Politika

Marta Kos: Crna Gora ima istorijsku šansu i nema vremena za gubljenje

Evropska komesarku za proširenje Marta Kos na početku konferencije za medije, na kojoj učestvuje i premijer Milojko Spajić, izrazila je najdublje saučešće porodicama stradalih na Cetinju u zločinu koji se dogodio 1. januara. Ona je navela da Crna Gora sada, kada je u pitanju EU, ima istoprijsku šansu i da nema vremena za gubljenje.

Spajić se zahvalio evropskoj komesarki za proširenje što je prvo posjetila Crnu Goru nakon što je otpočela mandat.

“Imamo 25 poglavlja koja, po našem planu moramo da zatvorimo do 2026. To je izvodljivo ali zahtjevno”, kazao je između ostalog premijer.

Spajić je istakao da je potrebna nacionalna kohezija.

Kos je kazala da pregovori Crne Gore sa EU mogu biti završeni do kraja njenog mandata na mjestu komesarke EU Istakla je da je proces evropskih integracija nešto što zahtijeva konsenzus svih političkih aktera.

“Svi treba da pronađu konsenzus u okviru zajedničke vizije i to je poruka koju ću prenijeti danas u Skupštni “, poručila je Kos i obećala nastavak pomoći Crnoj Gori.

Istakla je da je članstvo u SEPA za razvoj crnogorske ekonomije i dodala da je najbolji način da se nastavi anpredak ka EU da se uključi opozicija i da se ukrste argumenti.

Kos je navela da o čekuje da će većina u parlamentu podržati evropske reforme i da će sve snage, uključujući i opoziciju, podržati sve neophodne reforme.

Spajić je rekao da žali zbog poteza opozicije. Dodao je da očekuje konstruktvno djelovanje opozicije.

“Nema nepremostivih prepreka za saradnju u Crnoj Gori. Pred nama je prozor mogućnosti i mislim da niko ne smije da to ugrozi. Ovo nije put koji je takav da Millojko Spajić i 44. Vlada uvode zemlju u EU, nego svi mi. Moramo se okrenuti svi zajedno onome što je nacionalni interes Crne Gore, a vidimo da nekad i 80 odsto građana podržava EU put. Niko u parlamentu ne smije da zakoči EU put “, kazao je novinarima Spajić.

Više puta je ponovio da bi volio da vidi budžet usvojen do kraja januara. Spajić je istakao da niko u Parlamnetu ne smije da zakoči evropski put i da je jako bitno da se budžet usvoji.

Kos je saopštila da će se sastati kasnije sa opozicijom, da će saslušati njihove zahtjeve i da ukoliko bude bilo potrebe da će pomoći

“Ja vjerujem Crnoj Gori i ljudima Crne Gore, predstavnicima svih nacionalnosti, da će oni pomoći na putu ka EU”, saopštila je Kos.

Spajić je povodom protesta koji je najavljen za večeras i zahtjeva za ostavkama Alekse Bečića i Danila Šaranovića kazao da je on prestvanike grupe koja organizuje okupljanje zvao na razgovor i da želi da čuje i drugu stranu i argumentaciju i da su vrata otvorena.

Povodom protesta studenata Kos je saopštila da podržavaju slobodu govora i da snažno vjeruje u civilno društvo.

“Sve ovo su važni ključevi za demokratski sistem, očekujemo od vlasti da na neki način njeguje kontekst gdje sloboda okupljanja i izražavanja mogu da budu njegovani”, istakla je ona.

Sledeće

PES: Bojkotom obraćanja Kos, DPS, SD i URA postale antievropske

Ne propustite

PES: Zalažemo se za funkcionalan budvanski, ali i državni parlament

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Politika

Živković: DPS na 28 odsto podrške, PES na 15

Predsjednik DPS Crne Gore Danijel Živković rekao je u Dnevniku TVCG da tu stranku vidi kao dio vlasti nakon narednih izbora. On je rekao da istraživanja pokazuju da DPS ima podršku 28 odsto birača.

Živković je rekao da je prerano govoriti o potencijalnim koalicijama, a podsjetio je da će parlamentarni izbori biti održani u junu 2027. godine.

“U ovom trenutku to ne prepoznajem”, rekao je Živković, odgovarajući na pitanje da li vidi neke stranke sadašnje vlasti kao moguće koalicione partnere.

Naglasio je da je DPS u kontinuitetu u razgovoru sa građanima, a kampanja je kako je rekao, trajni proces.

“Kada želite da iz opozicije pređete u vlast onda i frekvencija kontakata sa građanima mora biti veća”, rekao je Živković.

On je naveo da će vlast koristiti institucionalnu prednost ali je naglasio da vlast nema odgovor na suštinska pitanja u Crnoj Gori.

Aktuelna situacija u zemlji je zbog ponašanja vlasti praktično mrcvarenje, rekao je, i to se vidi od privrede, standarda građana do evropskih integracija ukazao je da najjača politička partija u vlasti Pokret Evropa sad doživljava strmoglav pad od 25 na 15 odsto podrške birača.

“Ova vlada je izgubila legitimitet. Ako vidite kako se ponašaju akteri unutar većine, neophodno je da građani daju sud ko treba da bude vlast nakon narednih izbora. Nije suština organizovati izbore da pa nakon toga imamo nestabilnu vlast čiji će se konstituenti međusobno ucjenivati. Suština je imati stabilnu i funkcionalnu vlast”, rekao je Živković.

On je naveo da je DPS otvorila Crnoj Gopri put ka EU, i davali su uvijek podršku tom procesu.

“Vlast je prešla crvenu liniju, usvajanjem dva zakona, to su zakoni o ANB i unutrašnjim poslovima. U opoziciji nećete imati sagovornika za sunovart i rušenje ustavnog poretka Crne Gore. Biće skoro pa nemoguće do kraja decembra zatvoriti sva poglavlja imajući u vidu dinamiku rada u Skupštini Crne Gore”, rekao je Živković.

Politika

Vuković u Vašingtonu potpisao ugovore vrijedne 58 milione eura

Ministar finansija Novica Vuković potpisao je u Vašingtonu dva strateški izuzetno važna ugovora sa Svjetskom bankom, ukupne vrijednosti 58 miliona eura, čime Crna Gora dodatno učvršćuje kurs ka održivom razvoju, jačanju institucija i ubrzanju evropske integracije.

Ovi projekti predstavljaju konkretan rezultat aktivne i odgovorne politike Ministarstva finansija (MF), koje, kroz međunarodna partnerstva, obezbjeđuje finansijsku i ekspertsku podršku za ključne razvojne prioritete države.

“Najveći dio sredstava, 40 miliona eura, biće usmjeren na sveobuhvatnu modernizaciju sistema upravljanja otpadom, uključujući izgradnju Regionalnog centra u Nikšiću, kao i razvoj savremenih sistema za selekciju, reciklažu i kompostiranje. Ovaj projekat ima direktan značaj za ispunjavanje obaveza iz pregovaračkog poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promjene”, naveli su iz MF-a.

Istovremeno, projekat „Šume Crne Gore za zajednički prosperitet“, vrijedan 18 miliona eura, donosi snažan razvojni impuls sektoru šumarstva, kroz održivo upravljanje resursima, jačanje drvne industrije i unapređenje ekonomskih prilika u ruralnim područjima. Projekat je u potpunosti usklađen sa evropskim standardima i doprinosi ispunjavanju obaveza iz Programa pristupanja Evropskoj uniji.

“Zaključenje ovih aranžmana potvrđuje jasnu opredijeljenost Vlade da, uz snažnu podršku Ministarstva finansija, ubrzano sprovodi reforme koje vode ka zatvaranju pregovaračkih poglavlja i punopravnom članstvu u Evropskoj uniji”, kazali su iz MF-a.

Kako su istakli, ove investicije nijesu samo ulaganja u infrastrukturu, one predstavljaju ulaganje u jače institucije, konkurentniju ekonomiju i bolji kvalitet života građana. Istovremeno, one potvrđuju da Crna Gora ima kapacitet i političku volju da sprovodi zahtjevne reforme i odgovori na standarde Evropske unije.

“Ministarstvo finansija nastavlja da bude ključni stub ekonomskog razvoja države, kroz proaktivnu politiku koja povezuje finansijsku stabilnost, razvojne projekte i strateške ciljeve evropske integracije”, navodi se u saopštenju.

Politika

Zašto inicijativa o povlačenju priznanja Kosova nema smisla?

Autor: Vladimir Jovanović

Inicijativa o povlačenju priznanja Kosova koju ponovo aktuelizuje Milan Knežević djeluje na prvi pogled kao snažna politička poruka, ali u suštini otvara niz nelogičnosti, kontradikcija i političkih paradoksa, kako na regionalnom, tako i na unutrašnjem planu.

Prije svega, takva inicijativa zanemaruje realnost političkog života Srba na Kosovu. A ta realnost se zove Srpska lista. Ova politička organizacija, koja je prošla put od građanske inicijative (2013) do dominantne političke stranke među Srbima na Kosovu, aktivno učestvuje u institucijama kosovskog sistema: od lokalnih samouprava do parlamenta i vlade.

Ono što dodatno komplikuje narativ povlačenja priznanja Kosova jeste činjenica da Srpska lista uživa snažnu političku i logističku podršku iz Beograda, prije svega od Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke. Drugim riječima, zvanična politika Srbije, iako ne priznaje nezavisnost Kosova aktivno učestvuje u političkom sistemu Kosova kroz Srpsku listu.

Tu dolazimo do ključne kontradikcije u Kneževićevoj inicijativi.

Ako je problem u priznanju Kosova kao države, kako onda nije problem učešće Srba u institucijama te iste države? Ako je Kosovo “takozvana država”, zašto je prihvatljivo da srpski politički predstavnici budu ministri, poslanici i potpredsjednici skupštine u tom sistemu?

Ova nedosljednost postaje još izraženija kada se Kneževićeva politika uporedi sa njegovim odnosom prema Beogradu. Naime, Knežević je nedavno javno podržao Aleksandra Vučića na lokalnim izborima u Srbiji. Time je implicitno podržao i ukupnu političku strategiju Srbije prema Kosovu, uključujući i djelovanje Srpske liste.

To otvara legitimnu dilemu:

Da li Knežević ovom inicijativom zapravo kritikuje politiku Beograda i indirektno dovodi u pitanje legitimitet Srpske liste?
Ili je riječ o političkom manevru usmjerenom ka biračkom tijelu, bez stvarne dosljednosti i strateške dubine?

Jer ako bi bio dosljedan, Knežević bi morao jasno reći da je i učešće Srpske liste u kosovskim institucijama sporno. Međutim, takav stav izostaje. Naprotiv, njegova ranija podrška Vučiću sugeriše da prihvata model “djelovanja iznutra” — odnosno borbe za interese Srba kroz institucije tkz.Kosova.

Zbog toga inicijativa o povlačenju priznanja u Crnoj Gori djeluje više kao politički signal nego kao realna politika. Ona ne nudi rješenje nijednog konkretnog problema: ni položaja Srba na Kosovu, ni regionalne stabilnosti, niti spoljnopolitičkog položaja Crne Gore.

Na kraju, postavlja se suštinsko pitanje smisla: ako i Srbija, koja najviše osporava kosovsku nezavisnost, učestvuje u tom sistemu kroz Srpsku listu, kakav bi efekat imalo povlačenje priznanja od strane Crne Gore?