Ekonomija

Damjanović: Crna Gora se zadužila svega 100 miliona za četiri mjeseca

aleksandar damjanović ministar finansija

Ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao je u emisiji “Dobro jutro Crna Goro” da procjene da će u junu biti prazna državna kasa ne stoje, te da se redovna isplata plata i penzija ne dovodi u pitanje. On je istakao a su prihodi u ovoj godini 200 miliona veći u odnosu na prošlu i da je u državnoj kasi 250 miliona, koji su raspoloživi u svakom trenutku. Istakao je da se Crna Gora u prva četiri mjeseca zadužila svega 100 miliona od dozvoljenih 600 za 2023. godinu, te da će pokušati da taj limit duga svedu na pola.

Damjanović kaže da je ekonomska perspektiva Crne Gore dobra.

“Poboljšana je procjena rasta crnogorske ekonomije sa 2,5 na 3,2 procenta od strane MMF-a. Imam najsvježije podatke za period od januara, u odnosu na prošlu godinu prihodi su 704 miliona eura ostvarenje budžeta, u prošloj godini, kada je neko drugi bio ministar, prihodi su bili 503 miliona. Dakle 200 miliona više, ili 40 procenata, u istom periodu u odnosu na prošlu godinu”, kazao je Damjanović, piše portal RTCG.

On je istakao i da je u državnoj kasi 250 miliona, koji su raspoloživi u svakom trenutku.

“Sve obaveze Crna Gora izmiruje besprekorno uključujući i povećanje zarada u sektoru D za više od 20 procenata”, kazao je on.

Istakao je da nema želju da se hvali rezultatima.

“Niti da kao papagaj iskačem po Tviteru i po mrežama i da govorim o tim stvarima. Ovaj posao se radi odgovorno i ozbiljno. Bez obzira kakvi su rezultati nema razloga za stvaranje euforije”, rekao je on.

Podsjetio je da se za godinu njegovog mandata Crna Gora na međunarodnom tržištu zadužila svega 100 miliona, a na domaćem nekih 65 miliona, što je tri puta manje za isti period za koji je, kako je rekao, neki drugi ministar zadužio državu.

Komentarišući izjavu bivšeg državnog sekretara Branka Krvavca da će u junu kasa biti prazna, Damjanović kaže da Krvavac takvim izjavama gubi kredibilitet.

“U ovom trenutku, u periodu januar-mart, Crna Gora ima suficit od 1 odsto ili nekih 65 miliona eura. Dio ovog suficita ima uporište u negdje slabojoj realizaciji planiranih projekata. Sama po sebi činjenica da Crna Gora u prvom kvartalu ima rast od 1 odsto dovoljno govori o tome ko kako vodi državu. Sa jeftinim podmetanjima niko neće profitirati”, rekao je on.

Ministar finansija kaže da se redovnost penzija i plata ne dovode u pitanje.

“Zahvaljujući ovakvim ciframa i našim naporima da obezbijedimo do kraja godine realno finansiranje budžeta koje ima utemeljenje u privrednom rastu uz mogućnost dodatne akumulacoje izmirićemo sve planirane obaveze. Podsjetiću, parlament je kroz odluku o zaduženju omogućio da se Crna Gora zaduži 600 miliona eura. Od tih 600 miliona za 2023. godinu koje je parlament dozvolio, mi smo se za četiri mjeseca zadužili svega jednu šestinu. Pokušaćemo da taj limit duga svedemo na pola. To će zavisiti do turističke sezone i drugih faktora”, rekao je on.

Sledeće

Potrošačka korpa u martu 801 eura

Ne propustite

Polovina penzionera u Crnoj Gori prima minimalnu penziju

Portal Zeta

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

You must be logged in to post a comment Login

Ekonomija

MF: Rebalansom obezbijeđeno gotovo 13 miliona eura za jednokratnu pomoć penzionerima

ilustracija

Ministarstvo finansija predložilo je rebalans budžeta za 2026. godinu kojim se potvrđuje opredijeljenost države da odgovorno upravlja javnim finansijama, prati potrebe građana i obezbjeđuje dodatna sredstva za oblasti od najvećeg društvenog značaja. Kako ističu, prioritet ostaju zdravlje građana, socijalna sigurnost, uredno izvršavanje državnih obaveza i kontinuitet ekonomskog razvoja.

U saopštenju Ministarstva naglašavaju da crnogorska ekonomija ostvaruje bolje rezultate od prvobitnih očekivanja.

“Projekcija rasta BDP-a za ovu godinu povećana je sa 3,1% na 4%, dok su budžetski prihodi za prvih devet mjeseci dostigli 2,32 milijarde eura, što je 216,8 miliona eura ili 10,3% više nego u istom periodu prethodne godine. Pozitivni trendovi u turizmu, industriji i investicijama potvrđuju rastući potencijal crnogorske ekonomije. Ostvareni rezultati stvaraju osnov za dodatno usmjeravanje sredstava tamo gdje su najpotrebnija. Poseban prioritet u okviru rebalansa dat je zdravstvenom sistemu, za koji se obezbjeđuje dodatnih 25 miliona eura, uz poseban fokus na dostupnost savremenih terapija i liječenje pacijenata sa rijetkim bolestima”, navode u saopštenju.

Istovremeno, predviđaju se sredstva za realizaciju važnih razvojnih i infrastrukturnih projekata, kao što su projekti iz oblasti poljoprivrede (MIDAS, pojekat Sava Drina), magistralni putevi i njihova rekonstrukcija, sljedeći korak digitalizacije Poreske uprave, projekti u oblasti dekarbonizacije, energetike, vodosnabdijevanja, projekti za NATO.

“Predložene izmjene budžeta predstavljaju nastavak odgovorne ekonomske politike koja se zasniva na praćenju ostvarenih rezultata, pravovremenom prepoznavanju potreba i usmjeravanju sredstava prema prioritetima građana i države”, poručuju u Ministarstvu finansija.

Ekonomija

Nikolić: Vuković da se bez odlaganja pojavi u parlamentu i saopšti stav o Euro modelu

Foto Skupština Crne Gore

Demokratska partija socijalista (DPS) tražila je od rukovodstva Skupštine da hitno obezbijedi dolazak ministra finansija Novice Vukovića na prvu narednu sjednicu predviđenu za poslanička pitanja i odgovori na pitanja o Euro modelu.

Šef Kluba odbornika DPS-a u Skupštini, Andrija Nikolić, kazao je da je riječ o ekonomskom modelu koji potpuno mijenja strukturu crnogorske privrede i teži blizu milijardu EUR.

“Želim da otvorim pitanje koje se tiče odgovornosti Vlade prema Skupštini i građanima Crne Gore. Vuković nije glasao za Euro model na sjednici Vlade, a najavio je da će u roku od nekoliko dana saopštiti svoj stav”, naveo je Nikolić u saopštenju.

On je podsjetio da je prošlo 47 dana od tada, a nema stava Ministarstva finansija, prenosi MINA BIZNIS.

“Neka što se ne oglašava Ministarstvo, nego ni ministra nema ove sedmice u Skupštini da odgovara na pitanja poslanika. Prošle sedmice je započeto sa realizacijom instituta poslaničkih pitanja ministrima i mi vidimo da ministra Vukovića nema na rasporedu da odgovara poslanicima ni ove sedmice”, rekao je Nikolić.

On je dodao da su poslanici DPS-a Vukoviću postavili sedam pitanja.

“Neka pred poslanicima jasno kaže: zašto nije podržao Euro model, šta je sporno u tom modelu i da li kao ministar finansija preuzima odgovornost za njegovu primjenu”, naveo je Nikolić.

On je istovremeno pozvao Centralnu banku (CBCG) i Fiskalni savjet da se hitno oglase i saopšte svoje stručne ocjene finansijskih i fiskalnih posljedica Euro modela.

Ekonomija

Turković: Tokom mandata 44. Vlade prosječna neto zarada realno porasla 16,7 odsto

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Tarik Turković saopštio je da je tokom mandata 44. Vlade prosječna neto zarada realno porasla 16,7 odsto, dok su minimalne zarade realno rasle 20,1 i 60,1 odsto, navodeći da zvanične podatke treba uporediti sa rezultatima prethodne Vlade.

“Svakodnevno slušamo predloge opozicije (DPS–URA) o poboljšanju životnog standarda, ali hajde da uporedimo rezultate”, naveo je Turković na mreži X.

Prema njegovim navodima, tokom mandata 43. Vlade prosječna neto zarada nominalno je porasla 13,6 odsto, dok je kumulativna inflacija za godinu i po iznosila 13,9 odsto.

Svakodnevno slušamo predloge opozicije (DPS–URA) o poboljšanju životnog standarda, ali ajde da uporedimo rezultate.

Tokom mandata 43. Vlade (DPS–URA) prosječna neto zarada nominalno je porasla 13,6%, dok je kumulativna inflacija za svega godinu i po dana iznosila 13,9%. Zato je realna prosječna zarada blago opala – za oko 0,3%.

Tokom mandata 44. Vlade prosječna neto zarada realno je porasla 16,7%, dok su minimalne zarade realno rasle 20,1% i 60,1%.

Čisto da uporedimo zvanične podatke. A zarade će tek da rastu.
🇲🇪🚀🇪🇺

— Tarik Turkovic (@TarikTurkovic4) October 24, 2026

“Zato je realna prosječna zarada blago opala – za oko 0,3 odsto”, kazao je Turković.

On je naveo da su rezultati tokom mandata 44. Vlade drugačiji.

“Tokom mandata 44. Vlade prosječna neto zarada realno je porasla 16,7 odsto, dok su minimalne zarade realno rasle 20,1 odsto i 60,1 odsto. Čisto da uporedimo zvanične podatke. A zarade će tek da rastu”, naveo je Turković.