Connect with us

Ekonomija

Damjanović: Nećemo se zaduživati po nepovoljnim uslovima, penzionerima pomoć u decembru

Predlog zakona o budžetu za narednu godinu je objektivan i socijalno odgovaran, saopštio je ministar finansija Aleksandar Damjanović i ponovio da se država neće zaduživati po nepovoljnim uslovima.

Predlog zakona o budžetu za narednu godinu je objektivan i socijalno odgovaran, saopštio je ministar finansija Aleksandar Damjanović i ponovio da se država neće zaduživati po nepovoljnim uslovima.

„Kad govorimo o samom budžetu, budžetski okvir za narednu godinu iznosi 2,85 milijardi eura što je kada se uporedi sa rebalansom 165 miliona više. Od tog iznosa za isplate penzija i socijalna davanja predviđeno je 785 miliona eura, tako da je budžet osim što je objektivan, i socijalno odgovoran“, ocijenio je Damjanović na konferenciji za novinare povodom predstavljanja Predloga zakona o budžetu za narednu godinu, koji je Vlada danas usvojila.

On je kazao da Vlada brine o socijalnom standardu građana, zbog čega se i naredne godine povećavaju penzije i socijalna davanja, kao i zarade u dijelu javnog sektora gdje nije bilo povećavanja godinama.

Damjanović je kazao da su u pitanju maksimalno konzervativni planirani prihodi, pri čemu cent nije planiran tamo gdje nema zakonskog osnova.

„I tamo gdje je zakonski, ponovo je restriktivno rađeno“, naveo je Damjanović.

On je kazao da će obuhvat ili visina zaduženja za tekuću godinu biti srazmjerna njegovim uslovima, kao i da je primarni cilj da to zaduženje bude na domaćem bankarskom tržištu, sa svih 11 banaka.

„Ograničenja su takva da shodno budžetu nedostaju sredstva od 705 miliona eura. Previđen limit zaduženja je do 600 miliona eura“, rekao je Damjanović.

On je objasnio da mjera zaduženja sa datim limitom, koji neće biti popunjen do kraja, jeste mjera stvaranja fiskalne rezerve za januar naredne godine.

„Možemo da posmatramo ova dva mjeseca i narednu godinu kao jednu cjelinu, gdje u mjeri u kojoj obezbijedimo ova dva mjeseca imamo depozite za 1. januar“,saopštio je Damjanović.

On je naveo da je Ministarstvo u aranžmanu sa Svjetskom bankom, a da je u slučaju teških poremećaja zbog težih recesija spremno da pregovara i sa Međunarodnim moentarnim fondnom (MMF), gdje bi te teške poremećaje konsolidovali.

Nije to više onaj stereotip kada dolazi MMF da neće biti plata i penzija. To su laži. Naravno, aranžman sa MMF-om i dogovor znači i definisanje nekih obaveza koje mogu da se tiču sijaset stvari- objasnio je Damjanović.

On je rekao da je definisno da se dio sredstava obezbijedi kroz državne zapise, drugi dio bi trebalo da se definiše kroz bilateralne aranžmane, a razgovarano je i sa vlasnikom OTP grupe.

„Svaka odluka o zaduženju ide preko Vlade, transparentno“, poručio je Damjanović.

On je naveo da se neko u decembru 2020. godine zadužio po kamatnim stopama oko 2,8 odsto, kako je tada rečeno po istorijski povoljnoj stopi, a treba pogledati kakva je bila stopa inflacije.

Doći ćemo do toga da se zadužujemo po duplo nižim stopama inflacije, koja sada iznosi 16 odsto- kazao je Damjanović.

On je, odgovarajući na pitanje o iznosu predviđenih garancija, saopštio da će one iznositi do 160 miliona eura, a da je uz to opredijeljeno i 506 miliona eura za projektne zajmove i kreditne aranžmane sa raznoraznim kreditorima, što obuhvata projekte koji su dugog roka, već započeti ili se najavljuju, a od državnog su interesa.

„Dugovi koji dolaze na naplatu iznose 335 miliona eura, fiksnog su karaktera. Problem su kamate u iznosu od 115 miliona eura i moraće da se stvaraju uslovi da se u narednom periodu širi poreski potencijal i smanji nivo zaduživanja“- objasnio je Damjanović.

2025. godine na naplatu dolazi 500 miliona starih dugova

On je kazao da je taj iznos kamata postao neodrživ, kao i da 2025. godine na naplatu dolazi 500 miliona starih dugova, a 2027. godine 750 miliona, zbog čega već sada treba razmišljati o stvaranju uslova za vraćanje tih obaveza.

Damjanović je naveo da je oprezan kada govori o zaduženjima, ali ima i ponuda koje su neprihvatljive.

On je, govoreći o isplati državne pomoći penzionerima, rekao da će ona biti isplaćena sa decembrom, u momentu kada im to najviše treba, pri čemu je kroz rebalans obezbijeđeno 15 miliona eura.

Damjanović je dodao i da nijesu planirali prihode od koncesija za Aerodrome, jer smatra da ne treba planirati nešto za šta nije donijeta odluka.

Reklama
Klikni da ostaviš komentar

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Continue Reading

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Continue Reading

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.

Continue Reading

Facebook

Istaknuto

Najnovije

Istaknuto