Ministarstvo finansija predložilo je rebalans budžeta za 2026. godinu kojim se potvrđuje opredijeljenost države da odgovorno upravlja javnim finansijama, prati potrebe građana i obezbjeđuje dodatna sredstva za oblasti od najvećeg društvenog značaja. Kako ističu, prioritet ostaju zdravlje građana, socijalna sigurnost, uredno izvršavanje državnih obaveza i kontinuitet ekonomskog razvoja.

U saopštenju Ministarstva naglašavaju da crnogorska ekonomija ostvaruje bolje rezultate od prvobitnih očekivanja.

“Projekcija rasta BDP-a za ovu godinu povećana je sa 3,1% na 4%, dok su budžetski prihodi za prvih devet mjeseci dostigli 2,32 milijarde eura, što je 216,8 miliona eura ili 10,3% više nego u istom periodu prethodne godine. Pozitivni trendovi u turizmu, industriji i investicijama potvrđuju rastući potencijal crnogorske ekonomije. Ostvareni rezultati stvaraju osnov za dodatno usmjeravanje sredstava tamo gdje su najpotrebnija. Poseban prioritet u okviru rebalansa dat je zdravstvenom sistemu, za koji se obezbjeđuje dodatnih 25 miliona eura, uz poseban fokus na dostupnost savremenih terapija i liječenje pacijenata sa rijetkim bolestima”, navode u saopštenju.

Istovremeno, predviđaju se sredstva za realizaciju važnih razvojnih i infrastrukturnih projekata, kao što su projekti iz oblasti poljoprivrede (MIDAS, pojekat Sava Drina), magistralni putevi i njihova rekonstrukcija, sljedeći korak digitalizacije Poreske uprave, projekti u oblasti dekarbonizacije, energetike, vodosnabdijevanja, projekti za NATO.

“Predložene izmjene budžeta predstavljaju nastavak odgovorne ekonomske politike koja se zasniva na praćenju ostvarenih rezultata, pravovremenom prepoznavanju potreba i usmjeravanju sredstava prema prioritetima građana i države”, poručuju u Ministarstvu finansija.

Demokratska partija socijalista (DPS) tražila je od rukovodstva Skupštine da hitno obezbijedi dolazak ministra finansija Novice Vukovića na prvu narednu sjednicu predviđenu za poslanička pitanja i odgovori na pitanja o Euro modelu.

Šef Kluba odbornika DPS-a u Skupštini, Andrija Nikolić, kazao je da je riječ o ekonomskom modelu koji potpuno mijenja strukturu crnogorske privrede i teži blizu milijardu EUR.

“Želim da otvorim pitanje koje se tiče odgovornosti Vlade prema Skupštini i građanima Crne Gore. Vuković nije glasao za Euro model na sjednici Vlade, a najavio je da će u roku od nekoliko dana saopštiti svoj stav”, naveo je Nikolić u saopštenju.

On je podsjetio da je prošlo 47 dana od tada, a nema stava Ministarstva finansija, prenosi MINA BIZNIS.

“Neka što se ne oglašava Ministarstvo, nego ni ministra nema ove sedmice u Skupštini da odgovara na pitanja poslanika. Prošle sedmice je započeto sa realizacijom instituta poslaničkih pitanja ministrima i mi vidimo da ministra Vukovića nema na rasporedu da odgovara poslanicima ni ove sedmice”,  rekao je Nikolić.

On je dodao da su poslanici DPS-a Vukoviću postavili sedam pitanja.

“Neka pred poslanicima jasno kaže: zašto nije podržao Euro model, šta je sporno u tom modelu i da li kao ministar finansija preuzima odgovornost za njegovu primjenu”,  naveo je Nikolić.

On je istovremeno pozvao Centralnu banku (CBCG) i Fiskalni savjet da se hitno oglase i saopšte svoje stručne ocjene finansijskih i fiskalnih posljedica Euro modela.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Tarik Turković saopštio je da je tokom mandata 44. Vlade prosječna neto zarada realno porasla 16,7 odsto, dok su minimalne zarade realno rasle 20,1 i 60,1 odsto, navodeći da zvanične podatke treba uporediti sa rezultatima prethodne Vlade.

“Svakodnevno slušamo predloge opozicije (DPS–URA) o poboljšanju životnog standarda, ali hajde da uporedimo rezultate”, naveo je Turković na mreži X.

Prema njegovim navodima, tokom mandata 43. Vlade prosječna neto zarada nominalno je porasla 13,6 odsto, dok je kumulativna inflacija za godinu i po iznosila 13,9 odsto.

Svakodnevno slušamo predloge opozicije (DPS–URA) o poboljšanju životnog standarda, ali ajde da uporedimo rezultate.

Tokom mandata 43. Vlade (DPS–URA) prosječna neto zarada nominalno je porasla 13,6%, dok je kumulativna inflacija za svega godinu i po dana iznosila 13,9%. Zato je realna prosječna zarada blago opala – za oko 0,3%.

Tokom mandata 44. Vlade prosječna neto zarada realno je porasla 16,7%, dok su minimalne zarade realno rasle 20,1% i 60,1%.

Čisto da uporedimo zvanične podatke. A zarade će tek da rastu.
🇲🇪🚀🇪🇺

— Tarik Turkovic (@TarikTurkovic4) October 24, 2026

“Zato je realna prosječna zarada blago opala – za oko 0,3 odsto”, kazao je Turković.

On je naveo da su rezultati tokom mandata 44. Vlade drugačiji.

“Tokom mandata 44. Vlade prosječna neto zarada realno je porasla 16,7 odsto, dok su minimalne zarade realno rasle 20,1 odsto i 60,1 odsto. Čisto da uporedimo zvanične podatke. A zarade će tek da rastu”, naveo je Turković.