fbpx
Connect with us

Zanimljivosti

Digitalni asistent za pomoć pčelarima

Uređaj na kojem su stručnjaci „Biholda“ radili protekle dve godine ovog leta našao se u pčelinjacima i pčelari koji su ga kupili mogu jednim klikom na svom računaru ili telefonu da vide kakvo je stanje u košnicama.

Izvor: internet

Stručnjaci firme Beehold iz Niša na dobrom su putu da prvi u svjetu naprave digitalnog asistenta koji će u dobroj mjeri zamjeniti pčelare u pčelinjacima. Nišlije rade na razvoju hardversko-softverskog sistema koji će pružati kompletne informacije o stanju u košnicama, upozoravati na eventualne probleme i davati preporuke za njihovo rešavanje.

Uređaj na kojem su stručnjaci „Beehold“ radili protekle dve godine ovog leta našao se u pčelinjacima i pčelari koji su ga kupili mogu jednim klikom na svom računaru ili telefonu da vide kakvo je stanje u košnicama, da li na  ramovima ima meda i koliko, da li ima matice, zapravo sve ono što vide kada sami pregledaju ramove i košnice.

Jedan od osnivača i direktor kompanije „Beehold“ Petar Pejić, rekao je za agenciju Beta da će digitalizacija košnica na kojoj ta firma radi za pčelare značiti da neće morati stalno da odlaze do pčelinjaka, da otvaraju svaku košnicu i pregledaju ram po ram.

„Pčelinjaci su vrlo često udaljeni 100 kilometara ili više, ne možete da ih kontrolišete bez zaštitne opreme, a uz to statistika pokazuje da se prilikom kontrole 80% košnica nepotrebno otvara i remet,, kazao je Pejić.

Prema njegovim rečima, tim stručnjaka „Beeholda“ uspeo je da napravi podove i ramove koji omogućuju da pčelari vide kakvo je stanje u košnicama, a sada to žele da nadograde veštačkom inteligencijom koja će umesto pčelara pratiti ono što se u jednom pčelinjem društvu događa.

Izvor: internet

„Za pčelare koji imaju veliki broj košnica prenaporno je posmatranje svakog rama posebno. Zato razvijamo veštačku inteligenciju koji će to moći u par sekundi da sve pregleda i da upozori ukoliko se u nekoj od košnica događa nešto loše“, objasnio je Pejić.

On je kazao da su istraživanja u svetu pokazala da pčelama ne smeta izlaganje svetlosnim zracima u određenom spektu, da im čak pomaže da prežive u slučaju da su se zatrovale pesticidima i te svetlosne zrake oni koriste za senzore u košnicama.

Prema njegovim rečima, hardver i softver na kojem rade moći će da detektuje i mikro promene koje nisu vidljive „golim okom“, što će omogućiti da se predupredi širenje bolesti i uginuće pčela.

Na zemljinoj kugli je 2016. godine izumrlo 35% pčela, a za većinu se ne zna šta je uzrok. Stalnim praćenjem košnica verujemo da ćemo dati odgovore na mnoga pitanja, ne samo ona koja se odnose na proizvodnju meda“, naveo je Pejić.

Dodao je da su već uspeli da pokažu da pčele ne miruju i kada nisu aktivne, pošto tada preslažu med.

„Prvi prototip smo testirali prošle godine u pčelinjaku na Vlasini, a drugi, unapređeni, u Međunarodnom centaru za fiziologiju i ekologiju insekata u Keniji. Pokazalo se da mi apsolutno ne remetimo svakodnevno funkcionisanje pčela jer one uopšte i nisu u kontaktu sa elektronikom“, kazao je Pejić.

Tihomir Đurković, takođe jedan od osnivača firme „Beehold“, rekao je za agenciju Beta da su ove godine prodali prvih deset uređaja, a nedavno su ponudili zainteresovanima i drugu generaciju sistema za digitalno pčelarstvo.

Prodajna cena je niža od proizvodne, ali ne želimo da uređaj poklanjamo, već da dođe u ruke onih koji zaista žele da ga koriste. Od pčelara koji koriste uređaj potrebne su nam povratne informacije za dalji razvoj i hardvera i sofvera„, istakao je Đurković.

Stručni tim „Beeholda“ u kome su još Jelena Pejić, Mihajlo Milovanović i Obren Stajić, svojom inovacijom osvojio je do sada brojne domaće i strane nagrade,uz jedinstvenu ocenu da će njihov izum značajno unaprediti pčelarstvo i omogućiti pčelarima bolje rezultate.

Reklama turizam danilovgrad
Klikni da ostaviš komentar

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zanimljivosti

KAKO je NASTAO NOVAC i moderno bankarstvo?

kako je nastao novac

U ovom članku bavićemo se pitanjem i daćemo vam odgovor “Kako je nastao novac i moderno bankarstvo?” Naravno ako vas interesuje kako je novac nastao…Novac je jedan od najvažnijih i najsloženijih izumâ u ljudskoj istoriji. …

Olakšao je trgovinu i razmenu, doprineo razvoju ekonomije i oblikovao moderne društvene strukture. Razvoj novca i bankarstva bio je dug i fascinantan put, ispunjen inovacijama, preprekama i značajnim društvenim promenama.

U praistorijskim vremenima, ljudi su se koristili barternom trgovinom, razmenjujući robu i usluge direktno jedni sa drugima. Međutim, ovaj sistem je imao svojih ograničenja. Na primer, teško je bilo pronaći tačno odgovarajuću robu za razmenu, a vrednost robe se mogla vremenom menjati.

Prvi oblici novca pojavili su se oko 2000. godine pre nove ere u Asiriji, Indiji i Sumeru. Ovi rani oblici novca bili su poznati kao “žitni novac” i “novac u stoci”, koji su se koristili za barter oko 9000. godine pre nove ere.

Ove robe su se lakše koristile u trgovini i bile su lakše za skladištenje i transport.

S vremenom, kako bi se olakšala trgovina, uvedene su kovanice koje su predstavljale određenu vrednost. Ove kovanice su bile praktičnije za nošenje i razmenu od velikih i nezgrapnih predmeta koji su se prethodno koristili.

U 7. veku pre nove ere, Lidijci u Maloj Aziji su izmislili prve kovanice od zlata i srebra. Lidijci u Maloj Aziji su oko 685. godine pre nove ere izradili prve kovanice od zlata i srebra, standardizovane težine i vrednosti.

Dok su papirni novac izmisli u 7. veku nove ere, Kinezi, oni su počeli da koriste papirni novac kao zamenu za teške kovanice. Papirni novac je bio lakši za korišćenje i transport, a bio je i manje sklon krađi.

U to vreme kovanice su imale standardizovanu težinu i vrednost, što ih je činilo pogodnijim za trgovinu od roba. Ubrzo su se kovanice raširile i u druge delove sveta, postajući dominantni oblik novca u mnogim kulturama.

Bankarstvo je nastalo u srednjem veku kao način pohranjivanja i obezbeđivanja novca. Trgovci su polagali novac kod zlatara i drugih poverljivih osoba, koji su im u zamenu davali potvrde o deponovanom novcu.

Ove potvrde su se mogle koristiti kao oblik novca, što je olakšalo trgovinu i smanjilo potrebu za nošenjem velikih količina gotovine.

Moderni bankarski sistem ima svoje korijene u srednjovekovnoj i renesansnoj Italiji, posebno u bogatim gradovima poput Firence, Venecije i Genove. Ove banke su bile u vlasništvu bogatih porodica i služile su za čuvanje novca, davanje zajmova i obavljanje finansijskih transakcija.

Porodice Bardi i Peruzzi dominirale su bankarstvom u 14. veku u Firenci, osnivajući filijale u mnogim drugim delovima Evrope.

Najpoznatija italijanska banka bila je Mediči banka, koju je osnovao Đovani Mediči 1397. godine. Najstarija banka koja i dalje postoji je Banca Monte dei Paschi di Siena, sa sedištem u Sijeni u Italiji, koja neprekidno posluje od 1472. godine!

U 17. veku, sa razvojem trgovine i ekonomije, počele su se razvijati i bankarske inovacije. Jedna od najvažnijih inovacija bila je uvođenje bankovnih novčanica, koje su predstavljale obećanje banke da će isplatiti nosiocu određenu sumu novca. Ovo je omogućilo bankama da kreiraju više novca nego što su stvarno imale u zlatu ili srebru, što je poznato kao frakcijska rezerva.

S vremenom, bankarstvo se proširilo iz Italije u ostatak Evrope, a zatim i u svet. Razvoj telekomunikacija i računarstva u 20. veku doveo je do velikih promena u načinu rada banaka i omogućio im je da značajno povećaju svoju veličinu i geografski doseg.

Moderno bankarstvo se razvilo u 19. veku sa usponom nacionalnih banaka i centralnih banaka. Ove banke su imale zadatak da regulišu novčani sistem, održavaju stabilnost valute i pružaju kredite komercijalnim bankama.

U 20. veku, bankarstvo je doživelo značajne promene sa uvođenjem novih tehnologija, kao što su automatizirani bankomati i internet bankarstvo. Ove promene su olakšale ljudima pristup novcu i bankarskim uslugama.

Novac i bankarstvo su igrali ključnu ulogu u razvoju ljudske civilizacije. Olakšali su trgovinu i razmenu, doprineli razvoju ekonomije i oblikovali moderne društvene strukture.

Danas su novac i bankarstvo nezaobilazni deo našeg života, a njihova budućnost će verovatno biti obeležena daljim tehnološkim inovacijama i promenama u globalnoj ekonomiji.

 

izvor: Zanimljivostidana.com

Continue Reading

Zanimljivosti

Znate li koje su najstarije novine na svjetu?

najstarije novine na vijetu

Najstarije novine na svjetu koje još uvek postoje nose naziv Post-och Inrikes Tidingar odnosno “Poštanska i domaća pitanja”.

Postoje neprekidno od 1645. godine i izdaju se u Švedskoj.

U poslednjih desetak godina postoji samo online izdanje ovih novina. A najstariji list  koje se još uvek štampa je čuveni “New York  Post” čiji je prvi broj objavljen još daleke 1803. godine

Continue Reading

Zanimljivosti

Koliko Maraja Keri svake godine zaradi od pjesme “All I Want for Christmas Is You”

maraja keri

Rijetko šta ukazuje na prazničnu sezonu više od hita Maraje Keri “All I Want for Christmas Is You”. Za Maraju Keri, pjesma je dar koji ne prestaje da pruža. “Billboard” procjenjuje da je pjevačica prošle godine od pjesme dobila 1,86 miliona dolara, dok prema studiji “The Economista” iz 2016, Keri svake godine zarađuje prosječno 2,5 miliona dolara od hita. Pjesma objavljena 1994. mogla bi da premaši 100 miliona dolara ukupne zarade u 2023, tvrdi izvještaj “Associated Pressa”.

“All I Want for Christmas Is You” dosegla je milijardu strimova na Spotifyju u decembru 2021. i bila je broj 1 na Billboardovoj listi Hot 100 posljednje četiri godine zaredom. Keri je tokom godina zaradila milione dolara zahvaljujući svojoj uspješnoj muzičkoj karijeri, turnejama i sponzorima, a pjevačica ima procijenjenu neto vrijednost od 350 miliona dolara, prema Celebrity Net Worth.

“All I Want For Christmas Is You” postavila je tri Ginisova svjetska rekorda 2019, među kojima je i naslov najstrimovanije pjesme na Spotifyju u 24 sata. U jednom danu u decembru 2018. strimovana je više od 10,8 miliona puta, a ponovno je oborila rekord 2022. s 21,3 miliona strimovanih slušanja, prenosi “Index”.

Continue Reading

Facebook

Istaknuto

Najnovije

Istaknuto