Zanimljivosti

Naučnici napravili čip od pečuraka

Stručnjaci sa Univerziteta Johanes Kepler u Austriji došli su do ovog otkrića tokom istraživanja fleksibilne elektronike, sa fokusom na održive materijale koji će zameniti nerazgradive.

Prema novom istraživanju, pečurke bi mogle postati biorazgradiva alternativa vrsti plastike koja se koristi u baterijama i kompjuterskim čipovima, što bi olakšalo recikliranje.

Stručnjaci sa Univerziteta Johanes Kepler u Austriji došli su do ovog otkrića tokom istraživanja fleksibilne elektronike, sa fokusom na održive materijale koji će zameniti nerazgradive.

– Do otkrića smo donekle došli pukim slučajem“, rekao je za CNN fizičar Martin Kaltenbruner sa Univerziteta Johanes Kepler.

Naime, tim je u to vreme razmatrao korišćenje materijala dobijenog od pečuraka za upotrebu u drugim oblastima. Međutim, otkrili su da kožica pečurke Ganoderma lucidum može poslužiti kao zamena za bazu koja se koristi u električnim kolima, a koja izoluje i hladi provodne metale. Ova baza je obično napravljena od nerazgradive plastike koja se baca nakon upotrebe.

Može da izdrži temperature veće od 200 stepeni Celzijusa

Naime, primetili su da ova gljiva, koja obično raste na trulim drvećem u Evropi i istočnoj Aziji, ima kompaktnu zaštitnu kožicu od micelijuma, mreže nalik korenu, kojom štiti podlogu na kojoj raste, odnosno drvo.

– Gljivica na taj način sprečava prodor drugih gljivica ili bakterija“, rekao je Kaltenbruner.

Stručnjaci su skinuli tu kožu i osušili je. Posle sušenja bio je nešto slabiji izolator od plastike, ali je ipak ispunjavao svoju funkciju u električnim kolima i mogao je da izdrži temperature veće od 200 stepeni Celzijusa.

– Potpuno se degradira u roku od dve nedelje ili manje“

– Ova koža ima mnoga svojstva koja je izdvajaju od drugih biorazgradivih materijala, ali je najvažnije da se jednostavno uzgaja iz otpadnog drveta i ne zahteva intenzivnu ili skupu obradu“, rekao je Kaltenbruner.

– Naš micelijum može dugo da traje ako se drži na suvom, ali u standardnom kućnom kompostu bi se potpuno raspao u roku od dve nedelje ili manje“, dodao je on.

Iako je rad tima trenutno eksperimentalan i daleko od masovne proizvodnje, istraživači veruju da bi biorazgradiva koža mogla biti održiv alternativni materijal za upotrebu u elektronici koja ne zahteva dugotrajna električna kola.

Istraživanje pod nazivom MycelioTronics: Fungal mycelium skin for sustainable electronics objavljeno je u časopisu Science Advances.

Sledeće

Šljivovica na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasljeđa

Ne propustite

Upecao 30 kilograma tešku zlatnu ribu

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Zanimljivosti

Orao njivu i pronašao zakopanu veliku svotu novca

Kolumbijski farmer iz regiona Antiokija pronašao je 600 miliona dolara u gotovini zakopanih na svojoj farmi dok je obavljao poljoprivredne radove.

Kako prenose kolumbijski mediji, novac bi mogao da bude povezan sa pokojnim narko-bosom Pablom Eskobarom.

Farmer, koji je želeo da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga, otkrio je dok je obrađivao imanje, nekoliko zarđalih metalnih buradi zakopanih više od metra pod zemljom u kojima su bile stotine svežnjeva novčanica, uglavnom američkih dolara, koji su bili savršeno očuvani, prenosi španska “Marka”.

Kolumbijske vlasti su, nakon što su dobile obaveštenje o otkriću, pokrenule istragu kako bi utvrdile tačno poreklo novca.

Prema prvim pretpostavkama, novac bi mogao da bude deo skrivenih skladišta koja je kartel Medeljin koristio 1980-ih i 1990-ih za skladištenje velikih količina gotovine koje nije bilo moguće lako legalizovati ili premestiti.

Ovo nije bio prvi put da je pronađen novac Pabla Eskobara.

Na vrhuncu slave, sam narko-bos je imao velike sume novca skrivene na farmama i u džungli. Mnoge od tih zaliha su zaboravljene nakon njegove smrti 1993. godine.

Otkriće je ponovo pobudilo interesovanje za legendarno “blago Pabla Eskobara”, ali je takođe izazvalo zabrinutost za bezbednost farmera i njegove porodice.

Vlada Kolumbije razmatra da li da zapleni 600 miliona dolara ili da dodeli nagradu farmeru.

Magazin

Kako pripremiti kožu za sunčanje: Savjeti dermatologa za zdrav bronzani ten

Sa dolaskom ljeta, sunce postaje nezaobilazan dio svakodnevice, ali i potencijalna prijetnja zdravlju kože. Dermatolozi upozoravaju da nepripremljena koža lako može pretrpjeti oštećenja, poput crvenila, perutanja, pa čak i ozbiljnih dugoročnih posljedica. Zato je važno kožu pripremiti na pravilan način kako biste uživali u suncu bez brige.

1. Počnite s blagim pilingom

Piling uklanja mrtve ćelije sa površine kože i pomaže u postizanju ravnomjernog tena. Birajte blage pilinge na bazi šećera, zobi ili voćnih kiselina, i koristite ih 1–2 puta sedmično. Grubi piling može izazvati iritacije, posebno kod osjetljive kože.

2. Hidratacija iznutra i spolja

Pijte dovoljno tečnosti (najmanje 1.5–2 litra vode dnevno), a kožu njegujte hidratantnim kremama koje sadrže hijaluronsku kiselinu, glicerin ili aloe veru. Hidrirana koža bolje podnosi sunce i duže zadržava boju.

3. Postepeno izlaganje UV zracima

Ne izlažite se naglo jakom suncu. Prve dane provedite na jutarnjem ili kasnom popodnevnom suncu, u trajanju od 15–30 minuta. Izbjegavajte sunce između 11 i 16 sati.

4. Zaštita je obavezna

Koristite kreme sa zaštitnim faktorom (SPF) 30 ili više, čak i dok ste u pripremnoj fazi sunčanja. Nanosite je ravnomjerno i obnavljajte svaka 2 sata, posebno nakon plivanja ili znojenja.

5. Ishrana kao prirodna zaštita

Beta-karoten iz šargarepe, breskve, spanaća i kajsija pomaže koži da razvije postepen, zdrav ten. Vitamin C iz citrusa i paprike jača kožu protiv oštećenja. Dodajte ih svakodnevnoj ishrani.

6. Zaboravite solarijume

Solarijumi ne pripremaju kožu, već povećavaju rizik od raka kože. UV zraci u kabinama su često jači nego prirodni, a efekti oštećenja kumulativni.

Zaključak

Lijep i zdrav ten se ne postiže preko noći, već pažljivim pristupom i njegom. Pratite savjete dermatologa, zaštitite kožu i uživajte u suncu bez straha. Sunce može biti saveznik vaše ljepote, ali samo ako ga koristite pametno.

Zanimljivosti

Stručnjaci tvrde da grožđe sprečava razvoj teških bolesti

Grožđe pomaže u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, navode stručnjaci. Naime, kako stručnjaci tvrde, grožđe čini čuda za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Neki sastojci kojima obiluje poboljšavaju regulaciju krvnog pritiska i smanjuju upale izazvane oksidativnim stresom, odnosno disbalansom slobodnih radikala i oksidantata u tijelu, poboljšavaju cirkulaciju i štite vaskularni system, prenosi b92.

Ispostavilo se da prirodni fenol po imenu resveratrol, a kojim grožđe obiluje, u velikoj sprečava nastanak problema kardiovaskularnog sistema. Pored toga, voće koje je bogato antioksidantima, kao što je to slučaj s grožđem, preventivno djeluje kod određenih vrsta kancera, pokazale su brojne studije.

Zapravo, uloga antioksidanata jeste da štite ćelijski DNK, smanjuju oksidativni stres (disbalans slobodnih radikala i oksidanata) i ublažavaju procese u tijelu koji utiču na rast i razvoj tumora.

Nasuprot uvriježenom mišljenju da su kalorične, ove slatke bobice zapravo imaju nizak glikemijski indeks. Jedna šolja grožđa ima svega 100 kalorija.

Zahvaljujući prirodnom fenolu resveratrolu pokreću se određeni procesi u organizmu koji pospješuju metabolizam, a samim tim i smanjenje tjelesne težine.