Politika

Knežević: Nova vlada ili prijevremeni parlamentarni izbori

Parlamentarna većina od 41 poslanika najkasnije sjutra, a vjerovatno i danas uputiće pismo predsjedniku države sa 41 potpisom poslanika.

Aktuelna parlamentarana većina danas ili sjutra poslaće predsjedniku države Milu Đukanoviću pismo sa 41 potpisom podrške Miodragu Lekiću, kao mandataru za sastav nove vlade, najavio je poslanik Demokratskog fronta Milan Knežević, u emisiji “Link” Radija CG.

Kako je kazao, ako Đukanović ne pokrene konsultacije, Lekić po novom zakonu može i bez toga da krene u konsultacije o formiranja vlade, prenosi RTCG.

Knežević očekuje da će taj proces biti završen do sredine januara naredne godine, a u slučaju da do toga ne dođe, poručuje da treba razmišljati o prijevremenim izborima.

-Parlamentarna većina od 41 poslanika najkasnije sjutra, a vjerovatno i danas uputiće pismo predsjedniku države sa 41 potpisom poslanika, sa jasnom intencijom da otpočne konsultacije za predlaganje mandatara Miodraga Lekića i da povedemo ozbiljan dijalog o izboru sudija Ustavnog suda, VDT-a prevazilaženju krize i da razmotrimo opciju o donošenju svih onih zakona za koje je potrebna većina od dvije trećine – naveo je Knežević.

Parlamentarna većina će već danas početi da, kako kaže Knežević, sprovodi ono što joj Zakon o predsjedniku omogućava.

– I očekujemo da će Đukanović kada bude dobio naše pismo početi razgovor sa nama-,naveo je Knežević.

Kaže i da bi ta vlada trebalo da izvede Crnu Goru iz krize za bude otvorena za partije čiji je cilj EU.

Ta vlada, kako ističe, mora da se uhvati u koštac sa ekonomsikim problemima, ali i sa korupcijom i kriminalom, kao i da pripremi zakonodavstvo za naredne izbore.

Knežević kaže kako ostaju pri stavu da je Lekić kompromisno riješenje za mandatara.

-Ako dođe do razgovora sa Đukanovićem mi ćemo to i saopštiti, ako Đukanović ne počne konsultacije, zakon nam omogućava da Lekić već u petak ili subotu počne konsultacije sa svim predstavnicima aktuelne parlamentarne većine- kazao je Knežević.

Pojašnjava da ako Đukanović odbije da sazove konsultacije, kako zakon predviđa, Lekić i bez takve Đukanovićeve odluke može da uđe u proces formiranja vlade.

-Ja ne znam da li će ta vlada biti formirana, ali imajući u vidu ono što smo dogovarali u septembru, ja ne očekujem neka spektakularna iznenađenja i pretpostavljam da bi sve to moglo da se završi najkasnije do sredine januara-, kazao je Knežević.

Poručio je i da ako do 15. ili 20. januara nova vlada ne bude formirana trebalo bi razmišljati o prijevremenim parlamentarnim izborima i skraćenju mandata Skupštini.

Sinoć je uhapšen nekadašnji direktor Uprave prihoda i carina Rade Milošević, a Knežević kaže kako je Milošević samo dio sistema šverca cigareta.

– Poštujući istragu koja je u toku, mogu reći da ovo nije neočekivano, a Rade Milošević je samo jedan od šrafova u čitavom tom sistemu tzv tranzita ili šverca cigareta i povezanosti dijelova države sa organizovanim kriminalnim grupama – zaključio je Knežević.

Sledeće

Đukanović: Crnoj Gori je sada potrebna pomoć EU

Ne propustite

Lekić: Crna Gora ne treba da prihvati status neke kolonije

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Politika

Đukanović: I da sam pjevao “jači smo od Srbije”, je li to mržnja?

Bivši predsjednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović kazao je da ne zna da li je tokom slavlja rezultata DPS-a na lokalnim izborima U Podgorici pjevao ‘Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije’.

“Moje pitanje je šta i da jesam? Ako bismo pjevali jači smo od Srbije, Amerike, Rusije, je li to mržnja”, pitao je Đukanović, koji je jedan od učesnika 2BS Foruma.

Đukanović je rekao i da Crna Gora nema ozbiljan državno politički menadžment da uradi domaći zadatak koji joj je zadala Evropa.

Nedjeljni izbori u Podgorici, kako on smatra, indikativni su jer govore da vladajuće partije sa državnog nivoa nemaju većinu u glavnom gradu.

“Ne samo da nemaju većinu, nego su svi zajedno na 42 odsto. To je ozbiljan pad. I drugo – strmoglavo su pali neki novi i navodno proevropski subjekti. Prije dvije godine, u Podgorici su PES i Demokrate imali oko 33 odsto. Sada oko 21 odsto. Na parlamentarnim izborima, ojačani jednom beznačajnom partijom kakva je URA, koja ima oko tri-tri i po procenta, imali su 46 odsto u Podgorici. Na ovim – 21. Izgubili su 25 procentnih poena. To je strmoglav pad tih politika”, poručio je.

Na početku smo očekivanog procesa otrežnjenja javnosti i konsolidacije građanske Crne Gore, kaže on.

“Čista je slika i neće da je vidi onaj ko nema hrabrosti da napravi ozbiljne poteze. A ko nema hrabrosti – tu nema ni ‘d’ od državnika. Tu šansu imao je Spajić prošle godine – PES je imao 23, DPS 21, više nego dovoljno za većinu, i to da se vlast vrši ne četiri, nego osam godina. Ali on nije imao hrabrosti. Međutim, Milatović je sada pred istim tim iskušenjem. I njemu je slika jasna. On ne vidi svoju budućnost sa velikosrpskim nacionalizmom Mandića i Kneževića. Posvađan je sa svojim dojučerašnjim kolegom Spajićem. Njemu je jasno sa kim može da sarađuje”, rekao je on.

Ostaje, kaže, da se vidi da li Milatović ima hrabrosti da povuče taj potez.

“Hajde da ne budem potpuno otvoren, ostavljam nadu da će pravilno pročitati poruku birača”, kazao je Đukanović.

Politika

Politička marginalizacija predsjednika Milatovića: Neuspjeh u Podgorici i pad uticaja

U situaciji kada je Jakov Milatović marginalizovao sebe na političkoj areni, a njegova, od PES-a odbjegla družina, izlazi kažnjena i desetkovana posle izbora, jasno je da će na njima biti da donesu teške odluke o formiranju vlasti u Podgorici. Da li će svojih preostalih šest odbornika utopiti u reformisano ,,zdravo“ tkivo DPS-a i doprinijeti destabilizaciji politike u Crnoj Gori od čega će profitirati kriminogene strukture, ili će nastaviti izazovnim putem demokratske konsolidacije Crne Gore započete 30. avgusta 2020. godine?

Lokalni izbori u Podgorici 2024. godine donijeli su značajne promjene, posebno za bivše i odbjegle odbornike Pokreta Evropa sad (PES) i njihovog lidera Jakova Milatovića. Odbornici koji su napustili jedinstvenu listu PES-a formirali su takozvani “Pokret za Podgoricu” i pridružili se manjem savezu sa Građanskim pokretom URA i Pokretom za promjene. Njihova očekivanja da će postati dominantna politička snaga unutar vladajuće većine nisu se ostvarila, a krajnji rezultat tih političkih manevara bio je pad njihove podrške sa 11 na samo 6 odbornika u gradskom parlamentu i stavljanje pred svršen čin: ako im je do Podgorice i odblokiranja rada lokalne uprave, koju će odluku donijeti?

Jakov Milatović, koji se oslanjao na podršku “odbjeglih” odbornika PES-a i imao ključnu, ali autodestruktivnu ulogu u kampanji “Luka za gradonačelnika”, sada se suočava sa političkom marginalizacijom.

Iako je uživao veliku popularnost nakon pobjede na predsjedničkim izborima 2023. godine, između ostalog i zbog podrške koju je dobio od Demokratskog fronta, Demokrata i URA, njegovo direktno učešće u lokalnoj kampanji, pokazalo se pogubnim.

Ova situacija stavila je Milatovića u težak položaj. Ne samo da je njegova politička moć u Podgorici ozbiljno narušena, već su i njegovi politički partneri iz URA-e i Pokreta za promjene izgubili veliki dio podrške građana. Raskolnici koji su napustili PES, i koji su pokušali redefinisati političku dinamiku glavnog grada, sada se suočavaju sa jasnim nezadovoljstvom birača.

Milatović sada mora da odluči kojim će putem dalje voditi svoju političku karijeru. Naredni potezi biće ključni za njegovu budućnost na političkoj sceni Crne Gore, posebno u svjetlu eventualnih novih saveza i pregovora za formiranje većine u Podgorici.

Dok se spekuliše da bi ga Dritan Abazović i Milo Đukanović mogli uvući u savez kako bi destabilizovali Vladu, Milatović se nalazi na prekretnici koja će odrediti hoće li ostati vjeran svojim ranijim obećanjima o borbi protiv DPS-a ili će biti primoran na nove političke kalkulacije. Podgorica bi tako mogla postati središte novih potencijalnih političkih sukoba, zavisno od toga kako će se odvijati postizborni pregovori, odgovornost za političku destabilizaciju nosiće Milatović.

Politika

Abazović: Neću sa DPS-om, PES i Demokrate me neće ucjenjivati

Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović kazao je kako su dobili ono što su željeli na podgoričkim izborima – a to je da odlučuju o daljem razvoju Podgorice.

Rezultati koalicije “Za bolju Podgoricu”, kako je on kazao, nešto je manji od očekivanja, ali ostvarili su ono što su željeli.

“A to je da odlučujemo o daljem razvoju Podgorice. Mislim da treba da budemo zadovoljni”, istakao je on, gostujući na Novoj M.

Smatra kako u kampanji nijesu zakazali ni on ni predsjednik države Jakov Milatović.

“Šezdeset odsto građana Podgorice želi promjene. Sve lažavine oko Veljeg brda, sve o Evropi sad 2, o penzijama, Sen Tropeu, ašovima i auto-putu nije moglo da skupi više od 21 odsto”, rekao je on.

Rekao je da ne zna šta hoće PES i Demokrate

“Traže li krivca u nosiocu koji je došao iz štaba DPS-a, ne znam, nijesam ovdje da komentarišem njihov rezultat. Mujović je rekao u kampanji da ne želi da pravi sa nama koaliciju. Sa kim će ako neće sa nama? Da neće da se vrati u štab DPS-a”, upitao je Abazović.

Za ZBCG je poručio da ga uopšte ne zanima šta oni pričaju, te da oni love u mutnom otkad zna za njih.

“Mi DF-u ne dugujemo ništa. Neka se ne pozivaju na 30. avgust ništa. Sad su se sjetili 30. avgusta, kad su im fotelje u pitanju”, dodao je Abazović ističući da su Demokrate svoju sudbinu vezale za PES.

“Vidjeli smo ih u Budvi, pa u Podgorici”, istakao je Abazović.

Kaže kako je Milo Đukanović “instalirao korisne idiote u Vladu”.

“Kad smo kod DPS-a, stvorila se fama da su dobili više nego što se očekivalo, oni su slavili i pjevali… Da je ovakva Vlada, a da sam ja Milo Đukanović svaki dan bih organizovao žurke. Čovjek je instalirao korisne idiote u Vladu. On će stalno da raste uz pomoć Spajića, Bečića i Mandića“, ocijenio je Abazović.

Na pitanje hoće li sa DPS-om, odgovorio je da neće.

“Ne. Ja sam DPS srušio kad je bilo najteže. Ali mene PES i Demokrate ucjenjivati neće. Neće Mandić komandovati sa mnom kao sa Spajićem i Bečićem. Daćemo im mogućnost kako mislimo da formiramo građansku opciju, a ako neće – doviđenja, neka prave vlast sa kim hoće”, kazao je Abazović.