, a samim tim i smanjenje tjelesne težine.

Zanimljivosti

Saznajte šta je „socijalno starenje“ moglo bi da bude dobro za vaše zdravlje

Ako manji društveni krug može da smanji rizik od bolesti, potpuna izolacija donosi brojne zdravstvene probleme.

Može li manji krug prijatelja biti tajna dugog života? Istraživanja pokazuju da se mnoge vrste, uključujući ljude i životinje, povlače iz društvenih aktivnosti kako stare. Ovaj fenomen, poznat kao ‘socijalno starenje’, mogao bi imati evolutivne prednosti. Novo istraživanje Centra za istraživanje ponašanja životinja na Univerzitetu u Ekseteru pokazalo je da smanjenje društvenih kontakata može pomoći u očuvanju zdravlja, piše Njujork post.

Naučnici su proučavali grupu odraslih ženki rezus makaki majmuna da bi istražili vezu između starenja, društvenih veza i zdravstvenih rizika. Koristili su modele društvenih mreža za merenje „društvene centralnosti“ – ukupnog broja socijalnih partnera i vremena provedenog u druženju. Kombinujući ove podatke sa simulacijama zaraznih bolesti, istraživači su analizirali da li manje društvenih veza može smanjiti rizik od infekcija, posebno kod starijih i imunokompromitovanih osoba.

Rezultati su pokazali da stariji makakiji koji su imali manje društvenih kontakata ređe boluju od zaraznih bolesti, što ukazuje na ‘zaštitni efekat’ društvenog povlačenja u starosti. Erin Siracusa, koautor studije iz Centra za istraživanje ponašanja životinja, ističe: „Naše istraživanje sugeriše da smanjenje društvenog kontakta kod starijih životinja, uključujući ljude, ima snažnu prednost pri prilagođavanju, prenosi Večernji.hr.

Kod starijih osoba, imuni sistem slabi, povećavajući rizik od infekcija. Međutim, analiza je pokazala da stariji makaki ređe obolevaju od svojih mlađih. „Ova ravnoteža između koristi i troškova menja se tokom života, što može dovesti do promena u društvenom ponašanju“, objašnjava Sirakuza, „Iako su starije osobe podložnije bolestima, podaci su pokazali da su stariji makakiji pretrpeli manje infekcija od mlađih“.

Autori studije upozoravaju da iako smanjenje društvenih interakcija smanjuje rizik od infekcije, postoje infekcije koje se mogu preneti čak i tokom veoma kratkog kontakta. Slično ponašanje je primećeno i kod ljudi. Prema istraživanju iz 2022. na 2.000 Amerikanaca starosti 55 i više godina, 75% ispitanika reklo je da se njihov društveni krug smanjio sa godinama, a skoro polovina (48%) je prekinula prijateljstva sa najmanje tri osobe u poslednje dve godine.

Iako manji društveni krug može smanjiti rizik od bolesti, potpuna izolacija donosi brojne zdravstvene probleme. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je usamljenost ozbiljnom pretnjom po zdravlje, uporedivu sa pušenjem 15 cigareta dnevno. Dugotrajna izolacija je povezana sa anksioznošću, depresijom, oslabljenim imunološkim sistemom, srčanim oboljenjima, pa čak i smanjenim volumenom mozga.

Zaključak istraživanja sugeriše da je optimalno rešenje smanjenje, ali ne i potpuno eliminisanje društvenih interakcija, kako bi se postigao balans između smanjenja rizika od bolesti i očuvanja mentalnog zdravlja.