Politika

Knežević: Treba da budemo ravnopravan partner

screenshot

Predsjednik DNP-a i jedan od lidera koalicije “Za budućnost Crne Gore” (ZBCG) Milan Knežević rekao je za TV E da taj savez neće dati manjinsku podršku 44. Vladi i potencijalnom mandataru Milojku Spajiću, ističući da traže da budu ravnopravan činilac nove izvršne vlasti. Knežević je kazao da ako se primijene demokratski standardi, ZBCG treba da dobije sedam resora, ali da su spremni na ustupke. Naglasio je da ZBCG hoće da bude pošteno tretirana i da ne pristaju na poniženja.

“Imali smo konstruktivan razgovor sa predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem, i ponovili smo da novu vladu treba da čine subjekti koji su iz avgustovske većine, i naravno stranke manjina koje to žele”, kazao je Knežević.

On je naveo da su saopštili i da na osnovu principa koje je pregovaračima za formiranje nove vlade dostavila Evropa sad imali princip broj sedam koji se odnosi na podjelu funkcija i resora shodno brojnu osvojenih glasova.

“Ukoliko Spajić bude dobio 41 potpis podrške poslanika, onda je Milatović dužan da mu povjeri mandat. Koliko sada vidim, on može da računa na eksplicitnu podšku samo poslaniku Demokratske Crne Gore. Tražimo da se poštuje princip sedam. Saopštili smo da PES treba da delegira mandatara, a Spajić je bio nosilac liste. Ne mislimo da ima nešto dubiozno u tome da bude predložen za mandatara”, rekao je Knežević za TV E.

On je rekao da osim formiranja vlade, treba da se podijele funkcije i u parlamentu. Podsjetio je da i za SNP nema ništa sporno da Spajić bude mandatar ali se postavlja pitanje treba li nova vlada da ima podršku 49 ili 41 poslanika.

Knežević navodi da je na Spajiću najveća odgovornost i potrebno je da aktivira pregovore opet. Naveo je da unutar same liste Evrope sad ima različitih mišljenja, te da su čuli stavove UCG i Civisa koji se zalažu za vladu koju će podržati 49 poslanika.

“U ovom trenutku proces niko ne može da kontroliše ali svako može da bude dio vlade u manjinskom ili nekom drugom formatu. Sa DPS i strankama koje su bili s njom u koaliciji mi nećemo praviti koalicione aranžmane”, rekao je Knežević.

On je rekao da nema potrebe da ZBCG posebno insistira na mjestu predsjednika parlamenta već na tome insistira Evropa sad pošto su u predloženim principima naveli princip koji kaže da se funkcije i resori dijele shodno izbornoj snazi.

“Nama su ti principi prihvatljivi i tražimo da se ne devalvira broj glasova koje je dobila naša koalicija. Mi smo drugi po snazi, ako se pravi koalicija po modelu avgustovske većine. Mi smo imali ponudu da manjinski podržimo Spajićevu vladu ali to nećemo uraditi. Nećemo da pristanemo na manjinsku podršku kao što je bio slučaj sa 42. vladom, tražimo da budemo ravnopravno zastupljeni. Ako se primjenjuju demokratski standardi, onda bi ZBCG trebalo da pripadne sedam ministarskih mjesta. Ne tražimo sedam resora, pravimo ustupke ali ne pristajemo na poniženja”, kazao je Knežević.

Slične teme:Crna gora milan knežević

Sledeće

Knežević: Nemamo problem što je Crna Gora u NATO-u

Ne propustite

Joković: Načelna podrška Spajiću za sastav Vlade

Reklama

Klikni da ostaviš komentar

Politika

Pejović: Bez jasnih nalaza ne može se tvrditi da ima kancerogenih materija u Botunu

Potpredsjednik Skupštine Boris Pejović istakao je da još nemaju potvrdu da se iz Botuna iskopava kancerogeni materijal, kako su to jutros tvrdili mještani na protestu ispred lokacije gdje se gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Kako je naglasio Agencija za zaštitu životne sredine je prije početka tih radova dala pozitivno mišljenje, a bez jasnih nalaza ne može se to tvrditi.

Pejović je u emisiji “Link” naglasio da je poznato koliko danas u javnom prostoru ima dezinformacija i sve treba provjeriti.

“Možda je to tačno, ali bez jasnih i konkretnih nalaza ne možemo govoriti o tome kao činjenici. Kada su u pitanju protesti, dio je to kolektivnih i individulanih sloboda i dok god se održavaju u okvirima zakona, oni su demokratski izraz nezadovoljstva građana”, kazao je Pejović.

On je podsjetio da je Vlada opredijelila 30 miliona eura ove godine za sanaciju bazena crvenog mulja.

Glavni grad će, kaže, ostati pri namjeri da gradi postrojenje u Botunu i taj projekat je jako važan za zatvaranje poglavlja 23 i 24, to je projekat koji unapređuje, a ne šteti zdravlju.

Izvor: RTCG

Politika

Crna Gora matična država za većinu Srba, Bošnjaka, Muslimana i Albanaca

Istraživanje koje je sprovela Spektrum Analitika pokazalo je da većina građana srpske nacionalnosti u Crnoj Gori ovu državu doživljava kao svoju matičnu. Na pitanje „Koju državu doživljavate kao matičnu?“, 76,7 odsto ispitanih Srba odgovorilo je – Crnu Goru. Istovremeno, 22,3 odsto navelo je Srbiju, dok se jedan odsto ispitanika izjasnio za Jugoslaviju.

Rezultati, međutim, pokazuju da se percepcija matične države razlikuje među nacionalnim zajednicama. Kada je riječ o Bošnjacima, čak 94,9 odsto njih Crnu Goru vidi kao matičnu državu, dok 3,8 odsto navodi Bosnu i Hercegovinu, a 1,3 odsto Tursku. Slično je i kod Muslimana – 95,5 odsto ispitanika iz ove zajednice opredijelilo se za Crnu Goru, dok 4,5 odsto kao matičnu državu vidi Bosnu i Hercegovinu.

Kod albanske zajednice 81,4 odsto ispitanika smatra Crnu Goru matičnom državom, dok 18,6 odsto kao matičnu navodi Albaniju, što ukazuje na snažnu, ali ne i apsolutnu identifikaciju sa državom u kojoj žive.

Najizraženija razlika zabilježena je kod hrvatske zajednice. Prema podacima Spektrum Analitike, 85,7 odsto Hrvata navodi Hrvatsku kao matičnu državu, dok svega 14,3 odsto Crnu Goru doživljava kao svoju matičnu državu.

Ovi rezultati ukazuju na složenu sliku identitetskih orijentacija u Crnoj Gori. Dok većina Srba, Bošnjaka, Muslimana i Albanaca Crnu Goru doživljava kao matičnu državu, kod Hrvata dominira identifikacija sa Hrvatskom.

Politika

Šimun: Svakog dana se kod sedam osoba otkrije kancer

Ministarstvo zdravlja Crne Gore predstavilo je program prevencije i kontrole malignih bolesti za period 2026-2028. godina, uz prateći Akcioni plan. Ovaj program predstavlja strateški dokument kojim se definišu prioritetne oblasti, ciljevi i konkretne mjere usmjerene na smanjenje malignih bolesti, ali i na unapređenje kvaliteta života oboljelih.

Ministar zdravlja Vojislav Šimun kazao je da Crna Gora nosi nesrazmjerno visok teret obolijevanja i pripada regionu sa visokim stopama smrtnosti od malignih bolesti.

„Prema podacima međunarodne agencije za istraživanje za 2022. godinu u Crnoj Gori je registrovano 2.739 slučajeva malignih bolesti i 1.535 smrtnih ishoda.To znači da u našoj zemlji svakog dana sedam osoba dobije dijagnozu raka, a četiri izgube život usled ovog opakog oboljenja”, ukazao je.

Ovaj program predstavlja strateški dokument koji i detaljno definiše konkretne korake i aktivnosti usmjerene na prevenciju i kontrolu malignih bolesti sa ciljem unapređenja zdravlja stanovništva.

„U Crnoj Gori se sprovode tri organizovana skrining programa. Nacionalni program za rano otkrivanje raka debelog crijeva, nacionalni program za rano otkrivanje raka grlića materice i program za rano otkrivanja raka dojke. Naš cilj je veći obuhvat skrining programa i jednaka dostupnost u svim regionima, jer rano otkrivanje znači i spašeni život”, dodao je ministar.

Poručuje da se efikasnost onkološke zaštite ogleda kroz savremenu opremu, stručni kadar i jasnu organizaciju.

„Ovaj program je jasna poruka da država preuzima odgovornost i da borba protiv malignih bolesti ne može biti prepuštena pojedincu, već mora biti koordinisana državna politika. Snažan sistem prevencije i kontrole raka znači manje prijevremenih smrti, veći očekivani životni vijek, održiv zdravstveni sistem i stabilniju ekonomiju”, naglasio je Šimun.

Direktor Instituta za javno zdravlje Crne Gore Ivan Samardžić kazao je da prevencija nije samo individualna odgovornost, već da zahtijeva saradnju cijelog društva.

“Edukacija građana, promocija zdravih stilova života i dostupnost programa moraju postati svakodnevna praksa, a ne povremena kampanja. Samo zajedničkim djelovanjem možemo stvoriti okruženje koje podstiče zdrave izbore i smanjuje rizike. Skrining i rano otkrivanje malignih bolesti, iako predstavljaju sekundarnu prevenciju, takođe su jedan od ključnih stubova naše misije, jer pravovremena dijagnoza značajno povećava šansu za uspješno liječenje i dugoročno preživlajvanje”, naglasio je.

Kroz taj program se stvaraju uslovi za rjeđe javljanje bolesti, sa ciljem da se izgradi društvo koje čuva i unapređuje zdravlje, zaključuje Samardžić.

„Prevencija je najsnažnije oružje koje imamo. Svaki spriječeni slučaj bolesti znači spašen život, očuvanu porodicu i snažniju zajednicu. Zato će Institut za javno zdravlje Crne Gore nastaviti da pruža stručnu, naučnu i analitičku podršku svima koji rade na implementaciji ovog programa, ulaganje u prevenciju nije trošak, to je investicija u budućnost”, dodao je.

Poručuju da Program prevencije i kontrole malignih bolesti ne predstavlja samo institucionalni okvir za borbu protiv malignih bolesti, već i zajednički društveni angažman svih sektora. Realizacija ovog Programa doprinosi značajnom smanjenju tereta malignih bolesti u Crnoj Gori, povećanju očekivanog životnog vijeka i kvalitetu života svih građana i građanki.