Sport

EURO 2024: Luis de la Fuente – španski kralj bez lente

Vratila se Španija na evropski tron posle 12 godina… Apsolutno zasluženo. Ako biste pitali prosečnog fudbalskog laika, iz prve bi vam odgovorio da je bolja reprezentacija pobedila, a možemo da se usudimo i da kažemo da je veći deo publike i te kako bio za trijumf Crvene furije.

Ipak, kao što dobro znamo, sam uspeh nikada ne dolazi preko noći. A čekala ga je Španija od odlaska Visentea del Boskea sa kormila reprezentacije. Probali su Đulen Lopetegi, Fernando Jero, Luis Enrike, u dva navrata, uostalom, njega je i nasledio De la Fuente, a između njegova dva mandata se umešao Roberto Moreno.

I ispostavilo se da je recept za podvig čovek koji je u sistemu Saveza bio od 2013. godine i išao je korak po korak. I dve godine kasnije se popeo na tron sa selekcijom do 19 godina. Interesantno, deo nje su bili i sadašnji prvaci – Unai Simon, Rodri i Mikel Merino.

Usledilo je unapređenje 2018. godine i De la Fuente je preuzeo mladu reprezentaciju, a 12 meseci kasnije je osvojio Evropsko prvenstvo. U timu, naravno, bilo je aktuelnih prvaka – Unai Simon, Mikel Merino, Fabijan Ruiz, Dani Olmo i Mikel Ojarzabal.

Ukoliko nemaš meridianbet.me nalog, registruj se i to uz najveći bonus dobrodošlice – 100€ BEZ IKAKVIH USLOVA!

Strpljivo je čekao svoju šansu i konačno dobio šansu početkom prošle godine da preuzme A selekciju. I, odmah je video koliko ga čeka težak posao. Jer, u samom startu se “zahvalio” legendi Serhiju Ramosu i na neki način mu završio karijeru, što iskusni defanzivac nije lako podneo.

“Verujem da je ova putanja zaslužila da se završi ličnom odlukom ili zato što moj učinak nije bio na potrebnom nivou za našu reprezentacije. Ali ne zbog godina ili drugih razloga koje sam, a da ih nisam čuo, osetio. Zato što biti mlad ili manje mlad nije vrlina ili mana, to je samo privremena karakteristika koja nije nužno vezana za učinak ili sposobnost. Sa divljenjem i zavišću gledam na Modrića, Mesija, Pepea”, napisao je tada Ramos, podsećajući na to da su pomenuta trojica i dalje bitni članovi svojih selekcija, iako su, poput njega, u poznim igračkim godinama.

Na to, nadovezao se i poraz od Škotske u kvalifikacijama, te je tamošna javnost automatski krenula da preispituje da li je novi selektor podoban za tu funkciju. Ipak, uspeo je da ih smiri osvajanjem Lige nacija, ali tu nije bio kraj. U narednom periodu, iako je imao odlične rezultate, nadovezao se skandal tadašnjeg predsednika Saveza, Luisa Rubijalesa, koji je poljubio reprezentativku Španije bez njene dozvole, pa je potom bio umešan i u korupciju, a upravo ga je on doveo na mesto šefa stručnog štaba A tima.

Uz to, desila se i povreda teška Gavija u poslednjem kolu kvalifikacija protiv Gruzije, meč nije imao rezultatski značaj, pa su njegovi neistomišljenici i to iskoristili da mu prebace, a na sve to je i Brahim Dijaz odlučio da ubuduće nastupa za Maroko, što je naišlo na osudu u španskoj javnosti i sva odgovornost je pala na De la Fuentea.

Stoički je izdržao sve udarce, uspeo je da napravi dobitan tim za Evropsko prvenstva, a i da promoviše igrače poput Jamala i Vilijamsa, stubove reprezentacije u godinama za nama, i kao šlag na tortu stigao je trofej Evropskog prvenstva i samim tim je zapušio usta svim kritičarima.

“Nije važno da li su mi neki verovali ili nisu. Bilo je važno jedino to što sam osećao da mi igrači veruju. Veruju mi već godinu i po dana. Svaki korak u stranu bio je rast. Ono što me zaokupilo je to što su mi istinski verovali, bez ikakve sumnje u moje odluke. Sve je to sada sreća i ponos. Niko nam ništa nije dao. Stvari koje toliko koštaju dobijaju još veću vrednost. Svakoj osobi koja radi i daje sve od sebe, uvek sam govorio da će je život nagraditi kad-tad. Ako daš sve što imaš, znaj da će ti život ti vratiti nešto dobro. A fudbal je drugi deo života” rekao je posle finala De La Fuente.

I Španija je svima pokazala da se sve može kada ima sistema. De la Fuente je imao sasvim dovoljno vremena da se iskali za najveću pozornicu i zablista na njoj kada je došlo vreme. Nekada ne treba preplaćivati selektore da bi dobio rezultat. Primera radi, 62-godišnji stručnjak je radio sve ovo vreme za 600.000 evra godišnje. Mnogo manje od većine kolega koji su se ranije oprostili od turnira u Nemačkoj.

Došlo je sve na naplatu, Savez mu je već ponudio novi ugovor, prema kom će zarađivati po godini 1.800.000 evra i početi pripremu za naredni cilj – Mundijal 2026. godine! Pod uslovom da ga prihvati…

Izvor: meridiansport.rs

Sledeće

Startuje sportsko ljeto u Zeti

Ne propustite

FSCG: Odbijene žalbe Zete, Budve i Zvonka Ceklića

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Sport

Sjajni rezultati karatista Zete i Sloge na 46. Kupu oslobođenja Podgorice

Pripremila: Tamara Raičević

Na 46. Kupu oslobođenja Podgorice, koji je okupio 450 takmičara iz 49 klubova i 7 zemalja, oba kluba, Karate klub Zeta i Karate klub Sloga, ostvarila su i više nego dobre rezultate.
Takmičari ova dva kluba briljirali su u svojim kategorijama, osvojivši ukupno 17 medalja.

REGISTRUJTE SE i pratite svoju omiljenu ponudu na jednom mjestu.

Karate Klub Zeta osvojio je sjajnih 15 medalja – 7 zlatnih, 3 srebrne, i 5 bronzanih medalja, dok je Karate klub Sloga nastupio sa dva takmičara koji su zasluženo osvojili dve zlatne medalje.

Zeta je ponovo potvrdila svoju uspješnost u svijetu karatea. Matija Maraš je bio jedan od ključnih takmičara, osvojivši čak tri zlatne medalje – dvije u katama (U10 i U11) i jednu u borbama (U10 -45 kg). Njegov izvanredan nastup krunisan je priznanjem za najboljeg takmičara turnira, a osim medalja, zadužio je i pehar za najbolji rezultat.
Pored njega, Milica Kovačević osvojila je zlatnu medalju u borbama u konkurenciji U9 -30 kg, dok su Mija Ajković (borbe U11 -44 kg), Viktor Vuković (borbe U10 -40 kg), i Miloš Peković (borbe U11 +50 kg) takođe osvojiili zlatna odličja.

Srebrne medalje za Zetu osvojili su:
• Mila Kačar (borbe U11 +44 kg)
• Stefan Kovačević (borbe U11 -35 kg)
• Elson Simoni (borbe U13 -45 kg)

Bronzane medalje su pripale:
• Lazar Đurović (borbe U10 -30 kg)
• Mateo Simoni (borbe U11 -35 kg)
• Miloš Peković (borbe U12 +52 kg)
• Pavle Vuković (borbe U12 +52 kg)
• Anastasija Maraš (kadetkinje -61 kg)

Pored toga, u kategoriji kata, Katarina Bubanja osvojila je srebrnu, dok je bronzana medalja pripala Nikolini Bubanja.

Karate klub Sloga predstavio se sa Todorom Marašem i Tadijom Marašem, koji su dominirali u svojim kategorijama i osvojili po zlatnu medalju.
Todor Maraš, u konkurenciji mlađih pionira (-25 kg), i Tadija Maraš, konkurencija mlađi pionir (-30 kg).
Ovaj uspjeh je za Slogu značajan, jer ovi mladi borci bilježe svoje prve nastupe i na fantastičan način zaključuju kraj godine.

Na kraju godine, oba kluba – Zeta i Sloga – ostvarila su sjajne rezultate, a njihovi takmičari postigli vrhunske rezultate na međunarodnom nivou.
Zeta je, kao i obično, briljirala sa velikim brojem medalja, dok su takmičari Sloge pokazali da su ozbiljni konkurenti na svakom takmičenju. Ovaj turnir bio je posljednji za 2025. godinu, ali već su u planu brojni izazovi i takmičenja za narednu godinu. Čestitamo svim osvajačima medalja i radujemo se njihovim budućim uspjesima koji tek dolaze!

Sport

Vukovi nedostižni – prva pobjeda pred svojom publikom

Pripremila: Tamara Raičević

Dvorana Srednje mješovite škole u Golubovcima bila je poprište susreta 8. kola I MCKL između Vukova Zete i Ulcinja. Dinamičan duel, uz veliki broj postignutih poena, obilježila je izuzetna borba na terenu, a sve je krunisano prvom pobjedom Vukova pred domaćom publikom – slavili su rezultatom 99 : 87.

REGISTRUJTE SE i pratite svoju omiljenu ponudu na jednom mjestu.

Prva četvrtina protekla je u znaku domaćih igrača, koji su od samog starta preuzeli inicijativu, diktirajući tempo i ritam igre. Smjenjivali su se napadi, dueli i precizni šutevi, a izabranici Vladimira Vukovića priveli su prvih deset minuta kraju uz čak 14 poena prednosti – bilo je 30 : 16.

Gosti su mnogo ozbiljnije pristupili drugoj četvrtini. Disciplinovana igra u odbrani omogućila im je nekoliko kontranapada, uz efikasnu realizaciju u završnici. Ipak, domaća ekipa se brzo konsolidovala, vođena požrtvovanošću u svakom posjedu kako ne bi dozvolila Ulcinjanima da istope veliku prednost do odlaska na odmor. Tako je prvo poluvrijeme završeno rezultatom 53 : 45.

Nastavak utakmice donio je dominantnu igru Vukova Zete. Aktivna odbrana, praćena kvalitetnim rješenjima u napadu, pretvorila se u sjajne završnice, a lopta je lako pronalazila put do obruča. Pred kraj treće etape Vukovi su imali zavidnih 24 poena prednosti (75 : 51), a sigurnom igrom uspjeli su da i pretposljednju dionicu završe s ubjedljivim vođstvom – 79 : 59.

U posljednjih deset minuta igrači Ulcinja uspjeli su da pokažu konkurentnost, ali uprkos volji i energiji, ovog puta bodovna razlika bila je nedostižna za protivnika. Vukovi su zasluženo upisali važnu pobjedu pred svojim navijačima.