Connect with us

Ekonomija

Damjanović: Crna Gora se zadužila svega 100 miliona za četiri mjeseca

aleksandar damjanović ministar finansija

Ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao je u emisiji „Dobro jutro Crna Goro“ da procjene da će u junu biti prazna državna kasa ne stoje, te da se redovna isplata plata i penzija ne dovodi u pitanje. On je istakao a su prihodi u ovoj godini 200 miliona veći u odnosu na prošlu i da je u državnoj kasi 250 miliona, koji su raspoloživi u svakom trenutku. Istakao je da se Crna Gora u prva četiri mjeseca zadužila svega 100 miliona od dozvoljenih 600 za 2023. godinu, te da će pokušati da taj limit duga svedu na pola.

Damjanović kaže da je ekonomska perspektiva Crne Gore dobra.

„Poboljšana je procjena rasta crnogorske ekonomije sa 2,5 na 3,2 procenta od strane MMF-a. Imam najsvježije podatke za period od januara, u odnosu na prošlu godinu prihodi su 704 miliona eura ostvarenje budžeta, u prošloj godini, kada je neko drugi bio ministar, prihodi su bili 503 miliona. Dakle 200 miliona više, ili 40 procenata, u istom periodu u odnosu na prošlu godinu“, kazao je Damjanović, piše portal RTCG.

On je istakao i da je u državnoj kasi 250 miliona, koji su raspoloživi u svakom trenutku.

„Sve obaveze Crna Gora izmiruje besprekorno uključujući i povećanje zarada u sektoru D za više od 20 procenata“, kazao je on.

Istakao je da nema želju da se hvali rezultatima.

„Niti da kao papagaj iskačem po Tviteru i po mrežama i da govorim o tim stvarima. Ovaj posao se radi odgovorno i ozbiljno. Bez obzira kakvi su rezultati nema razloga za stvaranje euforije“, rekao je on.

Podsjetio je da se za godinu njegovog mandata Crna Gora na međunarodnom tržištu zadužila svega 100 miliona, a na domaćem nekih 65 miliona, što je tri puta manje za isti period za koji je, kako je rekao, neki drugi ministar zadužio državu.

Komentarišući izjavu bivšeg državnog sekretara Branka Krvavca da će u junu kasa biti prazna, Damjanović kaže da Krvavac takvim izjavama gubi kredibilitet.

„U ovom trenutku, u periodu januar-mart, Crna Gora ima suficit od 1 odsto ili nekih 65 miliona eura. Dio ovog suficita ima uporište u negdje slabojoj realizaciji planiranih projekata. Sama po sebi činjenica da Crna Gora u prvom kvartalu ima rast od 1 odsto dovoljno govori o tome ko kako vodi državu. Sa jeftinim podmetanjima niko neće profitirati“, rekao je on.

Ministar finansija kaže da se redovnost penzija i plata ne dovode u pitanje.

„Zahvaljujući ovakvim ciframa i našim naporima da obezbijedimo do kraja godine realno finansiranje budžeta koje ima utemeljenje u privrednom rastu uz mogućnost dodatne akumulacoje izmirićemo sve planirane obaveze. Podsjetiću, parlament je kroz odluku o zaduženju omogućio da se Crna Gora zaduži 600 miliona eura. Od tih 600 miliona za 2023. godinu koje je parlament dozvolio, mi smo se za četiri mjeseca zadužili svega jednu šestinu. Pokušaćemo da taj limit duga svedemo na pola. To će zavisiti do turističke sezone i drugih faktora“, rekao je on.

Reklama
Klikni da ostaviš komentar

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Continue Reading

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Continue Reading

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.

Continue Reading

Facebook

Istaknuto

Najnovije

Istaknuto