Ekonomija

Transformacija Fonda PIO moguća, ali potreban dobar plan

Nakon saopštenja lidera Pokreta Evropa sad Milojka Spajića u da se razmatra smanjenje ili ukidanje doprinosa za Fond PIO, javnost je reagovala burno. Spajić objašnjava da sve to znači da će Fond PIO nastaviti da postoji i isplaćuje penzije i poslije primjene programa Evropa sad dva. Ekonomski analitičari različito komentarišu tu mogućnost.

Kao kec iz rukava Milojko Spajić u emisiji „Okvir“ na TVCG objelodani da Fond PIO i nije fond, već protočni bojler koji samo preusmjerava novac iz zajedničke nam kase i dijeli penzionerima.

„On će to da radi bez obzira da li će biti doprinosa ili neće biti, kao i zdravstveni sistem, znate da imamo zdravstveni budžet a nemamo doprinose za zdravstvo“, kazao je predsjednik Pokreta Evropa sad Milojko Spajić.

Nakon toga, bura reakcija.

Jer u Crnoj Gori vjerujemo samo u siguran fiks. Od novina samo strah. No, ne strahuju baš svi, jer ima i onih koji znaju više od glasina.

„Mi uvijek imamo otpor od nečeg novog što se dešava“, kazao je ekonomski analitičar Oleg Filipović.

Zato i podrška, jer kako objašnjava Filipović, ovaj naš fond je u debelom minusu.

„Ako imate fond koji je u minusu 1,6 milijardi eura, pitanje je da li bi investirali u taj fond, jer vi svoju platu investirate sad, mislim da će on uraditi transformaciju fonda, mora da se donese zakon o tome ko će da upravlja penzionim fondom“, istakao je Filipović.

Nedostatak informacija o tome kakav je plan, otvara mnoga pitanja. A jedno od njih je i hoće li reforma Fonda PIO urušiti cijeli sistem.

„Ova reforma ne može da se uradi bez stvaranja dodatne ekonomske vrijednosti, jer ukidanje bilo kojeg doprinosa a bez povećavanja ekonomske aktivnosti dovodi u pitanje održivost javnih finansija i održivost samog penzionog fonda“, kazao je ekonomski analitičar Mirza Mulešković.

Glavno pitanje među penzionerima je da li će ostati bez penzija.

„Nema šanse, oni će panziju dobijati regularno, samo sa mnogo stabilnijeg fonda“, kazao je Filipović.

„Sve ovo nam ne daje pozitivne signale da ovakva reforma može da se uradi brzo, a da se ne ugroze javne finansije“, ističe Mulešković.

Zato poruka da za ovako nešto treba dobar plan.

„Ovo pitanje mora da bude dijalog poslodavaca, sindikata i vlade i da vidimo koji će biti efekti na privredi kako bi mogla da odreaguju mala i srednja preduzeća i da vidimo scenario ako budemo imali problema kao sa zdravstvenim sistemom“, kazao je Mulešković.

Spajić i juče poručuje da će Fond PIO nastaviti da postoji i isplaćuje penzije i nakon primjene programa Evropa sad dva.

Sledeće

Dobit EPCG oko 100 miliona, sa 21,6 miliona eura pomažu CEDIS

Ne propustite

Na pragu sezone fali radnika, a na Zavodu 40.000 nezaposlenih

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Pejović: Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata, saopštio je Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore.

„Realne brojke, a ne selektivni napadi! Inflacija u 12 država EU veća je nego u Crnoj Gori. Plate i penzije su značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a. Kreditni rejting Crne Gore podignut je dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike“, izjavio je funkcioner Pokreta Evropa sad (PES).

Realne brojke, a ne selektivni napadi! 📊📈

✅ Inflacija u 12 država EU veća nego u Crnoj Gori
✅ Plate i penzije značajno uvećane, dok je javni dug smanjen na 62-63% BDP-a
✅ Kreditni rejting Crne Gore podignut dva puta – zbog odgovorne ekonomske politike
✅ Minimalna plata… pic.twitter.com/lcCKS4jyQ4

— Pokret Evropa sad! (@pokretevropasad) March 20, 2025

Kako je dodao, „minimalna plata danas je tri puta veća, građani imaju više za život.

Ne može se govoriti o inflaciji, a preskakati rast plata. Građani znaju koliko danas zarađuju i koliko im je ostajalo prije“, izjavio je Pejović.

Ekonomija

Od 2022. godine zarade rasle oko 200 odsto, a inflacija između 30 i 70 odsto

Od 2022. godine do danas, minimalne i prosječne zarade u Crnoj Gori značajno su porasle, dok je inflacija zabilježila rast od preko 30 odsto, pokazuju podaci Monstata. Povećanje minimalne plate za 170% (600€) i 260% (800€), kao i prosječne plate za 100% (1.012€), uz istovremeno povećanje minimalne penzije za 200% (450€), donijelo je značajne promjene u standardu građana.

Programi koji su sprovedeni umjesto predviđene ekonomske krize donijeli su ekonomski preporod, a uvođenje programa „Evropa sad 2“ novembra prošle godine dodatno je poboljšalo finansijsku situaciju. Najniža penzija sada iznosi 450€, a prosječna 537€, dok su prosječne plate porasle sa 850 na 1.000 eura, a minimalne sa 450 na 600, odnosno 800 eura, zavisno od stepena obrazovanja.

Mitar, penzioner iz Zete, ističe da je ranije jedva sastavljao kraj s krajem, dok sada ima mogućnost za dostojanstven život.

„Prije sam bio na ivici siromaštva, sada već živim lagodnije. Imam podršku svoje djece, koji sada zarađuju više, i zajedno možemo da živimo bez velikog pritiska. Lakše pokrivam troškove i više se ne bojim svakog sledećeg mjeseca“, kaže Mitar.

Mlada Dina, koja radi u jednom trgovinskom lancu, navodi da sada konačno ima fer platu u skladu sa svojim radnim obavezama.

„Iako su cijene porasle, sada sebi mogu da priuštim više. Napokon osjećam da moj rad vrijedi. Svake nedelje mogu sebi da priuštim ručak u nekom od primorskih gradova, pa čak i putovanje u susjedne zemlje. Prije mi je to bilo nezamislivo“, ističe Dina.

Iako je inflacija zabilježila rast između 30 i 70 odsto, veći prihodi omogućili su građanima da lakše podnesu poskupljenja i poboljšaju kvalitet života. Uvođenjem ekonomskih reformi i povećanjem zarada, Crna Gora nastavlja da unapređuje životni standard svojih građana.

Ekonomija

“Evropa sad” tek treći uzročnik inflacije, 90% inflacije uvezeno

Podaci sa panel diskusije održane na Ekonomskom fakultetu u Podgorici potvrđuju stavove premijera o inflaciji. Profesorica Maja Baćović istakla je da je 90% inflacije u Crnoj Gori rezultat globalnih ekonomskih kretanja, dok je program “Evropa sad” tek treći uzročnik.

Baćović je naglasila da su makroekonomski pokazatelji jasni i da je “Evropa sad 1” imala pozitivne efekte na tržište rada, posebno u smislu uvođenja sive ekonomije u legalne tokove. “Broj zaposlenih se u posljednje četiri godine povećao za oko 75.000, što pokazuje da su radna mjesta postala vidljivija u legalnim okvirima”, kazala je profesorica.

Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac, saglasio se s ovom analizom, ističući da, uprkos izazovima, Crna Gora ima nižu inflaciju nego mnoge druge evropske zemlje. “Polazne osnove u analizama nijesu dobre, ali uz program ‘Evropa sad’ i smanjenje poreskog opterećenja na rad, mi smo ispod EU zone inflacije”, rekao je Krvavac.

Ova panel diskusija jasno potvrđuje da je inflacija u Crnoj Gori uglavnom uvezena, dok su mjere kao što je “Evropa sad” imale efekte na tržište rada i smanjenje poreskog opterećenja.