Zanimljivosti

Jesenji trendovi sa „isteklim rokom“- stvari koje nikako ne bi trebalo da nosite

Trendovi dolaze i odlaze. Pored klasika koji se nose iz sezone u sezonu postoje, naime, komadi koji, ako je verovati stručnjacima, imaju svoj rok trajanja. Modni stilisti tako su izdvojili pet jesenjih trendova koje bi trebalo da ostavimo u prošlosti i zamenimo ih nekim novim komadima.

Naravno, radi se samo o mišljenjima, odnosno o predlozima, a ne čvrstim pravilima i svatko treba u obzir da uzme svoj lični stil i da nosi ono u čemu se oseća najbolje. Ako volite tamne boje, nosite tamne boje, ako vam je trenerka omiljena, nema razloga da je odbacite.

Ipak, u nastavku smo izdvojili, pet jesenjih trendova koje prema mišljenju stilista ove godine ne bi trebalo da nosimo – ili bi trebalo da ih nosimo manje nego poslednjih nekoliko pandemijskih godina.

Na „crnoj listi“ stilista su:

Dotrajale majice i trenerke

Pandemijska moda fokusirala se na sve što se tiče sporta, ali svet mode već je neko vreme ponovno okrenut složenijem i definisanijem izgledu, pa bi prema mišljenju modnih stručnjaka dotrajale trenerke trebalo da zameni kašmir i ostalo fino pletivo.

Krajnje je vreme da u penziju odu oni komadi u kojima smo provodili vreme lockdowna i da se vratimo „normalnoj“ odeći, smatraju stilisti. Naravno, i dalje postoje prilike u kojima će ovi komadi biti savršen izbor, ali stilisti samo smatraju da je vreme da oni više ne budu najčešći modni izbor.

Tamne kombinacije od glave do pete

Obično u jesen naša garderoba postane tamnija, ali ove godine, smatraju stilisti, trebalo bi da nosimo boje. Jarke boje koje su obeležile leto ne bi trebalo u potpunosti da napustimo. Naravno, možete ih kombinovati i s tamnijim, za jesen uobičajenijim bojama, ali ako se pitaju stručnjaci, trebalo bi da izbegavate tamne kombinacije od glave do pete.

Stilisti poručuju i da ne zaobilazite „razigrane uzorke“, kao i da pružite priliku svetlom pletivu.

Kompleti

U pandemijskom periodu puno su se nosili pleteni kompleti koji su često zamenjivali trenerke. Ali, kao i trenerke, i njih bi trebalo da ostavimo iza sebe, barem kao odeću u kojoj provodimo baš svaki dan, mišljenje je stilista koji kao savršen komad za slojevito i zabavno odevanje preporučuju pletene prsluke.

Svakodnevno nošenje običnih pamučnih helanki

Stilisti preporučuju da ove jeseni helankama ne dajete toliko prostora u svojoj garderobi kao što je to bio slučaj prošle sezone.

Iako su udobne i lake za kombinovanje, postoje, kažu, i drugi komadi koji su jednako opušteni i odlično stoje. Stilisti, na primer, preporučuju jednodelne komade za odvažne i neustrašive.

Naravno, helanki ne morate potpuno da se odreknete. Kupujte modele koje zahvaljujući drugim komadima iz garderobe možete pretvoriti u deo kombinacija čak i za odlazak na posao. Neke od opcija su kožne helanke, helanke s prorezima na dnu nogavica ili vrlo efektne helanke s trakom ispod stopala.

Haljine s izrezima

Stilisti smatraju da je vreme da odbacite haljine s raznim izrezima. Između ostalog, temperature su sve niže, pa bi vam u njima čak i s jaknom moglo biti hladno.

Haljine s izrezima čuvajte za topliji deo godine, a umesto njih za razdoblje pred nama birajte maksi haljine. I one su inače veliki letnji trend koji laska svim oblicima tela, ali savet stilista je da svojoj omiljenoj maksi haljini dodate džemper oversized kroja i čizme i dobićete savršenu i udobnu kombinaciju.

Slične teme:portalzeta portalzeta.me zeta

Sledeće

Lenji ljudi često su pametniji, uspešniji i imaju bolje poslove

Ne propustite

Alfredo Moser: Pronalazač svjetla iz plastične flaše

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Zanimljivosti

Stručnjaci tvrde da grožđe sprečava razvoj teških bolesti

Grožđe pomaže u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, navode stručnjaci. Naime, kako stručnjaci tvrde, grožđe čini čuda za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Neki sastojci kojima obiluje poboljšavaju regulaciju krvnog pritiska i smanjuju upale izazvane oksidativnim stresom, odnosno disbalansom slobodnih radikala i oksidantata u tijelu, poboljšavaju cirkulaciju i štite vaskularni system, prenosi b92.

Ispostavilo se da prirodni fenol po imenu resveratrol, a kojim grožđe obiluje, u velikoj sprečava nastanak problema kardiovaskularnog sistema. Pored toga, voće koje je bogato antioksidantima, kao što je to slučaj s grožđem, preventivno djeluje kod određenih vrsta kancera, pokazale su brojne studije.

Zapravo, uloga antioksidanata jeste da štite ćelijski DNK, smanjuju oksidativni stres (disbalans slobodnih radikala i oksidanata) i ublažavaju procese u tijelu koji utiču na rast i razvoj tumora.

Nasuprot uvriježenom mišljenju da su kalorične, ove slatke bobice zapravo imaju nizak glikemijski indeks. Jedna šolja grožđa ima svega 100 kalorija.

Zahvaljujući prirodnom fenolu resveratrolu pokreću se određeni procesi u organizmu koji pospješuju metabolizam, a samim tim i smanjenje tjelesne težine.

Zanimljivosti

Saznajte šta je „socijalno starenje“ moglo bi da bude dobro za vaše zdravlje

Ako manji društveni krug može da smanji rizik od bolesti, potpuna izolacija donosi brojne zdravstvene probleme.

Može li manji krug prijatelja biti tajna dugog života? Istraživanja pokazuju da se mnoge vrste, uključujući ljude i životinje, povlače iz društvenih aktivnosti kako stare. Ovaj fenomen, poznat kao ‘socijalno starenje’, mogao bi imati evolutivne prednosti. Novo istraživanje Centra za istraživanje ponašanja životinja na Univerzitetu u Ekseteru pokazalo je da smanjenje društvenih kontakata može pomoći u očuvanju zdravlja, piše Njujork post.

Naučnici su proučavali grupu odraslih ženki rezus makaki majmuna da bi istražili vezu između starenja, društvenih veza i zdravstvenih rizika. Koristili su modele društvenih mreža za merenje „društvene centralnosti“ – ukupnog broja socijalnih partnera i vremena provedenog u druženju. Kombinujući ove podatke sa simulacijama zaraznih bolesti, istraživači su analizirali da li manje društvenih veza može smanjiti rizik od infekcija, posebno kod starijih i imunokompromitovanih osoba.

Rezultati su pokazali da stariji makakiji koji su imali manje društvenih kontakata ređe boluju od zaraznih bolesti, što ukazuje na ‘zaštitni efekat’ društvenog povlačenja u starosti. Erin Siracusa, koautor studije iz Centra za istraživanje ponašanja životinja, ističe: „Naše istraživanje sugeriše da smanjenje društvenog kontakta kod starijih životinja, uključujući ljude, ima snažnu prednost pri prilagođavanju, prenosi Večernji.hr.

Kod starijih osoba, imuni sistem slabi, povećavajući rizik od infekcija. Međutim, analiza je pokazala da stariji makaki ređe obolevaju od svojih mlađih. „Ova ravnoteža između koristi i troškova menja se tokom života, što može dovesti do promena u društvenom ponašanju“, objašnjava Sirakuza, „Iako su starije osobe podložnije bolestima, podaci su pokazali da su stariji makakiji pretrpeli manje infekcija od mlađih“.

Autori studije upozoravaju da iako smanjenje društvenih interakcija smanjuje rizik od infekcije, postoje infekcije koje se mogu preneti čak i tokom veoma kratkog kontakta. Slično ponašanje je primećeno i kod ljudi. Prema istraživanju iz 2022. na 2.000 Amerikanaca starosti 55 i više godina, 75% ispitanika reklo je da se njihov društveni krug smanjio sa godinama, a skoro polovina (48%) je prekinula prijateljstva sa najmanje tri osobe u poslednje dve godine.

Iako manji društveni krug može smanjiti rizik od bolesti, potpuna izolacija donosi brojne zdravstvene probleme. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je usamljenost ozbiljnom pretnjom po zdravlje, uporedivu sa pušenjem 15 cigareta dnevno. Dugotrajna izolacija je povezana sa anksioznošću, depresijom, oslabljenim imunološkim sistemom, srčanim oboljenjima, pa čak i smanjenim volumenom mozga.

Zaključak istraživanja sugeriše da je optimalno rešenje smanjenje, ali ne i potpuno eliminisanje društvenih interakcija, kako bi se postigao balans između smanjenja rizika od bolesti i očuvanja mentalnog zdravlja.

Zanimljivosti

Sajberhondrija, sindrom od kog pati sve više ljudi

Sajberhondrija je medicinski termin novijeg datuma koji označava neosnovanu eskalaciju anksioznosti u vezi sa zdravljem, nastalu upornim pretragama i čitanjem sadržaja o simptomima i bolestima na internetu.

Razlike između sajberhondrije i hipohondrije

Hipohondrija je anksiozni poremećaj čije su osnovne odlike strah i vjerovanje osobe da je oboljela od ozbiljnog tjelesnog oboljenja. Sličnost je u tome što u oba slučaja postoji prekomjerna zabrinutost za tjelesno zdravlje.

Međutim, sajberhondriju karakteriše ekscesivna upotreba interneta sa upornim i često nekontrolisanim pretragama informacija u vezi zdravlja čiji sadržaji potom izazivaju stres, uznemirenje i anksioznost. Očigledno, sajberhondrija je vezana za nove tehnologije, pa se često označava kao bolest modernog doba.

Uzroci sajberhondrije

Uzroci sajberhondrije nisu do kraja jasni, ali opšta sklonost ka brizi, hronični stres, iskustva sa bolestima (bilo lična ili člana porodice), već prisutna anksiozna ili depresivna stanja, jesu najčešći faktori koji povećavaju sklonost za razvoj sajberhondrije. Sa druge strane, laka dostupnost medicinskih informacija na internetu, ušteda vremena i novca zbog neodlaska kod ljekara, privatnost, i potreba za instant odgovorima podstiču pretraživanje interneta.

Veliki broj osoba koristi zdravstvene informacije sa interneta na adekvatan način. One nekada mogu pomoći da se identifikuje problem, pomoću njih se možemo informisati o načinu tretmana ili kome je potrebno obratiti se za pomoć.

Najčešće dobra informisanost dovodi do realnog sagledavanja problema i olakšanja, odnosno redukcije anksioznosti u vezi zdravstvenih smetnji.

Kod drugih, medicinske informacije dobijene putem interneta mogu izazvati potpuno suprotan efekat. One ih mogu zbuniti, uplašiti i uznemiriti jer saznanja o bolestima i simptomima mogu biti pogrešno protumačena. Na taj način može nastati uvjerenje da osoba ima ozbiljan zdravstveni problem, što pojačava anksioznost u vezi sa zdravljem. Pretrage se nastavljaju, a anksioznost eskalira dovodeći do narušavanja mentalnog zdravlja, opšte funkcionalnosti i kvaliteta života.

Teži put do dijagnoze

Postavljanje dijagnoze od strane laika na osnovu pogrešno protumačenih ili netačnih informacija sa interneta ili, još gore, pokušaji samoliječenja – predstavljaju ozbiljan problem.

Ljekarima je otežan rad jer pacijenti dolaze sa predubjeđenjem da imaju neku bolest i traže potvrdu i tretman umjesto pregleda i utvrđivanja faktičkog stanja. Pokušaji razuvjeravanja mogu biti zahtjevni i troše vrijeme ljekara koje bi moglo biti posvećeno drugim pacijentima. Nisu rijetke ni promjene ljekara zbog nepovjerenja i sumnji u vezi njihove kompetentnosti kao i neosnovano izlaganje brojnim dijagnostičkim procedurama.