Magazin

Manastir Ostrog – jedan od simbola pravoslavlja

Manastir Ostrog smatra se jednom od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu. Isklesan u steni, ovaj manastir odoleva vremenu i čuva bogatu istoriju.

Prelepi beli manastir u horizontalnoj steni jedna je od tri najposećenije hrišćanske destinacije na ovim prostorima. Svi koji obiđu tu veličanstvenu građevinu svedoče o miru koji su osetili, a za ovaj manastir vezuju se i brojna „čuda“ u vidu izlečenja koje su neki vernici navodno iskusili.

Narodna predanja kažu da se u okolini ove svetinje nikada nije dogodila nikakva nesreća.

Manastir je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, a sastoji se iz gornjeg i donjeg manastira. Izgrađeni su na mestu najudaljenijih pećinskih isposnica. Prvo se započelo za gradnjom u pećini u selu Zagorak. Po predanju nakon dana provedenog u nadgledanju radova na manastiru, Vasilije je u snu od samog Boga dobio uputstvo da manastir prenese u Ostroške grede – gde bi se građevina posvećena služenju Gospodu stopila sa prirodom.

Vuk Stefanović Karadžić takođe je zapisao da je Vasilije svojim sredstvima od isposnice postavio temelje Ostroga. Prvo je podigao konak za mlade kaluđere koji je postao zametak današnjeg Donjeg manastira. Matica današnjeg Donjeg manastira jeste crkva Svete Trojice a hram je sagrađen 1824. godine. U ovoj crkvi se na freskama mogu videti čuda Svetog Vasilija.

Donji manastir takođe ima bitnu ulogu u novijoj istoriji crnogorskog naroda. Osmog februara 1942. godine tu je održana skupština na kojoj su donete istorijski bitne odluke o daljoj borbi protiv nemačkog okupatora i organizaciji nove narodne vlasti.

Važni istorijski događaji, koji nas vode u dalju prošlost, vezuju se i za Gornji manastir. Tokom pedesetih godina XIX veka crnogorski vojvoda Mirko Petrović se sa još svega sedamnaest saboraca zatvorio u manastir i junački borio protiv daleko mnogobrojnije turske vojske. Devet dana su se junački branili i pobili ogroman broj Turaka koji su vršili česte juriše. U strahu da ce ih Turci nadvladati i spaliti mošti svetoga Vasilija knjaz Danilo, tadašnji vladar Crne Gore, naredio im je da napuste manastir ali samo da gledaju da iznesu mosti svetog Vasilija kako ne bi pale u ruke Turcima. Tokom jedne mračne noći vojnici su uspeli da se izvuku i pobegnu sa moštima svetog Vasilija Ostroškog.

Sledeće

Retrogradni Merkur do 15. decembra

Ne propustite

Preminuo Bora Čorba

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Magazin

Kako se pravilno farbaju jaja za Uskrs?

Savršeno kuvana jaja za Uskrs možete da dobijete ako primjenjujete ovu tehniku pripreme.

Uskrs je pred nama, a običaji na Veliki petak nalažu da se danas farbaju jaja i to je zasigurno jedan od najljepših običaja koji raduje i mlado i staro. Prije nego što se bacite na farbanje i ukrašavanje jaja, nije zgoreg da utvrdite kako se pravilno kuvaju jaja – kako vam ne bi popucala.

Od sastojaka vam je potrebno 20 jaja, voda i so.

Jedan od najjednostavnijih načina da uklonite pečat s ljuske jajeta jeste da pomiješate sodu bikarbonu i vodu. Napravite gustu pastu miješanjem sode bikarbone s malo vode.

Nanesite je na pečat, ostavite da djeluje nekoliko minuta, a zatim nežno trljajte površinu mekom četkicom za zube ili krpom. Isperite jaje pod tekućom vodom.

Kako biste pravilno skuvali uskršnja jaja, stavite ih u šerpu s dovoljno hladne i slane vode tako da ih prekrije. Stavite na jaku vatru i pustite da proključa. Kuvajte samo 5 minuta, a zatim skinite s ringle i ostavite jaja u šerpi, poklopljena, još 10 minuta.

Ovim metodom ćete dobiti savršena tvrdo kuvana jaja. Izlijte vodu u kojoj su se kuvala i sipajte hladnu vodu. Ako ih ne ohladite dovoljno brzo, između žumanca i bjelanceta će se razviti zelena korica odnosno sloj. Nakon toga ih farbajte po želji.

Zanimljivosti

Stručnjaci tvrde da grožđe sprečava razvoj teških bolesti

Grožđe pomaže u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, navode stručnjaci. Naime, kako stručnjaci tvrde, grožđe čini čuda za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Neki sastojci kojima obiluje poboljšavaju regulaciju krvnog pritiska i smanjuju upale izazvane oksidativnim stresom, odnosno disbalansom slobodnih radikala i oksidantata u tijelu, poboljšavaju cirkulaciju i štite vaskularni system, prenosi b92.

Ispostavilo se da prirodni fenol po imenu resveratrol, a kojim grožđe obiluje, u velikoj sprečava nastanak problema kardiovaskularnog sistema. Pored toga, voće koje je bogato antioksidantima, kao što je to slučaj s grožđem, preventivno djeluje kod određenih vrsta kancera, pokazale su brojne studije.

Zapravo, uloga antioksidanata jeste da štite ćelijski DNK, smanjuju oksidativni stres (disbalans slobodnih radikala i oksidanata) i ublažavaju procese u tijelu koji utiču na rast i razvoj tumora.

Nasuprot uvriježenom mišljenju da su kalorične, ove slatke bobice zapravo imaju nizak glikemijski indeks. Jedna šolja grožđa ima svega 100 kalorija.

Zahvaljujući prirodnom fenolu resveratrolu pokreću se određeni procesi u organizmu koji pospješuju metabolizam, a samim tim i smanjenje tjelesne težine.

Magazin

Homoekranis: Zavodljivost ekrana i izazovi digitalnog doba

Homo ludens, biće koje se igra, tako su stari Grci definisali čovjeka. Danas, u 21. vijeku, čovjek sve više postaje homoekranis, kaže za Radio Crne Gore antropološkinja Lidija Vujačić.

Kako navodi Vujačić, toliko puno vremena provodimo pred ekranom da smo postali na neki način zavisni od ekrana, odnosno od medija.

„Naša komunikacija je zapravo par ekscelans medijska u nekom najširem smislu. Možemo zapravo reći da je aktuelna medijska kultura, mediji, pa kultura koju kreiraju, diriguje našim odnosom prema stvarnosti. U skladu sa tim, na neki način reinterpretiraju društvene odnose, ujedno stvaraju nove oblike refleksivnosti, etičnosti, pa i ljudske čulnosti. Tu je vrlo tanka granica i opšte ne možemo da razdvojimo zapravo koji život živimo, medijski ili nemedijski, jer je granica postala nevidljiva“, navodi Vujačić.

Pametni telefoni, tableti i računari ljudima u mnogome olakšavaju svakodnevicu, ali ih ujedno čine i manje sposobnim, uviđa Vujačić.

„U suštini se previše oslanjamo na pomoć medija i tu su nam sve moguće usluge, načini, aplikacije, na dohvat ruke i možda smo malo i neke svoje kapacitete potisnuli. Nije sav život ispred ekrana, nekog ekrana koje god, nego postoji lijepi život i mimo toga. Tako da u principu je najteže naći mjeru“, kaže Vujačić.

Pretjerano izlaganje djece ekranima u najranijem uzrastu usporava razvoj mozga, upozorava psihološkinja Biljana Andrijašević.

„Ekranizacija je termin koji je prisutan u stručnim krugovima i poznat je pod nazivom digitalni autizam, tako da se može negdje definisati kao zavisnost. U Crnoj Gori nije bilo takvih slučajeva, ja da znam nije, međutim, psihijatrija u Beogradu već liječi djecu od problema otuđenosti“, kaže Andrijašević.

Naglašava da djeca do treće godine ne bi trebala da budu izložena ekranima.

„To podrazumeva ne samo telefone, nego bilo kakav uređaj koji ima ekran. Do pete godine možda jedan sat, ali znači to je sve uz kontrolu roditelja, a od pete do sedamnaeste godine dva sata. To je neki, da kažemo, maksimum koliko bi djeca bila izložena ekranima“, navodi Andrijašević.

A koliko je te preporuke teško sprovesti u djelo, najbolje svjedoči primjer majke Bobane, koja držeći u naručiju jedno i po godišnjeg sina sa nama dijeli svoje iskustvo.

„Mi smo odlučili da do treće godine sigurno nema pristupa ekranima, ni telefonu, ni TV-u, s tim što je to jako teško, jer sad smo bili u Delti, svaki drugi butik ima neki ekran, tako da ga vodimo odatle. Smatramo da je jako bitno da sačuvamo tog sadržaja koji im nije adekvatan, ni previše stimulativan i evidentno je da djeca koja su često pred ekranima imaju neke promjene u ponašanju. Imamo dosta takvih slučajeva oko sebe, tako da smo se mi odlučili za ovu opciju. Nije lako, ali borimo se“, priča ona.