Ekonomija

Smanjena kupovna moć građana, inflacija 15 odsto

Prema analizi koju je napravio Centar za ekonomske i evropske studije, kupovna moć građana Crne Gore je smanjena, zbog veoma visoke stope inflacije, od čak 15 odsto. Prosječna zarada bez poreza i doprinosa u Crnoj Gori od 718 eura, koliko je iznosila u avgustu, je realno niža za 5,7 odsto u odnosu na januar 2022. godine. To znači da je crnogorski građanin/građanka za 718 eura zarade iz avgusta mogao kupiti manje roba i usluga nego za 686 eura, koliko je zarada prosječno iznosila u januaru.

Kako navode u saopštenju, razlog je veoma visoka stopa inflacije od čak 15 odsto, koja je mnogo veća nego u Eurozoni. Ona je uzrokovana faktorima sa međunarodnog tržišta, kao i neadekvatnim mjerama fiskalne politike u zemlji. Uz činjenicu da je rast penzija bio vrlo ograničen, prosječna penzija u avgustu je u Crnoj Gori takođe realno smanjena, za oko 1,4 odsto u odnosu na početak 2022. godine.

” Realni rast bruto domaćeg proizvoda, na osnovu zvaničnih podataka je u prvoj polovini 2022. godine iznosio 10,3 odsto, a pored lične potrošnje, na njega je najviše uticala značajna promjena u zalihama i izvoz roba i usluga. Zvanični podaci pokazuju da su investicije stagnirale, te da u prvoj polovini godine nijesu doprinijele rastu BDP. To ukazuje na nedostatak aktivnih investicionih projekata, što potvrđuje i struktura budžeta države u kojoj dominira, tekuća, neproduktivna, a ne investiciona potrošnja”, navode u saopštenju.

Analizom kretanja ključnih komponenti potrošnje, procjena CEES-a je da će realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2022. godini biti između 5,4 i 6,5 odsto, uz uslov da ne bude jakih eksternih šokova. Ostvarenje ove procjene BDP u Crnoj Gori u 2022, doprinijelo bi vraćanju ekonomije na pretpandemijski nivo.

“Na ekonomski rast i inflaciju u 2022. će značajno uticati i mjere fiskalne politike. Projekcija da će deficit budžeta, nakon rebalansa, iznositi preko osam odsto BDP u 2022, zajedno sa pogoršanom projekcijom srednjoročnog fiskalnog okvira, veoma zabrinjava. To zapravo ukazuje da javne finansije ne mogu opstati u narednoj godini, bez mjera konsolidacije. Zato, imajući u vidu ugroženu fiskalnu stabilnost države i veoma nepovoljne uslove mogućeg zaduženja na međunarodnom tržištu, Vlada, umjesto što povećava tekuću potrošnju, treba hitno da predloži paket mjera za budžetske uštede. Svako dalje odlaganje mjera ka smanjenju ogromnog deficita budžeta, povećava rizik njegovog finansiranja i obavljanja osnovnih funkcija države u 2023. godini”.

Slične teme:kupovna moć građana portalzeta portalzeta.me

Sledeće

Na novom spisku 59 blokiranih kompanija više

Ne propustite

Akcionari EPCG sjutra o kupovini Željezare

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Ekonomija

Wizz Air iz nove baze u Zeti uvodi 23 nove avio-linije

Počevši od marta 2026. godine, “Wizz Air” će postupno stacionirati dva moderna vazduhoplova “airbus A321neo” u Zeti i pokrenuti 14 novih avio-linija koje povezuju glavni grad Crne Gore sa ključnim evropskim gradovima, uključujući Bazel, Pariz, Baden Baden, Keln, Hamburg, Rim, Mastriht, Barselonu, Ljubljanu, Malme, Gdanjsk, Poznanj, Ržešov i Vroclav, saopšteno je iz Aerodroma Crne Gore.

“Wizz Air” će otvoriti svoju 36. bazu u Zeti, što prema saopštenju Aerodroma predstavlja značajan korak u daljem rastu u zemlji i prekretnicu u transformaciji za sektor vazdušnog saobraćaja i ekonomiju Crne Gore.

“Ovim potezom, ‘Wizz Air’ učvršćuje svoju ulogu kao broj 1 avio-kompanija na Aerodromu Podgorica i približava se poziciji broj 1 avio-prevoznika u Crnoj Gori. Očekuje se da će se otvaranjem baze kreirati 80 direktnih i 700 indirektnih radnih mjesta, čime se podstiče lokalno zapošljavanje i jačaju turizam, trgovina i povezanost”, navodi se u saopštenju.

Izvršni direktor “Wizz Aira” Jozef Varadi istakao je da je ta avio-kompanija duboko posvećena budućnosti Crne Gore kroz proširenje pristupačnih opcija putovanja za njene građane, podršku održivoj avijaciji modernim, štedljivim avionima, podsticanje rasta turizma i povezanih industrija, te jačanje uloge Podgorice kao regionalnog transportnog čvorišta.

Roko Tolić, izvršni direktor Aerodroma Crne Gore, poručio je da je je najava otvaranja baze “Wizz Aira” veliki dan za crnogorsku avijaciju.

“Posebno sam radostan jer je ovo jedna od vijesti koja će obradovati sve građane Crne Gore, ali i kompletnu privredu. Ipak, mi imamo ovaj jedan dan za slavlje jer je već od sjutra – pred Aerodromima Crne Gore nastavak važnih aktivnosti. Mi u kratkom roku, dakle – prije narednog proljeća, hitno moramo da unaprijedimo svoje infrastrukturne i operativne kapacitete, da uspješno organizujemo produženje radnog vremena i da obučimo novi kadar. Mi smo spremni za treću smjenu u Podgorici, a odlučni smo da razvijamo Aerodrome Crne Gore do razine koja prati potencijale ove jedinstvene zemlje“, istakao je on.

Sa ovom najavom, “Wizz Air” proširuje svoju ponudu, te iz Zete od naredne sezone nudi ukupno 23 avio-linije koje Crnu Goru povezuju sa 12 zemalja, zaključuje se u saopštenju.

Ekonomija

Sindikalne organizacije Aerodroma traže smjenu Jelene Maraš

Legitimni sindikati Aerodroma Crne Gore – Nezavisni sindikat ACG i Sindikat ACG – uputili su Vladi Crne Gore i premijeru Milojku Spajiću zahtjev za razrješenje predsjednice Upravnog odbora „Aerodroma Crne Gore“ AD Jelene Maraš, navodi se u njihovom saopštenju.

U zahtjevu se navodi da je Maraš zloupotrijebila službeni položaj, uskraćujući korišćenje stambenog fonda zaposlenih u cjelokupnom raspoloživom iznosu.

Kako sindikati tvrde, za raspodjelu pomoći zaposlenima ograničen je iznos na 500.000 eura, iako je na raspolaganju oko tri miliona eura namjenski izdvojenih za tu svrhu.

„Protiv Maraš smo podnijeli krivičnu prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu, jer je naložila raspisivanje oglasa za raspodjelu svega dijela raspoložive sume, i to na bazi nezakonito usvojenog Pravilnika o finansijskoj pomoći za rješavanje stambenih potreba i poboljšanje uslova stanovanja zaposlenih, iako je Inspekcija rada u svom Obavještenju br. UPIN 01-717/24 – 71/4 od dana 1. novembra 2024. već utvrdila da je taj Pravilnik protivzakonito usvojen, zbog čega je Aerodromima Crne Gore izdat prekršajni nalog i kažnjeni su od strane nadležnog inspektora“, navodi se u saopštenju.

Vladi su dostavili inicijativu za smjenu Jelene Maraš, kao i tekst krivične prijave sa pratećom dokumentacijom.

Ekonomija

Normalizovan željeznički saobraćaj, prekinuta blokada

Nakon pet dana postignut je dogovor oko deblokade željezničkog saobraćaja u Crnoj Gori. Predstavnik zaposlenih Andrej Kaluđerović kazao je da su radnici dobili garancije za povećanje zarada, i da su jutros svi vozovi krenuli da saobraćaju na teritoriji Crne Gore.

Petodnevna obustava rada zaposlenih u Željezničkoj infrastrukturi Crne Gore izazvala je oštru razmjenu optužbi između predstavnika radnika i rukovodstva, dok šteta za nacionalni željeznički sistem i privredu rapidno raste.

Predstavnik zaposlenih Andrej Kaluđerović odbacio je navode da je odbio pregovore ili ponuđeni kolektivni ugovor, naglasivši da se odluke donose isključivo zajednički sa kolegama.

On je za TVCG kazao da su jutros svi vozovi krenuli na teritoriji Crne Gore.

“Dobili smo garancije za naše zarade. Povećanje plata će biti nekih 300 eura kao i što smo i najavljivali, tako da će zarada iznositi oko 1.000 do 1.200 eura”, kazao je Kaluđerović.

Kaluđerović je istakao da su na probleme ukazivali odavno, ali da radnici nijesu bili shvaćeni na pravi način.

Naglasio je da su dobili garancije da će povećanje biti u najkraćem zakonskom roku.

“Riješili smo sve ovo u korist zaposlenih, a nadam se i u korist menadžmenta”, poručio je on.

Kaluđerović je uputio izvinjenje svim putnicima koji su pretrpjeli štetu zbog obustave željezničkog saobraćaja, i poručio da se nadaju da se ovako nešto neće ponoviti.